Šta je nuklearna medicina?
Nuklearna medicina je grana medicine koja se bavi primenom radioizotopa u dijagnostici i lečenju različitih bolesti, uključujući bolesti štitaste žlezde.
Radioizotopi pomažu lekarima da vide unutrašnje procese u telu ili ciljano uništavaju bolesne ćelije.
Kada pričamo o bolestima štitne žlezde, postoje dve osnovne podele:
- benigne bolesti štitaste žlezde
- maligne bolesti štitaste žlezde
Benigne bolesti štitne žlezde se dele na hipertireozu i hipotireozu u funkcionalnom smislu.
U morfološkom smislu postoji podela na promene žlezde po veličini, obliku i položaju , sa postojanjem ili bez postojanja fokalnih promena u vidu čvorića.
To znači da žlezda može biti veća ili manja, da ima ili nema čvoriće ili da bude dislocirana u odnosu na svoj uobičajeni položaj.
Što se tiče funkcijskog statusa štitne žlezde, postoje dve osnovne vrste poremećaja:
Sa jedne strane, hipertireoza, odnosno povišen rad štitne žlezde i s druge strane hipofunkcija ili hipotireoza, odnosno smanjen rad štitne žlezde.
Štitna žlezda simptomi
Simptomatologija štitaste žlezde je veoma raznolika.
Njena veličina i položaj na vratu olakšavaju uočavanje bilo kakvih promena ili povećanja.
Prednja strana štitaste žlezde obavijena je samo tankim slojem kože, bez mišića ili drugih struktura a ispod štitaste žlezde se nalaze drugi organi.
Žene češće samostalno primećuju promene na štitastoj žlezdi jer posvećuju više pažnje svom vratu. Inače je nešto veći procenat postojanja promena na štitnoj žlezdi kod žena u odnosu na muškarce.
Promene u vidu postojanja čvorića često sami primete i opipaju mnogi ljudi.
Ponekad se mogu osećati bolovi, posebno kod zapaljenja štitaste žlezde, što ne uključuje samo bol u grlu, već i nelagodu u prednjem delu vrata.
Ovo su simptomi koje obično prati visoka temperatura i poremećaji u krvnoj slici.
Kada je reč o drugim simptomima koji dovode pacijente kod lekara, osim fizičkih promena, veoma su česti i simptomi povezani sa hipertireozom i hipotireozom.
Hipertireoza simptomi
Hipertireoza ili povećana aktivnost štitne žlezde, dovodi do ubrzanog metabolizma, povećanog broja srčanih otkucaja u minuti, pojačanog znojenja, gubitka težine, proređivanja kose, znojenja dlanova i vlažne i osetljive kože.
Nije retkost da pacijenti ističu i nervozu kao čest simptom.
Pored navedenih, tremor ruku, blago podrhtavanje prstiju, posebno na šakama, takođe je uobičajen simptom kod prekomerne aktivnosti štitne žlezde.
Hipotireoza simptomi
S druge strane, smanjena funkcija štitaste žlezde, odnosno hipotireoza, često prolazi neprimećeno, posebno kod Hašimoto tireoiditisa, hroničnog autoimunog zapaljenja štitaste žlezde.
Ovo autoimuno zapaljenje često prolazi neprimećeno jer uzrokuje male promene u nivou TSH-a zbog lako smanjene produkcije tireoidnih hormona.
TSH (tiroidno stimulirajući hormon) je hormon koji proizvodi hipofiza i reguliše funkciju štitne žlezde, utičući na proizvodnju i oslobađanje hormona T3 i T4.
TSH je blago povišen, štitasta žlezda radi, ali ne dovoljno da bi bilo klinički vidljivo.
Simptomi hipotireoze su suprotni od hipertireoze: suva koža, hladnoća, lomljivi nokti, krta kosa. Povećanje telesne težine je karakteristično za hipotireozu, za razliku od mršavljenja kod hipertireoze.
Pacijenti sa hipotireozom često izražavaju frustraciju zbog povećanja težine uz rečenice poput:
“Ja se gojim bez razloga. Ne jedem ništa, a gojim se.”
Opstipacija je još jedan čest simptom kod hipotireoze, za razliku od pacijenata sa hipertireozom koji mogu patiti od dijareje.
Kako izgleda pregled
Osnovni algoritam pregleda štitaste žlezde sastoji se iz sledećih koraka:
- Klinički pregled
- Laboratorijske analize
- Ultrazvuk
- Scintigrafija
- Hirurška intervencija
- Terapija radioaktivnim jodom
- Kliničko i scintigrafsko praćenje po vodičima dobre kliničke prakse
Evo detalja svake od navedenih metoda.
Klinički pregled
Prvi korak u dijagnostici hipertireoze obično obuhvata detaljan klinički pregled.
Tokom ovog pregleda, pažljivo se ispitaju prisustvo tremora, stanje kože, noktiju i kose, kao i palpacija štitaste žlezde – lagano pritiskanje prstima kako bi se identifikovali mogući simptomi i znakovi bolesti.
