Šta je depresija?
Depresija (lat. depressio) je složen mentalni poremećaj raspoloženja koji se klinički definiše kao dugotrajno prisustvo emocionalne patnje, snižene energije, gubitka interesovanja i poremećaja osnovnih psihofizičkih funkcija, poput sna, apetita i koncentracije.
U stručnom smislu, depresija spada u grupu afektivnih poremećaja, a osnovna karakteristika je trajno sniženo raspoloženje koje značajno narušava svakodnevno funkcionisanje pojedinca.
Depresija nije samo “loše raspoloženje” ili prolazna tuga.
Ona menja način na koji osoba misli o sebi, svetu i budućnosti, često dovodeći do osećaja beznade, praznine, unutrašnjeg bola i smanjene sposobnosti da se dožive zadovoljstvo ili radost – čak i u prisustvu ljudi koje vole ili u situacijama koje su ranije bile ispunjavajuće.
Razlika između trenutne tuge i kliničke depresije
Iako su tuga i depresija povezane emocije, postoji značajna razlika između njih, kako u njihovoj prirodi, tako i u načinu na koji utiču na svakodnevni život.
Tuga je prirodna reakcija na životne gubitke koja se obično smanjuje vremenom i podrškom, dok depresija predstavlja ozbiljan, hroničan mentalni poremećaj koji zahteva stručnu pomoć i specifičan tretman.
Da bismo bolje razumeli ove dve pojave, važno je razjasniti njihove osnovne karakteristike i razlike:
1. Priroda i trajanje emocija
- Tuga je prirodna ljudska reakcija na gubitak, razočarenje ili neku emotivnu bol.
To je osećanje koje obično ima specifičan okidač – smrt voljene osobe, kraj veze, gubitak posla ili neki drugi važan životni događaj.
Tuga je obično privremena i postepeno opada kako vreme prolazi, dok se osoba prilagođava novoj situaciji.
- Klinička depresija, s druge strane, nije samo trenutna reakcija na određeni gubitak ili situaciju.
To je duboko ukorenjen mentalni poremećaj koji traje duže vreme i utiče na svakodnevno funkcionisanje osobe. Depresija ne mora nužno biti vezana za specifičan događaj i može se pojaviti čak i kada deluje da osoba nema očigledan razlog za to.
2. Intenzitet i uticaj na život
- Tuga obično ne ometa sposobnost i kapacitet osobe da funkcioniše u svakodnevnom životu.
Osoba može i dalje obavljati osnovne zadatke, iako se oseća emotivno iscrpljeno ili potučeno. Kroz vreme, tuga se povlači, a osoba se polako oporavlja i vraća u svoj normalan životni ritam. - Klinička depresija ima značajan uticaj na svakodnevni život. Osobe sa depresijom često ne mogu da se nose sa osnovnim zadacima kao što su odlazak na posao, briga o porodici, ili čak održavanje lične higijene.
Depresija može ozbiljno ugroziti kvalitet života, pa čak i izazvati fizičke simptome, poput bolova, nesanice, umora i smanjenog apetita.
3. Emocionalne manifestacije
- Tuga je karakteristično osećanje za sebe koje se javlja u vidu žalosti, tugovanja, usled gubitka, razočaravajućih ili teških životnih okolnosti, ali osoba je i dalje sposobna da se raduje malim stvarima, kao što je druženje sa prijateljima ili obavljanje hobija.
Tuga može biti iscrpljujuća, ali nije toliko sveobuhvatna kao depresija. - Klinička depresija karakteriše se dubokim osećajem bespomoćnosti, beznade, krivice i niskog samopouzdanja.
Osobe sa depresijom mogu imati problema sa koncentracijom, gubitkom interesa za sve aktivnosti, pa čak i suicidnim mislima.
Ovo je daleko dublje i trajnije emocionalno stanje, koje ne prolazi lako i bez stručne pomoći.
4. Poremećaji u telu i ponašanju
- Tuga obično ne dovodi do značajnih promena u telesnom zdravlju, iako može izazvati privremene probleme sa spavanjem ili apetitom, kao što je to slučaj kod emocionalnog stresa.
