Šta je holesterol?
Iako vladaju velike zablude vezane za holesterol, važno je znati da je holesterol vrsta masnoće koja je ključna za naše telo.
Holesterol je neophodan za izgradnju ćelijskih membrana, što znači da je osnovni građevinski materijal za sve ćelije u našem telu.
Takođe je presudan za stvaranje određenih hormona, poput estrogena i testosterona, koji su važni za regulaciju različitih funkcija u organizmu, uključujući reprodukciju i razvoj.
Holesterol takođe služi kao prethodnik za sintezu vitamina D, koji je bitan za zdravlje kostiju, mišića i imunološkog sistema. Sve ove uloge čine holesterol esencijalnim za normalno funkcionisanje tela.
Iako je neophodan, previše holesterola u krvi može biti loše za srce i opšte zdravlje, pa je važno voditi računa o nivou holesterola u organizmu.
Dobar i loš holesterol
Holesterol je esencijalna supstanca koja je neophodna za normalno funkcionisanje tela.
Postoji “dobar” holesterol (HDL) i “loš” holesterol (LDL), i oba imaju različite uloge i efekte na zdravlje.
Razumevanje razlike između “dobrog” i “lošeg” holesterola ključno je za razumevanje uloge holesterola u zdravlju srca i krvnih sudova.
- Dobar holesterol, poznat kao HDL (high-density lipoprotein), ima važnu ulogu u zaštiti zdravlja srca.
Zovemo ga “dobrim” holesterolom jer štiti srce. HDL radi tako što čisti krv od viška holesterola, odnoseći ga nazad u jetru gde se može ukloniti iz tela.
Visok nivo HDL-a obično znači manji rizik od srčanih problema jer pomaže u sprečavanju nakupljanja “lošeg” holesterola u arterijama. Održavanje visokih nivoa HDL-a važno je za zdravlje srca i krvnih sudova.
- Loš holesterol, poznat kao LDL (low-density lipoprotein), ima negativan uticaj na zdravlje srca.
Zovemo ga “lošim” holesterolom jer može izazvati probleme sa srcem. LDL prenosi holesterol kroz krv do ćelija u telu, ali kada je nivo LDL-a previsok, može doći do nakupljanja holesterola na zidovima arterija, što stvara plak.
Plak može suziti arterije i ometati normalan protok krvi, povećavajući rizik od tromba i nastajanja srčanih bolesti. Stoga je važno održavati niske nivoe LDL-a kako bi se smanjio rizik od srčanih problema i očuvalo zdravlje srca.
Vrednosti holesterola
Vrednosti holesterola se obično mere putem krvnih testova, poznatih kao lipidni panel ili lipidni profil.
Ovi testovi se izvode na osnovu uzorka krvi koji se uzima iz vene.
Preporuka je da pacijenti pre uzimanja krvi, bar 8 do 12 sati praktiju post ili dijetu, kako bi rezultati ispitivanja bili što precizniji.
Normalne vrednosti ukupnog holesterola u krvi se obično izražavaju u milimolima po litri (mmol/l) i variraju od laboratorije do laboratorije, ali opšte prihvaćene normalne vrednosti obično se kreću između 3,1 mmol/l do 5,2 mmol/l.
Važno je istaći da optimalne vrednosti holesterola mogu varirati u zavisnosti od faktora poput starosti, pola, nivoa fizičke aktivnosti i prisustva drugih zdravstvenih stanja.
Povišen holesterol
Povišen holesterol se odnosi na visoke nivoe holesterola u krvi, posebno visoke nivoe “lošeg” LDL holesterola i/ili visoke nivoe triglicerida.
Trigliceridi su takođe oblik masti koji se nalazi u krvi i koji telo koristi kao izvor energije, ali visoki nivoi triglicerida mogu biti faktor rizika za srčane bolesti.
Povišen holesterol se obično definiše kada su vrednosti ukupnog holesterola, LDL holesterola ili triglicerida iznad određenih granica.
Evo opštih smernica za vrednosti holesterola:
Ukupni holesterol:
Normalno: Manje od 5,2 mmol/l (oko 200 mg/dl)
Povišeno: 5,2 mmol/l (oko 200 mg/dl) ili više
LDL holesterol:
Normalno: Manje od 3,0 mmol/l (oko 115 mg/dl)
Povišeno: 3,0 mmol/l (oko 115 mg/dl) ili više
Trigliceridi:
Normalno: Manje od 1,7 mmol/l (oko 150 mg/dl)
Povišeno: 1,7 mmol/l (oko 150 mg/dl) ili više
Kada su vrednosti iznad ovih granica, to može biti indikacija povišenog holesterola, što može povećati rizik od srčanih bolesti.