Ovi koraci omogućavaju prikupljanje važnih informacija koje mogu doprineti postavljanju pravilne dijagnoze i planiranju daljeg lečenja.
Nakon kliničkog pregleda, rade se laboratorijske analize, koje uključuju FT4 i TSH analizu (tiroidno stimulirajući hormon).
Laboratorijske analize
Laboratorijska analiza podrazumeva kontrolu hormona štitaste žlezde, u koje spadaju FT4 i TSH.
FT4 (slobodni tiroksin) je test koji meri količinu slobodnog, nevezanog tiroksina u krvi.
U slučaju postojanja hipertireoze (ubrzanog rada štitne žlezde) rade se antitela na TSH receptore ili TR-AB, kako ih pacijenti poznaju.
Oni govore o prisustvu ili odsustvu Gravesove bolesti ili Bazedovljeve bolesti.
Ako se potvrdi hipotireoza, takođe se radi test na antiperoksidazna antitela (TPO-AB), jer je Hašimoto tireoiditis često prisutan i važno je pratiti njegovo prisustvo.
Hašimoto tireoiditis je hronični autoimuni limfocitarni tireoiditis, nazvan po Hakaru Hašimotu, koji je prvi opisao ovu bolest.
Generalno, nizak TSH i visok FT4 ukazuju na hipertireozu, dok visok TSH i nizak ili normalan FT4 ukazuju na hipotireozu.
Od ostalih laboratorijskih analiza, u zavisnosti od stanja u kome se nađe štitasta žlezda, rade se i najobičnije analize koje se tiču hematološkog statusa, misleći na postojanje zapaljenja štitaste žlezde.
Osim toga mogu se raditi i određeni, uslovno rečeno, tumorski markeri za procenu stanja štitaste žlezde.
Tumor markeri za ispitivanje štitaste žlezde
Specifični tumorski markeri za stanje štitaste žlezde bez dokazanog karcinoma zapravo ne postoje.
Osim jednog.
Jedan zaista specifičan marker zove se kalcitonin.
On služi kao marker za medularni karcinom štitaste žlezde, koji je najređi među karcinomima štitne žlezde.
Za papilarni i folikularni karcinom štitaste žlezde, specifični tumorski marker ne postoji.
Postoje neke supstance koje su povišene kod papilarnog i folikularnog karcinoma, a to su tireoglobulin i antitela na tireoglobulin.
Oni praktično imaju dijagnostički značaj tek posle operacije štitaste žlezde, u praćenju eventualne pojave recidiva itd.
Recidivi se odnose na ponovno javljanje bolesti nakon prethodnog perioda izlečenja ili remisije.
U kontekstu karcinoma štitaste žlezde, recidivi su ponovna pojava malignog tumora nakon terapije, što može biti znak da operacija nije potpuno uklonila sve kancerogene ćelije ili da su se one ponovo razvile nakon perioda privremene remisije.
Nalaz povišenog tireoglobulina kod neoperisane štitaste žlezde ne mora da znači da pacijent ima karcinom štitaste žlezde.
To je obično lekarska greška, jer lekari pokušavaju da rade sve analize kako bi ustanovili karcinom.
Jedan od osnovnih koraka u dijagnostici je ultrazvuk.
Ultrazvuk štitne žlezde
Ultrazvuk je osnovna dijagnostička metoda koja se koristi, jer ne uključuje radioaktivno zračenje.
Scintigrafija pruža tačniju dijagnozu, ali se koristi samo kada je neophodno zbog male količine radioaktivnog zračenja koje podrazumeva.
Ultrazvuk je po svim zakonima i medicinskim protokolima potpuno izjednačen sa najobičnijim stetoskopom i spada u osnovni dijagnostički alat.
U kontekstu morfološkog sagledavanja štitaste žlezde, nuklearna medicina se koristi za izvođenje scintigrafije sa pertehnetatom i scintigrafije sa nespecifičnim tumorotropnim radiofarmakom ovog organa.
Scintigrafija sa nespecifičnim tumorotropnim radiofarmakom je poznata kao scintigrafija štitne žlezde sa 99mTc-MIBI.
Scintigrafija štitaste žlezde
Osnovna scintigrafija štitaste žlezde je scintigrafija sa pertehnetatom koja nam daje uvid u morfofunkcijsko stanje štitaste žlezde u smislu njenog položaja, oblika, veličine i eventualnog postojanja fokalnih lezija u smislu nodusa (čvorića).
Ti čvorići mogu biti hiperfunkcijski ili afunkcijski, a za pacijente i lekare su interesantni i jedni i drugi.
U smislu funkcije, interesantni su hiperfunkcijski nodusi, a u smislu sumnje na karcinom su afunkcijski.
Hiperfunkcionalni čvorovi proizvode više hormona i mogu izazvati hipertireozu, dok afunkcijski čvorovi, iako ne proizvode dodatne hormone, mogu biti sumnjivi na postojanje karcinoma.
Afunkcionalni čvorići se dalje ispituju tako što se radi još jedna vrsta scintigrafije sa nespecifičnim radiofarmakom koji nam daje pravo da još više sumnjamo ili manje sumnjamo na eventualno postojanje karcinoma štitaste žlezde.
