Šta je hronična bubrežna slabost?
Hronična bubrežna slabost je postepeno oštećenje funkcije bubrega koje traje najmanje tri meseca i koje se može manifestovati promenama u analizama krvi ili promenama u nalazu mokraće.
Ona je trajna, ireverzibilna i progresivna, tako da kod nekih pacijenata može da dovede do terminalne hronične bubrežne slabosti kada je potrebno lečenje dijalizom.
Novi podaci pokazuju da je bubrežna slabost jedna od najčešćih nezaraznih bolesti i da jedna od 10 osoba u svetu ima određeni stepen bubrežne slabosti.
Za razliku od većine drugih nezaraznih bolesti čija je učestalost smanjena prethodnih godina zbog adekvatnog lečenja, učestalost hronične bubrežne slabosti se u svetu povećava.
Smatra se da je jedan od razloga za to produžen životni vek, jer sa godinama fiziološki dolazi do umanjenja bubrežne funkcije.
Zbog čega nastaje bubrežna slabost?
Bubrežna slabost može nastati iz različitih razloga. Najčešći uzroci su:
- Dijabetes (šećerna bolest). Šećerna bolest je najčešći uzrok hronične bubrežne slabosti. Povišen nivo šećera u krvi može oštetiti krvne sudove bubrega. Jedna od tri osobe sa šećernom bolešću ima i oštećenje bubrega.
- Hipertenzija (povišen krvni pritisak). Hipertenzija je drugi najčešći uzrok hronične bubrežne slabosti. Kao i povišen nivo šećera u krvi, i hipertenzija može oštetiti krvne sudove bubrega. Jedna od pet osoba sa hipertenzijom ima i oštećenje bubrega.
- Primarne bubrežne bolesti (glomerulonefritisi), koji predstavljaju oštećenje bubrega usled imunoloških faktora.
- Sistemske bolesti (sistemski lupus eritematodes, vaskulitisi).
- Opstrukcija urinarnog trakta (usled benigne hiperplazije prostate, suženja mokraćnih kanala ili različitih tumorskih promena na mokraćnoj bešici, materici, prostati ili drugim organima u maloj karlici).
- Kalkuloza (bubrežni kamenci).
- Ponavljane infekcije urinarnog trakta.
- Policistična bolest bubrega ili druge nasledne bolesti bubrega.
Dodatan rizik po bubrežnu funkciju predstavljaju:
- Starije životno doba,
- Gojaznost,
- Prekomerna upotreba analgetika (lekova protiv bolova).
Da li se i kako javljaju simptomi?
U ranim stadijumima hronične bubrežne slabosti ljudi najčešće nemaju značajnije tegobe, i one su često nespecifične, što znači da mogu da budu izazvane i drugim bolestima.
To otežava blagovremeno otkrivanje i lečenje i može se desiti da bubrežna slabost bude neprepoznata dok ne dođe do značajnog pogoršanja bubrežne funkcije.
Blago ili umereno smanjenje bubrežne funkcije može izazvati samo blage simptome, kao što je potreba da se mokri nekoliko puta tokom noći (nokturija).
Nokturija se javlja zbog nemogućnosti bubrega da apsorbuju vodu iz mokraće i koncentrišu je, što zdravi bubrezi rade tokom noći.
Nekada mogu da se jave promene u izgledu mokraće (boji, mirisu). Pojava penušave mokraće je nešto što ne treba zanemariti i to je znak koji treba da nas uputi ka lekaru.
Dalje pogoršanje bubrežne funkcije dovodi do nagomilavanja štetnih produkata metabolizma, pa se ljudi mogu osećati umorno i slabo.
Takođe se može javiti gubitak apetita, mučnina i nagon na povraćanje, što dovodi do gubitka na težini. Često je prisutna anemija bubrežne bolesti koja takođe doprinosi osećaju umora.
Boja kože kod ovih pacijenata se menja i postaje žućkasta ili braonkasta, suva i pacijenti se često žale na osećaj svraba ili trnjenja.
Uznapredovala bubrežna slabost može dovesti do različitih komplikacija koje mogu životno da ugrožavaju pacijente: zadržavanja tečnosti i toksina u organizmu i do poremećaja nivoa elektrolita.
Zbog smanjenog mokrenja javljaju se otoci oko skočnih zglobova ili otežano disanje ukoliko se voda zadržava u plućima.
Takođe se javlja i povišen krvni pritisak koji se teško kontroliše. Uremijska intoksikacija može uzrokovati i krvarenje iz digestivnog trakta.
Javljaju se i poremećaji na nivou centralnog nervnog sistema, pa pacijenti postaju konfuzni, nekritični i teško saradljivi.
Koja sve ispitivanja obuhvataju pregled?
