Šta je anksioznost?
Anksioznost predstavlja prirodnu emocionalnu reakciju našeg tela na stres, strah, neizvesnost, potencijalnu opasnost. Kao što svaki strah nije nužno anksioznost, tako ni svaka anksioznost nije poremećaj već trenutno stanje izazvano nekim spoljašnjim faktorima.
Kada bismo grubo podelili simptome anksioznosti, u fizičke simptome spadaju glavobolja, nesanica, ubrzano lupanje srca, neprijatan osećaj u stomaku i želucu, a psihički simptomi podrazumevaju da postoji preterana zabrinutost, opterećujuće intenzivne misli, nemir, razdražljivost, povećana osetljivost, smanjena pažnja i koncentracija i slično.
Koji je najbolji lek za anksioznost?
– Da li postoji prirodni lek za anksioznost?
– Lekovi protiv anksioznosti (medikamenti)
Anksioznost često deluje kao neprekidna uzbuna našeg tela od koje želimo da se sklonimo, a ne znamo kako. Ta uzbuna se javlja kao neprijatnost u stomaku, nelagodnost u celom telu i često je opis koji prati anksioznost “Želeo bih da pobegnem iz svoje kože”. Telo je sve vreme u pripravnosti, kao da očekuje dešavanje nečeg lošeg, misli su ubrzane, neusklađene i opterećujuće.
Iako mnogi žele brzo rešenje i lek koji će delovati odmah, najbolji lek je ustvari psihoterapija. Psihoterapija je tu da nam pomogne u sledećim stvarima:
- u tome da prepoznamo i smanjimo okidače naše anksioznosti
- u veštinama suočavanja sa stresom i stresnim situacijama koje mogu izazvati anksioznost
- u razumevanju naših strahova
- u razumevanju naših dilema i nesigurnosti
- u regulisanju emocija i emotivnog doživljaja
- u relaksaciji uz pomoć vežba disanja i mišićne relaksacije
- “stopiranju” negativnih i opterećujućih misli uz određene tehnike i metode
- u promeni načina razmišljanja i reagovanja
Postoje i druge stvari koje mogu imati pozitivan efekat kada je u pitanju redukcija anksioznosti poput šetnje ili fizičke aktivnosti, nalaženja hobija, balansirane ishrane…
U nekim slučajevima, konzumiranje lekova poput anksiolitika može biti korisno za trenutno ublažavanje simptoma, ali lekovi ne rešavaju glavne uzroke anksioznosti, a kada preskočimo uzrok, nismo rešili problem na duge staze.
Da li je anksioznost izlečiva?
Često se provlači pitanje o tome da li je anksioznost izlečiva i da li ima adekvatne pomoći. Na oba pitanja, odgovor je DA. Iako često deluje preplavljujuće, nerešivo i beskonačno, može se vrlo uspešno rešavati uz adekvatan vid pomoći i podrške.
Pre svega, anksioznost je stanje koje se može prevazići odlaskom na psihoterapiju uz pomoć stručnog lica. Psihoterapeut je tu da bolje razume i pomogne u prevazilaženju anksioznosti uz podršku i empatiju, kao i uz adekvatne metode rada.
Kada anksioznost postane jaka i ometajuća u svakodnevnom životu, važno je znati da niste sami i da uvek možete da se obratite za pomoć. U današnje vreme kada je sve ubrzano i užurbano, pojava anksioznosti je veoma česta i uobičajena, zbog čega se na vreme treba javiti i potražiti vid pomoći i podrške koji vam je potreban.
Vrste anksioznosti
Socijalna anksioznost
Socijalna anksioznost predstavlja intenzivan osećaj nelagodnosti u socijalnim (društvenim) situacijama. Osobe koje imaju ovakav vid anksioznosti, sklone su izbegavanju okupljanja, ulaska u masu, javnih nastupa ili bilo kakav vid socijalne situacije koja može da izazove neprijatan osećaj. Izražen je strah od odbacivanja, od osude i kritike drugih, misli o negativnoj proceni drugih ljudi često bez značajnog povoda.
Psihoterapija u velikoj meri pomaže u podizanju samopouzdanja, u načinu sagledavanja sebe i drugih u socijalnim i drugim situacijama.
Separaciona anksioznost
Separaciona anksioznost predstavlja intenzivan strah od razdvajanja sa bliskim osobama. Često se vezuje samo za decu mlađeg uzrasta prilikom odvajanja od roditelja, ali je separaciona anksioznost moguća i u odraslom dobu, posebno u partnerskom odnosu kada osoba dođe u situaciju da iz bilo kog razloga treba da se odvoji od partnera. Prisutne su opsesivne misli o strahu od gubitka te osobe, što može dovesti do preterane zavisnosti i teškoće prilikom samostalnog funkcionisanja.