To je vizualna tehnika koja nam daje podatke o položaju, obliku i veličini štitaste žlezde, kao i o postojanju ili nepostojanju fokusnih lezija i eventualnoj sumnji na postojanje karcinoma štitaste žlezde.
Scintigrafija štitaste žlezde se često preporučuje za detaljno ispitivanje stanja ovog organa, jer pruža informacije o njegovoj strukturi i funkciji.
Umesto magnetne rezonance ili skenera, koji se manje preporučuju, ultrazvuk se koristi kao početni korak u dijagnostici, dok se scintigrafija preporučuje kao dodatna ili pouzdanija metoda za dalju analizu.
Citološka analiza
Ako se tokom ultrazvuka ili scintigrafije otkriju nodusi (čvorići) koji mogu biti sumnja na karcinom, sledeći korak je citološka analiza.
U ovom postupku, iglom se uzima uzorak ćelija iz nodusa za mikroskopsku analizu kako bi se utvrdila prisutnost atipičnih ćelija.
Ako rezultati ukazuju na postojanje atipično izmenjenih ćelija, pacijent se upućuje na hiruršku intervenciju.
Karcinom štitaste žlezde
Uslovno rečeno, karcinomi štitaste žlezde spadaju u retke karcinome kada uzimamo u obzir sve karcinome u svetu.
Međutim, to su najčešći endokrini karcinomi i nažalost, nisu tako retki.
Možemo ih smatrati retkim karcinomima kada ih poredimo sa karcinomima dojke, prostate, debelog creva, pluća ali među endokrinim karcinomima, karcinomi štitaste žlezde su na prvom mestu.
Postoje tri glavne vrste karcinoma štitaste žlezde:
- Papilarni
- Folikularni
- Medularni
Medularni karcinom je najređi i terapija izbora za njegovo lečenje je hirurška.
U slučaju recidiva medularnog karcinoma, odnosno u slučaju njegove proširenosti postoje specifični protokoli lečenja.
Za papilarne i folikularne karcinome postoje nuklearnomedicinske metode lečenja, koje podrazumevaju terapiju radioaktivnim jodom.
Postoji i anaplastični karcinom štitaste žlezde, koji se leči drugim metodama, ali je veoma redak iako je veoma agresivna vrsta karcinoma.
Papilarni i folikularni karcinomi štitaste žlezde nastaju iz nodusa štitaste žlezde, odnosno iz čvorića.
Kada se čvor na štitnoj žlezdi otkrije, bilo kliničkim pregledom, ultrazvučnim pregledom ili scintigrafijom, karakteristike nodusa na svim pregledima mogu ukazivati na postojanje karcinoma štitaste žlezde.
Ako kliničke ili predkliničke karakteristike nodusa ukazuju na mogući tiroidni karcinom, pacijent se upućuje na hiruršku intervenciju.
Karcinom štitaste žlezde lečenje
Kod visoke sumnje na postojanje tiroidnog karcinoma, metoda izbora je hirurgija.
Nakon hirurške intervencije, ključni korak u lečenju karcinoma štitne žlezde je terapija radioaktivnim jodom.
Terapija radioaktivnim jodom
Ova terapija je rutinska metoda postoperativnog lečenja koja se često koristi.
Radioaktivni jod ima visok terapijski učinak i, za razliku od hemoterapije, nema nuspojave poput opadanja kose, mučnine i slabosti organizma.
Nakon terapije pacijenti se brzo vraćaju normalnom životu.
Kontrolna snimanja se rade šest meseci nakon terapije, a ponekad je potrebno dati dve ili više terapija kako bi se ćelije tumora u potpunosti eliminisale.
U većini slučajeva, lečenje tiroidnog karcinoma nakon hirurške intervencije završava se sa jednom, najviše dve terapije radioaktivnim jodom.
Hirurške intervencije su uspešne iz jednostavnog razloga što uklanjaju najveći deo tumora.
Ni jedan hirurg nije u mogućnosti da ukloni sve ćelije štitne žlezde, tako da je normalno da na vratu ostane nešto tkiva štitaste žlezde.
Nuklearna medicina uklanja preostalo tkivo štitaste žlezde uz pomoć radioaktivnog joda.
Karcinomi štitaste žlezde retko daju metastaze, ali kada se pojave, mogu biti vrlo opasne i locirane u plućima ili mozgu.
Uloga radioaktivnog joda je da ukloni i te metastaze, čime se potvrđuje kao veoma efikasna metoda lečenja.
Nodusi u štitastoj žlezdi kod mladih ljudi često izazivaju zabrinutost zbog visokog rizika od tiroidnog karcinoma.
Prisustvo čvorića može biti indikator potencijalnih malignih promena, izazivajući pažnju lekara i podstičući potrebu za daljim ispitivanjem radi potvrde dijagnoze.
Najbolje lečenje je preventiva, zato kod nas možete lako i brzo zakazati pregled i proveriti funkciju vaše štitne žlezde.
