Šta je Hašimoto sindrom?
Hašimotova bolest poznatija kao hronični autoimuni tireoiditis, autoimuna je bolest u kojoj imunološki sistem napada štitnu žlezdu.
Ovaj napad može da rezultuje upalom i oštećenjem tkiva štitne žlezde, što može dovesti do smanjene proizvodnje hormona štitne žlezde i drugih problema s njenom funkcijom.
Smanjenje proizvodnje hormona štitne žlezde uzrokuje hipotireozu.
Hipotireoza se karakteriše nedovoljnom proizvodnjom hormona štitne žlezde, što može uzrokovati različite simptome kao što su umor, usporenost metabolizma, povećanje telesne težine, hladnoća, suva koža, depresija i druge tegobe.
Zašto nastaje hašimoto tireoditis?
Hašimotova bolest nastaje kada imunološki sistem greškom indetifikuje tkivo štitne žlezde kao strano i napada ga, što izaziaziva upalu i oštećenje.
Ovo može biti rezultat genetske predispozicije, što znači da osobe sa određenim genima imaju veću verovatnoću da će razviti bolest.
Takođe, faktori okoline poput infekcija, stresa ili izloženosti određenim hemikalijama mogu pokrenuti autoimunu reakciju.
Hormonski disbalans takođe može doprineti razvoju Hašimotove bolesti.
Kombinacija ovih faktora dovodi do poremećaja u imunološkom sistemu i napada na tkivo štitne žlezde.
Iako je tačno da Hašimoto sindrom najčešće pogađa žene srednjih godina, može se javiti i kod muškaraca i žena svih starosnih grupa, pa čak i kod dece.
Simptomi Hašimotove bolesti?
Iako u nultoj fazi bolesti, nije lako uočiti simptome jer oni izostaju, u kasnijim fazama se mogu javiti određeni simptomi počevši od blagog uvećanja u predelu štitne žlezde i vrata.
Simptomi za nastanak Hašimoto sindroma mogu varirati, ali obično uključuju:
- povećanje telesne težine
- opadanje kose, lomljive nokte, suvu kožu
- neredovan menstrualni ciklus
- bol u zglobovima i grčeve u mišićima
- malaksalost
- usporen rad srca
- smanjeno znojenje
- osetljivost na hladnoću
- promene u raspoloženju
- depresiju
- konstipaciju
- nizak pritisak
Svi ovi simptomi predstavlaju manifestacije disfunkcije štitne žlezde, koja je uzrokovana autoimunim napadom u Hašimotovoj bolesti.
Koji su faktori rizika za razvoj Hašomotovog tiroiditisa?
Kao što smo već pomenuli, izvesni faktori rizika čine neke osobe podložnijima od razvijanja ovog obolenja.
U te faktore rizika spadaju:
- Porodična predispozicija – ukoliko je neko u užoj porodici već bolovao od Hašimotove bolesti, postoji verovatnoća da će se bolest preneti i na ostale generacije.
Razvijanju ove bolesti su takođe podložne i osobe koje imaju obolenja poput multiple skleroze, dijabetes, melitus tip 1 (T1D), lupus, Grejsova bolest itd.
- Pripadnost ženskom polu – procenjuje se da na svaku mušku osobu koja oboli od Hašimitove bolesti, dolazi 4 ženske osobe koje obolevaju od ove bolesti, što ukazuje na to da su žene podložnije ovoj bolesti.
- Izloženost zračenju – prekomerna izloženost zračenju, posebno u okolini ili medicinskim tretmanima može povećati rizik od nastajanja Hašimoto sindroma.
Hašimoto sindrom lečenje
Pravilno lečenje i redovno praćenje stanja od strane endokrinologa su ključni za sprečavanje ili smanjenje ovih komplikacija.
Lečenje hipotireoze obično uključuje supstitucionu terapiju hormonom štitne žlezde kako bi se nadoknadio nedostatak hormona i stabilizovali simptomi.
Obično se koristi lek koji sadrži sintetički oblik hormona štitne žlezde, kao što je levotiroksin (T4).
Veoma je važno redovno pratiti nivoe hormona štitne žlezde u krvi i prilagođavati doze lekova prema potrebi.
Ovo se obično sprovodi kroz redovne lekarske preglede i laboratorijske analize.
Iako ishrana ne može izlečiti Hašimoto sindrom, neki ljudi primećuju poboljšanje simptoma kroz promene u ishrani.
To može uključivati izbegavanje namirnica koje mogu pogoršati upalu ili izazvati reakcije u organizmu.
Kada je potrebno posetiti lekara?
Posetite lekara ako primetite bilo koji od sledećih simptoma ili situacija:
- Promene u težini koje se dešavaju bez očiglednog razloga.
- Iznenadni ili dugotrajni umor koji ne prolazi čak ni nakon odmora.
- Promene u raspoloženju poput anksioznosti, depresije ili promene u mentalnoj oštrini.
- Problemi sa spavanjem, kao što su nesanica ili prekomerna pospanost.
- Promene u apetitu, posebno ako doživite iznenadni gubitak apetita ili povećanu potrebu za hranom.
- Promene u menstrualnom ciklusu kod žena.
- Promene u funkciji štitne žlezde, kao što su osećaj gušenja, bol u vratu ili promene u telesnoj temperaturi.
- Promene na koži, kosi ili noktima koje se pojavljuju neočekivano ili ne prolaze.
- Otečeni limfni čvorovi ili bilo kakvo oticanje u vratu.
- Bilo koji drugi neuobičajeni simptomi ili promene koje izazivaju zabrinutost.
Ako primetite bilo koji od ovih simptoma ili situacija, važno je da se obratite lekaru radi dalje procene, dijagnoze i, ako je potrebno, lečenja.
Ranije otkrivanje i tretiranje mogu pomoći u upravljanju stanjem i sprečavanju eventualnih komplikacija.
Na Poliklinici Dr Nikolić možete zakazati pregled bez čekanja pozivom na broj 018 4531 904 ili 066 453 190 ili jednostavno u par klikova zakažite pregled klikom na dugme “Zakažite pregled”.