Odlaskom na psihoterapiju, osoba otklanja strahove i nesigurnosti vezane za sebe i za bliske osobe.
Panični napadi i anksioznost
Napadi panike se često javljaju u kombinaciji sa anksioznošću kada ona postane jaka i preplavljujuća. Karakteriše ih osećaj preplavljenosti, ubrzan rad srca, otežano i plitko disanje, osećaj gušenja, pojačano znojenje i crvenilo po koži i licu. Takođe, ono što je karakteristično za pojavu napada panike je osećaj potpunog gubitka kontrole. Oni najčešće nisu životno ugrožavajući, ali su neprijatni i iscrpljujući.
Kroz psihoterapiju, osoba uči kako da prepozna i otkloni uzroke, uz pomoć psihoterapeuta radi na veštinama nošenja i prevazilaženja stresnih situacija koje mogu biti jak okidač. Učestalost i intenzitet napada panike može u velikoj meri biti smanjen odlaskom na psihoterapijom i traženjem pomoći.
Fobije i anksioznost (specifične fobije)
Fobije su intenzivni ali iracionalni strahovi od određenih situacija, bića ili objekata i izazivaju jak osećaj nelagodnosti kada se osoba nađe u takvoj situaciji ili u blizini nečega što stvara fobiju.
Neke od najpoznatijih fobija su: agorafobija ( strah od velike gužve i dešavanja na otvorenom prostoru), klaustrofobija (strah od malih, skučenih mesta), akrofobija (strah od visine), aranhofobija (strah od paukova), aviatofobija (strah od letenja avionom), ofidiofobija (strah od zmija), kinofobija (strah od pasa) i tako dalje.
Anksioznost je prateći element gotovo svake fobije i često se javlja u srednjem do jakom intenzitetu.
Rad sa psihoterapeutom, uz određene tehnike, pomaže u tome da se intenzitet osećaja i sama fobija smanje, kao i da se stekne osećaj kontrole kada se osoba nađe u takvoj situaciji.
Uzroci anksioznosti
Kada govorimo o uzroku nastanka anksioznosti, možemo ih podeliti u nekoliko kategorija i grupa:
- Biološki uzroci i faktori nastanka ( 1. genetska predispozicija (ukoliko neko od članova porodice ima istoriju anksioznih stanja i poremećaja, može ali ne mora biti uzrok nastanka), 2. neurotransmiteri ( disbalans određenih neurotransmitera poput serotonina može dovesti do pojave anksioznosti), 3. povišen nivo hormona stresa…)
- Psihološki uzroci i faktori nastanka ( 1. naučeno ponašanje od strane članova porodice ( ako je osoba odrastala u okruženju gde je stalno prisutna preterana briga i zabrinutost o svemu što može da se desi, može biti podloga za razvijanje stanja anksioznosti), 2. traumatska iskustva ili izloženost traumi, 3. sklonost ka negativnom načinu razmišljanja, 4. perfekcionizam, 5. previsoka očekivanja…)
- Socijalni uzroci i faktori nastanka ( 1. porodično i socijalno okruženje, 2. uticaj društvenih mreža, izloženost raznim sadržajima, 3. korišćenje i zloupotreba nedozvoljenih supstanci može imati negativan uticaj i pojačati već postojeću anksioznost…)
Razlike i sličnosti između anksioznosti i stresa
Stres je reakcija na događaje koji se dešavaju oko nas. Može biti stres povezan sa poslom, sa određenim rokovima koji se zadaju, sa privatnim životom, porodicom i prijateljima, i nama samima ukoliko nam je naišao takav period. Stres je deo naše svakodnevnice zbog načina života koji vodimo. Obično nestane ili se u potpunosti smanji kada dođe do rešavanja situacije.
Anksioznost sa druge strane predstavlja naš unutrašnji osećaj nelagodnosti i napetosti kao očekivanu reakciju na stres. Taj osećaj se može javiti u celom telu, ali se u prvi mah javlja neprijatan osećaj u stomaku sa opisom “kao da mi nešto igra u stomaku, kao da mi se nešto vezalo oko želuca”.