- Klinička depresija može izazvati ozbiljne telesne simptome.
Osobe sa depresijom često pate od nesanice ili prekomernog spavanja, gubitka ili povećanja apetita, iscrpljenosti i bolova koji nemaju fizički uzrok.
Ovi simptomi mogu biti toliko izraženi da zahtevaju medicinsku intervenciju.
5. Reakcija na podršku
- Tuga obično omogućava osobama da se oporave uz pomoć podrške od porodice, prijatelja i drugih socijalnih izvora. Kroz razgovor i deljenje svojih osećanja, osoba se postepeno vraća u normalu.
- Klinička depresija često ne reaguje na tradicionalne oblike podrške i može zahtevati stručnu terapiju i lečenje. Iako podrška bliskih osoba može biti korisna, depresija je ozbiljan mentalni poremećaj koji ne nestaje samo kroz društvenu interakciju ili vreme, već zahteva specifičan tretman.
6. Uzroci i faktori rizika
- Tuga je obično izazvana specifičnim, često objektivnim okolnostima (gubitak, razočarenje), dok je klinička depresija kompleksniji poremećaj koji može biti izazvan kombinacijom genetskih, bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.
Osobe koje pate od depresije često imaju istoriju depresivnih epizoda ili drugih mentalnih bolesti, kao i biološke predispozicije.
Simptomi depresije
Simptomi depresije mogu se različito manifestovati, ali među najčešćim su:
- Osećaj tuge ili beznade – Osoba se oseća emocionalno slomljeno i bez izlaza.
- Gubitak interesa za svakodnevne aktivnosti – Aktivnosti koje su ranije bile zanimljive sada postaju beznačajne.
- Poremećaji spavanja – Insomnija ili, s druge strane, prekomerno spavanje (hipersomnija).
- Smanjena energija i umor – Osoba se oseća stalno iscrpljeno i bez volje za obavljanje svakodnevnih zadataka.
- Poremećaj apetita – Gubitak ili povećanje telesne težine usled smanjenog apetita ili prejedanja.
- Osećaj krivice ili bezvrednosti – Osoba se može osećati loše zbog prošlih odluka i grešaka, iako često to nisu realne pretpostavke.
- Teškoće u koncentraciji – Depresija utiče na sposobnost donošenja odluka i koncentrisanja na zadatke.
Simptomi depresije mogu trajati duže vreme i varirati u intenzitetu. Ako traje više od dve nedelje i ometa normalno funkcionisanje, potrebno je potražiti stručnu pomoć.
Simptomi depresije kod žena
Statistike pokazuju da su žene dva puta češće pogođene depresivnim poremećajima nego muškarci. Faktori koji utiču na to su mnogobrojni:
Hormonski
Pubertet, menstrualni ciklus (posebno predmenstrualna faza), trudnoća, postporođajni period, menopauza.
Menstrualni ciklus – U lutealnoj fazi (pred menstruaciju) dolazi do pada estrogena i progesterona, što kod nekih žena izaziva predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD), teže forme PMS-a sa izraženim depresivnim simptomima.
Simptomi: razdražljivost, plačljivost, bezvoljnost, promene sna i apetita.
Trudnoća i postporođajni period- Tokom trudnoće nivo estrogena i progesterona rapidno raste, da bi nakon porođaja naglo opao.
- Ovaj hormonalni šok može izazvati:
- Baby blues (blaga, prolazna postporođajna tuga) — prisutna kod 50–80% žena.
- Postporođajnu depresiju — ozbiljniji oblik, zahteva stručnu pomoć, može uključivati osećaj bespomoćnosti, beznade, anhedoniju, suicidne misli, strah od povezivanja s bebom.
- Baby blues (blaga, prolazna postporođajna tuga) — prisutna kod 50–80% žena.
Menopauza i perimenopauza – Period smanjenja funkcije jajnika i pada estrogena. Povećava rizik od depresivnih epizoda, naročito kod žena koje su ranije imale depresivne epizode.