Međutim, precizne granice mogu varirati u zavisnosti od faktora kao što su starost, pol, nivo fizičke aktivnosti i prisustvo drugih zdravstvenih stanja.
Povišen nivo holesterola može biti faktor rizika za razvoj srčanih bolesti i drugih zdravstvenih problema.
Važno je kontrolisati nivoe holesterola putem zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i, ako je potrebno, lekarskog tretmana kako bi se smanjio rizik od srčanih problema i očuvalo zdravlje srca.
Prepoučena ishrana za snižavanje holesterola
Ishrana ima veliki uticaj na nivoe holesterola jer hrana koju konzumiramo može direktno uticati na proizvodnju i metabolizam holesterola u našem organizmu.
Biranjem zdravih namirnica bogatih vlaknima, nezasićenim mastima i omega-3 masnim kiselinama možemo smanjiti nivo “lošeg” LDL holesterola i povećati nivo “dobrog” HDL holesterola, što je ključno za zdravlje srca i krvnih sudova.
Evo nekoliko preporuka za ishranu koja može pomoći u snižavanju holesterola:
- Birajte zdrave masti: Umesto zasićenih i trans masti (prerađena hrana, može se naći u namirnicama koje kao što su margarin, prerađeni kolači, brza hrana, prženi proizvodi i grickalice), koje povećavaju nivo LDL holesterola, birajte nezasićene masti koje se nalaze u maslinovom ulju, avokadu, orašastim plodovima i ribi.
- Povećajte unos vlakana: Namirnice bogate rastvorljivim vlaknima, poput voća, povrća, mahunarki, integralnih žitarica i lanenog semena, pomažu u smanjenju LDL holesterola.
- Jedite ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama: Losos, skuša, tunjevina i sardine su izvori omega-3 masnih kiselina koje mogu pomoći u smanjenju triglicerida i povećanju HDL holesterola.
- Povećajte unos voća i povrća: Voće i povrće su bogati antioksidansima (supstance koje štite organizam od štetnih efekata slobodnih radikala. Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji mogu oštetiti ćelije i tkiva u organizmu, što može dovesti do raznih bolesti, uključujući srčane bolesti, kancer i starenje), vlaknima i fitonutrijentima koji mogu pomoći u regulaciji holesterola i zaštiti srca.
- Birajte integralne žitarice: Integralne žitarice, poput smeđeg pirinča, integralnog hleba, integralne testenine i ovsene kaše, bogate su vlaknima koja mogu pomoći u smanjenju LDL holesterola.
- Ograničite unos šećera i prerađenih ugljenih hidrata: Previše šećera i prerađenih ugljenih hidrata mogu povećati nivo triglicerida, što može povećati rizik od srčanih bolesti.
- Povećajte unos orašastih plodova: Orašasti plodovi, poput badema, oraha i indijskih oraščića, bogati su nezasićenim mastima, vlaknima i drugim hranljivim materijama koje mogu poboljšati nivo holesterola.
Pravilna ishrana, kombinovana sa redovnom fizičkom aktivnošću i zdravim životnim stilom, može biti ključna za održavanje zdravog nivoa holesterola i smanjenje rizika od srčanih bolesti.
Pre nego što napravite bilo kakve značajne promene u ishrani, važno je da znate koja hrana odgovara vašem organizmu.
Kako da saznate koja hrana odgovara vašem organizmu
Jedan od najpouzdanijih pristupa otkrivanju optimalne ishrane za vaše telo, kao i podsticanju gubitka težine i opšte dobrobiti, jeste putem testa intolerancije na hranu.
U nutritivnom centru Poliklinike Dr Nikolić možete proći kroz testiranje koje obuhvata preko 300 namirnica, a zatim dobiti personalizovani plan ishrane prilagođen vašim potrebama i preferencijama, koji će se uz vašu detaljnu primenu manifestovati poboljšanjem nivoa holesterola i generalnih zdravstvenim boljitkom.
Ovaj korak je ključan za smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja, upravljanje gojaznošću i uspostavljanje zdravijeg načina života koji podstiče opštu dobrobit i ravnotežu.
Pregled bez čekanja možete zakazati već danas putem online forme ili pozivom na broj 066 453 190.