Ova dva pojma su veoma slična, počevši od fiziološke reakcije (i stres i anksioznost aktiviraju simpatički nervni sistem, uz ubrzan rad srca, otežano disanjei gutanje, osećaj preplavljenosti), zatim mentalni simptomi koji karakterišu manjak mogućnosti za održavanjem pažnje i koncentracije, razdražljivost, zabrinutost…
Međutim, postoje ključne razlike između pojma stresa i anksioznosti:
- Okidač za nastajanje stresa je često spoljašnji faktor, okidač za pojavu anksioznosti vrlo često može biti unutrašnji
- Za stres se često kaže da prestaje kada prestane i problem koji ga je izazvao, dok je kod anksioznosti potrebno više vremena da simptomi iščeznu
- Stres ima jasne i konkretne razloge nastanka, dok kod anksioznosti ne moraju uvek biti očigledni
- U stanju stresa, ne javljaju se panični napadi
- U stanju stresa, lakše je reorganizovati misli i reakcije
Anksioznost i depresija – razlike i povezanost
Dok je anksioznost je pre svega osećaj preterane brige, straha i unutrašnje napetosti, često bez jasnog razloga, depresija se, sa druge strane, manifestuje kao dugotrajna tuga, gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije bile prijatne i osećaj bespomoćnosti. Kod depresije dominira osećaj praznine i beznadežnosti.
Nekoliko zajedničkih simptoma ili sličnosti kod anksioznosti i depresije su osećaj iscrpljenosti, preplavljenosti, želja da se “izađe iz kože”, problemi sa spavanjem, problemi sa obavljanjem svakodnevnih aktivnosti… Nije retko da se anksioznost i depresija javljaju u kombinaciji jedno sa drugim.
Ono po čemu se razlikuju ova dva mentalna stanja su sledeće stvari:
- Osnovne emoicije kada je u pitanju anksioznost su napetost, strah i zabrinutost, a kod depresije preovladava tuga i osećaj bespomoćnosti
- Kod anksioznosti, često su prisutni prateći fizički simptomi poput ubrzanog rada srca, otežanog disanja i gutanja, tremor. Kod depresije je prisutna fizička i motorna usporenost. Sa jedne strane hiperaktivacija simpatičkog dela nervnog sistema, a sa druge strane hipoaktivacija.
- Za anksioznost je karakteristično strahovanje u vezi sa stvarima u budućnosti, dok je kod depresije fokus uglavnom na stvarima u prošlosti koje se nisu dovoljno preradile.
- Panični napadi su karakteristična pratnja anksioznog stanja.
- Depresija je često praćena vrlo velikim padom motivacije za obavljanje bilo koje aktivnosti.
- Emocionalna ekspresija je izraženija kod stanja anksioznosti.
- Kod anksioznih stanja, povišen je kortizol ( hormon stresa), kod depresivnih stanja, smanjen je nivo serotonina i dopamina.
Kada potražiti pomoć stručnjaka?
Pomoć stručnjaka treba potražiti čim se primeti neki od simptoma koji na bilo koji način ometaju ili otežavaju svakodnevno funkcionisanje. Bilo da je to manje ili previše spavanja u odnosu na uobičajen ritam, manjak koncentracije, osećaj konstantne napetosti i nervoze, razdražljivost, preterana zabrinutost oko bilo koje teme, osećaj nelagode i neprijatnosti u celom telu, teškoće u komunikaciji ili razumevanju sa drugim, posebno bliskim ljudima…
Traženje pomoći od strane stručnjaka ne predstavlja ništa loše, naprotiv- govori o tome da brinete o sebi i svom mentalnom zdravlju, a terapeut je tu da vam pomogne i zajedno sa vama nađe način prevazilaženja.
Prvi susret sa psihoterapeutom je susret za upoznavanje, za stvaranje osećaja poverenja i prihvaćenosti uz adekvatan pristup i podršku psihoterapeuta.
Saveti za samopomoć kod anksioznosti
- Vežbe disanja (na psihoterapiji često radimo vežbe i tehnike disanja koje mogu pomoći u trenutnoj relaksaciji, a koje možete primeniti i samostalno kod kuće kada su lepo uvežbane)
- Skretanje pažnje sa onoga što nas opterećuje na nešto što nam je zabavno
- Anksioznost ne reaguje najbolje na prekomeran unos kofeina i nikotina, pa ukoliko se nađete u situaciji pojačane anksioznosti, umesto navedenih stvari, možete uzeti kockicu čokolade ili sveže voće
- Fizička aktivnost, sport, šetnja
- Boravak u prirodi
- Ograničeno vreme na društvenim mrežama uz sadržaj koji vam odgovara
- Izbegavanje čitanja o simptomima preko interneta
