Proširene vene
Šta su proširene vene
Varikozitet odnosno proširene vene je pojava koja se manifestuje kao vidljiva proširenja na venama, obično na nogama, koje često formiraju isprepletene obrasce na površini kože.
Simptomi proširenih vena
Varikozne vene mogu uzrokovati nelagodnosti poput bolova, otoka, umora i osećaja težine u nogama. U ozbiljnijim slučajevima, mogu dovesti do komplikacija kao što su venski ulkusi ili krvarenja. Postoje različiti stadijumi ovog oboljanja. Od malih teleangiektazije širine do 1mm, preko izrazito izraženih proširenih vena pa sve do pojave venskih ulkusa. Ukoliko se na vreme ne počne sa lečenjem ove bolesti dolazi do progresivnog napredka bolesti. Zato ne treba čekati nego se javiti lekaru u što ranijoj fazi bolesti
Lečenje proširenih vena dostupno u Poliklinici Nikolić
- medikamentozna terapija (upotreba najsavremenijih lekova koji uspešno deluju na ova oboljenja)
- kompresivna terapija (medicinski postupak koji uključuje primenu pritiska na površinu tela, obično uz pomoć kompresionih zavoja, čarapa, čarapa za vene ili drugih medicinskih pomagala)
- hirurško lečenje vena (operativno lečenje u skladu sa etiopatogenetskim uzrokom proširenih vena)
Tromboza površnih vena
Šta je tromboza površnih vena
Tromb je polučvrsta masa zaživotno formirana od komponenta krvi, koja nastaje u krvnoj struji srca ili krvnih sudova, a može prouzrokovati lokalni ili regionalni prekid protoka, kao i distalnu embolizaciju sto znači odvanje tromba i dalji put niz krvne sudove. Tromboza površnih vena manifestuje se kao akutno, bolno zapaljenje površnih, uglavnom proširenih, vena.
Manifestacija tromboze površnih vena
Klinička manisfestacija tromboflebitisa javlja se kao ograničeno zapaljenja kože, sa okolnim eritemom i lokalnim edemom. Nakon prvog javljanja, bol tokom narednih nekoliko časova može postati intenzivan i širiti se duž celog zapaljenog venskog segmenta. Tromboflebitis glavne safenske vene u natkolenom segmentu predstavlja jako ozbiljno stanje koje može dovesti do proksimalne propagacije tromba i dalje embolizacije. Ovakvo stanje može dovesti do tromboze dubokih vena i dalje plućne embolizacije.
Zato se kod pojave opisanih simptoma hitno treba javiti lekaru!
Lečenja tromboze površnih vena
- medikamentozna terapija (upotreba lekova koji sprećavaju dodatno stavaranje trombova ilekova koji sprečavaju ponovnu pojavu trombova u kasnijem lečenju)
- kompresivna terapija (upotreba elastičnih kompresionih zavoja, čarapa, čarapa za vene ili drugih pomagala)
- topikalna terapija (upotreba krema i gelova sa venoprotektivnim supstancama za lokalnu primenu)
- operacija proširenih vena
Tromboza dubokih vena
Šta je tromboza dubokih vena
Flebotromboza ili tromboza dubokih vena opisuje stanje kod kog postoji formiranje tromba u dubokim venama, najčešće je to tromb u nozi. Ovo stanje može biti ozbiljno, jer taj tromb može blokirati normalan protok krvi u venama, uzrokujući otok, bol i nelagodnost u nozi.
Najčešči uzroci tromboze dubokih vena
Najčašći faktora rizika koji utiču na nastanak tromboze dubokih vena su: hronična oboljenja, operativno lečenje, ranije tromboze dubokih vena, imobilnost, maligna oboljenja i hematološki poremećaji.
Manifestacija tromboze dubokih vena
Bol, otok, zapaljenja perivaskularnih tkiva, osećaj težine i napetosti a u uznapredovalim stadijumima bela ili modra prebojenost kože.
