Polikinika Nikolić pruža profesionalne usluge u lečenju venskih bolesti .
Vene su krvni sudovi preko kojih se krv vraća ka srcu. Sama karakteristika čoveka koja podrazumeva usoravni stav tela i dvonožno kretanje predstavlja važan faktor u nastanaku venskih oboljenja jer se u venama vraća krv suprotno od dejstva zemljine teže.
Venska oboljenja spadaju u grupu najmasovnijih oboljenja savremenog čoveka. Javljaju se u svim podnebljima, u svim rasama i svim životnim dobima, a češća su kod žena. Kao glavni razlog venskih oboljenja smatra se insuficijentnost venskih valvula i slabost zidova vena, ali takođe važan je uticaj gojaznosti, trudnoće kao i uticaj profesija koje zahtevaju dugo sedenje i stajanje.
Klinička slika manisfestuje se akutnim i hroničnim simptomina i znacima oboljenja. Treba napomenuti da venska oboljenja mogu biti asimptomatska ili sa diskretnim neprepoznatljivim simptomima i znacima, a ujedno mogu dovesti do značajnih komplikacija koje dovode do teških invaliditeta i fatalnih ishoda.
Dijagnostika venskih oboljenja, uopšte, utvrđuje se na osnovu anamneze, kliničkih pregleda, ultrazvučnog pregleda u vidu kolor dupleks sken ultrasonografije, a korisne mogu biti i druge dijagnostičke metode.
Važne kliničke slike venskih oboljenja mogu biti različiti oblici proširenih vena, tromboze površnih vena (tromboflebitisi), tromboze dubokih vena (flebotromboze) i venskih ulceracija.
Proširene vene
Proširene vene predstavljaju veoma rasprostanjenu bolest. Proširene vene ili variksi su izdužene, nepravilno proširene, izvijugane vene, kojima je promenjena struktura zida i koji se kao ljubičaste ili plave izbočine javljaju na telu. Od bolesti proširenih vena boluje 10-30% populacije, a javljaju se u 50-55% ukupne populacije. Za nijansu češće oboljevaju žene od muškaraca.
Karakterišu se vizuelnim promenama na donjim ekstremitetima, otokom, bolovima, pečenjem, mravinjanjem pa sve do komplikacija u vidu venskih rana.
U zavisnosti od veličine i lokalizacije razlikujemo:
– teleangiektazije širine do 1mm
– venuleektazije od 2 do 3 mm
– retikularne vene koje imaju promer 3-4mm
– varikozne vene širine veće od 4 mm
U zavisnosti od stadijuma bolesti proširene vene delimo na:
Prvi stadijum: prestavlje više kozmetički problem koji se karakteriše sitnim, končastim, mrežastim proširenjima venskih sudova. Kod ovakvih bolesnika, uglavnom, ne postoji poremećaj u venskoj hemodinamici i problemi su estetske prirode.
Drugi stadijum: postoje već vidljivi varikoziteti lokalizovani u donjim delovima nogu. U ovom stadijumu veću postoje simptomi na koje se pacijenti žale u vidu otoka stopala oko skočnog zgloba, bolova u nogama, osećaj težine i napetosti u donjim ektremitetima i osećaj povišene lokalne temperature. Tegobe su obično izraženije noću, a kod nekih pacijentkinja u toku menstruacije.
Treći stadijum: karakteriše se značajnom proširenim površnim venama donjih ekstremiteta. U ovom stadijumu često postoji doplerehosonografski verifikovano oštećenje zalistaka na ušću površinske i duboke vene. Poremećaji venskog protoka dovode i do oštećenja mikrocirkulacije i limfnog sistema. Ova stanja se manifestuje bolovima, osećajem nadutosti i ‘raspinjanja’ nogu, povremenim grčevima (posebno noću), trnjenjem, jačom prokrvljenošću kapilara, otocima pri stajanju, oštećenjem kože naročito u predelu stopala i oko skočnog zgloba i sličnim manifestacijama.
Četvrti stadijum: karakterišu ga brojne trofičke promene kože i potkožnog tkiva, često uzrokovane venskim zastojem. To su dermatitična, ekcematoidna, pigmentna i druga oštećenja kože. Koža i potkožno tkivo se takođe menja i postaje sve više istanjena, atrofična ili zadebljala, ljuspasta i edematozna (dermatoskleroza).
Peti i šesti stadijum: stadijumi sa izrazitim komplikacija bolesti proširenih vena. Karekteriše ih postojanje otvorenih venskih rana (ulceracija) ili rana koje su srasle. Ovi stadijumi bolesti ukoliko se ne leče adekvatno i na vreme mogu dovesti i do gubitaka donjih ektremiteta.
Lečenje proširenih vena podrazumeva:
– medikamentoznu terapiju: uputreba najsavremenijih lekova koji uspešno deluju na ova oboljenja,
– kompresivnu terapiju: upotreba elastične kompresivne graduisane kompresije prilagođene stadijumu bolesti,
– sklerozantnu terapiju: upotreba injekcionih sklerozantnih sredstava, posebno efikasnih kod rešavanja estetskih problema,
– hirurško lečenje: operativno lečenje u skladu sa etiopatogenetskim uzrokom proširenih vena.