Za procenu bubrežne funkcije značajni su nam laboratorijski nalazi, opšti pregled mokraće i ultrazvučni pregled mokraćnih puteva.
Osnovni parametar na osnovu koga se procenjuje bubrežna funkcija jeste kreatinin, i na osnovu njegove vrednosti se može izračunati glomerularna filtracija koja je precizniji pokazatelj bubrežne funkcije.
Osim toga, prate se nivoi elektrolita (natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor) koji se menjaju kod osoba kod kojih je bubrežna funkcija smanjena.
Bitna je i krvna slika, jer osobe sa bubrežnom slabošću često imaju anemiju.
Opšti pregled mokraće je vrlo koristan i iz ove analize se može dobiti veliki broj značajnih podataka vezanih za bubrežnu funkciju.
Jedan od najbitnijih nalaza jeste nalaz belančevina u mokraći, i on ukazuje na bubrežnu bolest koja zahteva dodatno ispitivanje i lečenje.
Osim toga, nalaz ćelijskih elemenata – leukocita i eritrocita je takođe značajan.
Ultrazvučni pregled dopunjuje prethodno navedene analize, jer nam pruža drugačiji uvid u stanje urinarnog trakta i daje nam detaljne informacije o strukturi i stanju bubrega.
Lečenje hronične bubrežne bolesti
Ključ prevencije nastanka i progresije hronične bubrežne slabosti jesu redovne kontrole.
Osobe bez bubrežne bolesti bi trebalo jednom godišnje da urade osnovne laboratorijske analize i opšti pregled urina.
Ljudi sa faktorima rizika, oni čiji su članovi porodice bolovali od bubrega, kao i osobe koje već imaju određen stepen bubrežne slabosti, treba da imaju češće kontrole bez obzira na to kako se osećaju.
To je zbog toga što bubrežna funkcija može da slabi i bez nekih značajnih simptoma, i samo uz odgovarajuće analize može da se proceni njena stabilnost.
Lečenje hronične bubrežne slabosti može biti konzervativno, i ono je usmereno ka lečenju osnovne bolesti, rešavanju komplikacija i usporavanju progresije.
Jedna od ključnih mera u prevenciji progresije bubrežne slabosti jeste adekvatna ishrana, tj. smanjen unos belančevina.
Kontrola krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi su takođe vrlo značajni.
Anemija je čest pratilac hronične bubrežne slabosti te je treba lečiti na adekvatan način, primenom preparata gvožđa i sintetskog eritropoetina.
Poremećaj metabolizma minerala i kostiju je takođe nešto što treba prevenirati kod bubrežnih bolesnika.
U poslednjih nekoliko godina pojavili su se lekovi (SGLT2 inhibitori) za koje je dokazano da imaju protektivno dejstvo na bubrege i da utiču na usporavanje progresije same bubrežne bolesti.
Oni su postali standard za lečenje bubrežne slabosti u svetu.
Ali, nekad čak i primena svih mera nije dovoljna da zaustavi napredovanje bubrežne slabosti. U takvim slučajevima se pacijenti leče dijalizom, kojom se eliminišu uremijski toksini i tečnost.
Dijaliza kao metoda lečenja terminalne hronične bubrežne slabosti
Postoje dve osnovne vrste dijalize koje se koriste u lečenju pacijenata sa terminalnom hroničnom bubrežnom slabošću: hemodijaliza i peritoneumska dijaliza.
- Hemodijaliza se obavlja preko aparata za dijalizu koji omogućava ekstrakorporalnu cirkulaciju (gde se krv izvlači iz tela pacijenta i prolazi kroz specijalne dijalizne membrane koje je prečišćavaju i kroz koje se eliminiše višak tečnosti i zatim se prečišćena krv vraća u organizam). Obavlja se tri puta nedeljno u dijaliznom centru, tako da je vezana za dolazak u bolnicu.
- Peritonealna dijaliza koristi peritonealnu membranu (trbušnu maramicu) kao filter za eliminaciju uremijskih toksina i viška tečnosti. Za nju je potrebno hirurško plasiranje katetera u trbušnu duplju, preko koga se uliva i izliva dijalizna tečnost. Osnovna prednost ove vrste dijalize jeste to što se ona obavlja kod kuće, nakon odgovarajuće obuke koju pacijent prolazi sa medicinskim osobljem u dijaliznom centru. Ova metoda lečenja je visoko efikasna i sprovodi se u saradnji sa lekarima, koji pružaju podršku i rešavaju eventualne komplikacije.
Naša Poliklinika Dr Nikolić nudi sveobuhvatne preventivne preglede koji vam mogu pomoći da očuvate svoje zdravlje. Zakažite svoj pregled danas pozivom na 018 4531 904 ili 066 453 190, ili jednostavno kliknite na dugme ispod i rezervišite svoj termin.