Tromboza dubokih vena prestavlja izuzetno opasno oboljenje jer se u 55-75% slučajeva javlja bez ikakvih simptoma.
Ako se ne prepozna i adekvatno leči tromboza dubokih vena meže dovesti do fatalnih komplikacijha u vidu plućne embolije i pojava vensake gangrene!
Lečenje tromboze dubokih vena
- medikamentozna terapiju (upotreba terapije lekovima koji sprečavaja ponovnu pojavu trombova i mogućnost nastanka embolizacije i fatalnih komplikacija)
- kompresivna terapija (primena na mestima oboljenja kompresionih zavoja, čarapa, čarapa za vene ili drugih medicinskih omagala)
- trombolizna terapiju (upotreba medicinskih srestava koji razgađuju tromb)
- hirurško lečenje
Hronične rane
Šta je hronična rana.
Hronične rane (HR) karakterišu se produženim zarastanjem rana, koje traje duže od 6-8 nedelja, a ponekad više meseci ili godina. Prosečna starost pacijenata je 50-60 godina, 55% ženskog pola, 45% muškog pola.
Mehanizam nastanka hroničnih rana
U osnovi ove bolesti nalazi se poremećaj ćelijskog metabolizma.. Etiopatogenetski mehanizmi se baziraju na povećanoj aktivnosti faktora koji dovode do stvaranja rana ili do smanjene aktivnost reparativnih mehanizama. Mogu i oba mehanizma da deluju zajedno. Ukupno 1-1,5% osoba boluje od hroničnih rana, bolest eksponencijalno raste sa starošću.
Karakteristike hroničnih rana
Neke opšte kliničke karakteristike hroničnih ulceracija su: neadekvatna vaskularizacija, postojanje hronične infekcije, obiman eksudat, bol različitog karaktera i intenziteta, Postojanje nekrotičnog i devitelizovanog tkiva unutar rane, odsustvo zdravog granulacionog tkiva i uspešne reepitelizacije i konstantna disrupcija granulacionog tkiva. Postoje različiti tipovi hroničnih rana: arterijske, venske, limfatične, dekubitalne, dijabetesne i dr.
Najčeće hronične rane su venske ulceracije
Venske ulceracije čine 45-50% svih hroničnih rana. Uzroci nastanka venskih ulceracija mogu biti: valvularna inkompetencija vena/refluks, kompresija/opstrukcija vena, kongenitalna hipoplazija/aplazija venskih valvula, arteriovenske fistule/slabosti venskog zida, ulcerativni tromboflebitis/ruptura variksa, dependency sindrom (imobilizacija, pareza, paraliza, artroze, reumatoidni artritis, ortopedske malformacije, klinefelterov sindrom
Karakteristike venskih ulceracija
Najčešći uzrok venskih ulceracija je hronična venska insuficijencija. Hronična venska insuficijencija je hronično progresivno oboljenje koje pogađa više od 50 % populacije. Imajući u vidu zastupljenost HVI, moguću težinu komplikacija, uticaj na kvalitet života i radnu sposobnost, može se reći da predstavlja ne samo medicinski već ozbiljan socioekonomski problem.
Lečenje venskih ulceracija dostupno u Poliklinici Nikolić
lokalna toaleta i bris rane, adekvatna nega rane uz primenu najsavremenijih obloga,
medikamentozna terapija, primena adekvatnih medikamenata koji dokazano pospešuju zarastanje rana,
hirurška obrada rane, uklanjanje etiopatogenetskog mehanizma koji dovodi do pojave rana hirurškim putem,
primena autolognih obloga, primena koagulisane krvi pacijenta koja nakon aplikovanja stvara zaštitni sloj i pospešuje zarastanje rane
primena ekstracelularnmog matriksa (“veštačke kože”), supstrat koji daje zaštitu i potporu u zarastanju rane.