- Simptomi: nesanica, anksioznost, tuga, gubitak energije, telesne tegobe. Estrogen i progesteron, hormoni koji utiču na neurotransmitere poput serotonina, mogu u naglim promenama izazvati promene raspoloženja i povećati rizik za depresiju.
Psihosocijalni ( Žene su često izložene većim očekivanjima, pritiscima okoline i ulogama (majka, partnerka, zaposlena žena, negovateljica, briga o domaćinstvu).
Veća je stopa izloženosti porodičnom i seksualnom nasilju, diskriminaciji i socioekonomskim nejednakostima).
Bioliški faktori i predispozicija: Neka istraživanja pokazuju da žene mogu imati veću biološku osetljivost na stres zbog razlika u funkcionisanju hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna osovina (HPA), koja reguliše stresne reakcije.
Načini suočavanja sa stresom: Žene su sklonije ruminaciji — prekomernom preispitivanju i analiziranju negativnih događaja i emocija, što povećava rizik za depresivne epizode.
Muškarci češće koriste izbegavajuće ili eksternalizujuće strategije (agresija, alkohol, povlačenje), zbog čega njihova depresija može ostati prikrivena.
Emocionalna socijalizacija: od malena se žene više uče da prepoznaju i izražavaju emocije, ali i da ih potiskuju u funkciji očuvanja odnosa, što može doprineti unutrašnjem konfliktu.
Razlike u ispoljavanju simptoma kod žena i muškaraca
| Žene | Muškarci |
| Češće izražavaju tugu, anksioznost, osećaj krivice, bespomoćnosti | Češće izražavaju razdražljivost, agresivnost, povlačenje u sebe |
| Sklonije plakanju i ispoljavanju osećanja “spolja” | Veća verovatnoća zloupotrebe alkohola, droga i riskantnog ponašanja |
| Češće traže pomoć i lakše verbalizuju osećanja | Ređe traže pomoć i priznaju da imaju emocionalnih poteškoća |
| Više somatskih simptoma: bolovi u leđima, glavi, stomaku, hronični umor | Više ponašajnih simptoma: izbegavanje obaveza, gubitak interesa za hobi, posao |
Vrste depresije
Depresija se može razlikovati po vrsti, intenzitetu, dužini trajanja simptoma i ozbiljnosti simptoma koji je prate.
Klinička depresija
Teško depresivno stanje koje značajno remeti svakodnevno funkcionisanje. Glavni simptomi su tuga, bezvoljnost, osećaj bespomoćnosti, nesanica, izražen osećaj krivice, suicidalnost.
Melanholična depresija
Teška forma kliničke depresije, prati je potpuno odsustvo zadovoljstva, osećaj tuge i praznine, intenzivan pad raspoloženja.
Psihotična depresija
Podrazumeva depresiju sa psihotičnim simptomima: sumanute ideje, halucinacije, psihomotorna i intelektualna zaostalost, nevoljnost pokreta.
Manična depresija (bipolarni poremećaj)
Smenjivanje manične i depresivne faze; Nepredvidivo je trajanje faza. Mogu se smenjivati čak i na dnevnom nivou, mogu trajati svaka po nekoliko meseci.
Sezonska depresija
Javlja se na jesen/zimu usled nedostatka sunčeve svetlosti; karakteristike: umor i pad energije, prekomerno spavanje i apetit, motorna usporenost.
Postporođajna depresija
Nastaje nakon porođaja usled hormonskih i psihosocijalnih uticaja. Prisutna je tuga, osećaj neadekvatnosti, osećaj krivice, negiranje, suicidalnost.
Situaciona depresija
Javlja se kao reakcija na stresan događaj, karakterišu je tuga i razdražljivost, emocionalna nestabilnost, pad raspoloženja.
Organska (sekundarna) depresija
Javlja se kao posledica fizičkih bolesti, posebno teških i hroničnih.
Funkcionalna (skrivena) depresija
Osoba funkcioniše normalno i obavlja svoje obaveze, ali unutar sebe ima izražene simptome depresije, poput emocionalne praznine,iscrpljenosti. Ovo stanje može biti hronično.
Atipična depresija
Reaktivno raspoloženje i atipični simptomi: povećan apetit, gojenje, oscilatorno do poboljšano raspoloženje i često traje kratko.
Posttraumatska depresija
Izazvana nakon traumatkog iskustva i prati je tuga, osećaj krivice i stida, povlačenje u sebe. Trajanje može biti oscilatorno i varijabilno u zavisnosti od traumatskog iskustva.
Depresija izazvana supstancama/lekovima
Javlja se kao posledica prekomerne zloupotrebe lekova i supstanci, a prate je tuga, razdražljivost, plačljivost, nemogućnost kontrole emocija, nesanica, suicidalnost, osećaj potpune bespomoćnosti.
Depresija test – kako prepoznati simptome kod sebe?
Depresija se često pojavljuje tiho, gotovo neprimetno dok simptomi ne postanu jači i izraženiji.
Možemo je prepoznati po gubitku interesovanja, zadovoljstva i motivacije za stvari koje su nas ranije privlačile i ispunjavale, bezvoljnosti, osećaju intenzivne tuge ili praznine, zatim se može javiti nesanica ili potreba za prekomernim spavanjem.
Govoreći o tome, važno je napomenuti značaj psihološkog testiranja koji daje objektivan dijagnostički uvid u intenzitet, vrstu i težinu simptoma koji su se javili.
Psihološki testovi takođe pomažu u razlikovanju depresije od drugih stanja koja mogu naizgled biti slična, kao i pravovremeno i adekvatno pružanje pomoći.
Ukoliko je oblik depresije koji zahteva i medikamentnu terapiju, važno je da se na vreme otkrije i krene sa procesom lečenja, kako psihoterapijski, tako i uz pomoć lekova.
Lečenje depresije
Kako se leči depresija?
Lečenje depresije najčešće podrazumeva kombinaciju psihoterapije i farmakoterapije uz određenu promenu načina života.
Ne zahteva svaki oblik depresije praćenje i lečenje lekovima, ali ukoliko se radi o težem kliničkom obliku, neophodno je uzimati propisanu antidepresivnu terapiju od strane psihijatra.
Psihoterapija, sa druge strane, poželjna je i potrebna u svakom obliku depresije i uz adekvatan pristup, podršku kao i istrajnost, pokazuje se značajan uspeh.
Individualizovan pristup
Pored psihoterapije i terapije lekovima, važan je i način života koji u velikoj meri može uticati na poboljšanje stanja i simptoma.
Uvođenje fizičke aktivnosti, makar minimalne na početku, poput kratkih šetnji, sređivanja kuće i slično, izbalansirana ishrana sa dovoljno nutritivnih elemenata, podsećanje na aktivnosti koje su bile prisutne ili u nekoj meri pronalaženje novih
Sklonost zloupotrebe alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci može imati negativan uticaj kako na simptome, tako i na sam napredaj i proces lečenja.
Adekvatna podrška porodice i prijatelja u velikoj meri poboljšava stanje osobe koja boluje od depresije, posebno kod osoba koje se osećaju “bezizlazno”.
Često osobe koje imaju depresiju, ne govore o tome sa svojim najbližima, što dovodi do jačeg povlačenja u sebe.
Da li je depresija izlečiva?
Iako depresija u velikom broju ima uspešne rezultate izlečenja, sklonost ka recidivu nažalost postoji.
Rizik od povratka simptoma je veći ukoliko osoba ne ispoštuje ili ne završi terapijski proces, kao i ukoliko se nakon lečenja dogode situacije koje aktiviraju depresivna stanja.
Zbog ovoga je veoma važno da se osoba prati i nakom povlačenja simptoma u vidu dolaska na kontrolne preglede kod psihijatra (dosta ređe nego kada je aktivan proces lečenja u toku), kao i na psihoterapijske susrete sa psihoterapeutom koji je pratio proces od početka javljanja.