Tromboza površnih vena (Tromboflebitis)
Tromb je polučvrsta masa zaživotno formirana od komponenta krvi, koja nastaje u krvnoj struji srca ili krvnih sudova, a može prouzrokovati lokalni ili regionalni prekid protoka, kao i distalnu embolizaciju.
Tromboza površnih vena manifestuje se kao akutno, bolno zapaljenje varikoziteta ili površinskih venskih stabala. Klinička manisfestacija tromboflebitisa javlja se kao ograničeno zapaljenja kože, sa okolnim eritemom i lokalnim edemom. Bol tokom narednih nekoliko časova može postati intenzivan i širiti se duž celog zapaljenog venskog segmenta.
Tromboflebitis glavne safenske vene u natkolenom segmentu predstavlja jako ozbiljno stanje koje može dovesti do proksimalne propagacije tromba i dalje embolizacije. Ovakvo stanje može dovesti do tromboze dubokih vena i dalje plućne embolizacije.
Lečenja tromboze površnih vena potrazumeva:
– medikamentoznu terapiju: upotreba lekova koji sprećavaju dodatno stavaranje trombova i lekova koji sprečavaju ponovnu pojavu trombova u kasnijem lečenju,
– kompresivnu terapij: upotreba elastičnih graduisanih kompresivnih čarapa,
– upotreba krema i gelova sa venoprotektivnim supstancama za lokalnu primenu,
– hirurško lečenje
Tromboza dubokih vena (Flebotromboza)
Tromboza dubokih vena nastaje pod uticajem tri pateogenetska mehanizma: usporenim protokom, hiperkoagulabilnošču i oštećenjem venskog endotela. Retko kada postoje sva tri faktora za nastanak tromboze vena, a da bi tromb nastao potrebna su najmanje dva mehanizma. Venske tromboze obično počinju u sinusima venskih zalistaka gde je zastoj najizraženiji, ili na mestima povrede vena.
Tromboza dubokih vena najčešće nastaje u venama potkolenice, naročito u solealnim venama (venskim sinusima mišića lista noge). Slede ih, sa opadajućom učestalošću javljanja, ostale vene potkolenice, butne vene, zajedničke ilijačne vene, i donja šuplja vena. Utvrđeno je da flebotromboza češće nastaje u levoj nozi. Bez lečenja, u 10-20% pacijenata sa proksimalnom TDV će se klinički ispoljiti plućna embolija.
Tromboza dubokih vena prestavlja izuzetno opasno oboljenje koje se u 55-75% slučajeva javlja bez ikakvih simptoma. Kada su manifestacije prisutne, pretežan simptom je bol, koji se javlja kod 50% pacijenata, zatim otok pogođenog ekstremiteta se javlja usled opstrukcije vena trombom, zapaljenja perivaskularnih tkiva, ili opstrukcije limfotoka, kao i distenzija površnih vena i eritem kože. Ako opstrukcija venske drenaže perzistira , može se razviti venska gangrena.
Lečenja tromboze dubokih vena potrazumeva:
– medikamentoznu terapiju: upotreba oralne antikoagulantne terapije koja sprećavaja ponovnu pojavu trombova i mogućnost nastanka embolizacije i fatalnih komplikacija,
– kompresivnu terapiju: upotreba elastičnih graduisanih kompresivnih čarapa,
– tromboliznu terapiju: upotreba medicinskih srestava koji razgađuju tromb,
– hirurško lečenje.
Venske ulceracije (Ulcus cruris venosum)
Ulcus cruris je pojam koji oznacava postojanje ulceracije (razjedine) na potkolenici koja traje najmanje 6 nedelja, nastale učinkom različitih etiopatogenetskih činilaca. Tako, ulceracije mogu biti: venske (ulcus venosum), arterijske (ulcus arteriosum), limfaticne (ulcus lymhaticum) ili druge (reumatske, neoplasticne) ili mešane etiologije, npr. arterio-venske (ulcus mixtum). Najcešce su venske ulceracije (75–80%) koje se i označavaju terminom Ulcus cruris venosum .
Venski ulkus je lokalni nedostatak kože i potkožnog tkiva, najcešce lokalizovan na medijalnoj strani distalnog dela potkolenice, u regiji i ispod medijalnog maleolusa i izazvan je progresivnim venskim zastojem. Venske ulceracije mogu biti posledica promena u površinskim i/ili komunikantnim (perforantnim) venama i promena u dubokim venama.
Terapija venskih ulceracija je kompleksna i se odredjuje se na osnovu: etiologije, kliničke slike, ehosonografskog nalaza, trombotskog statusa, laboratorijskog nalaza, komorboditeta, nutritivnog deficit, faktora rizika, ekonomskih i medicinskih mogućnosti za postavljanje dijagnoze i primenu terapije. Cilj terapije je potpuna restitucija (rekonstrukcija) tkivnog defekta i sprečavanje recidiva. Poboljšanje hemodinamskog statusa (smanjenje venske hipertenzije i staze) je primarni terapijski cilj.
Lecenje venskih ulkusa sprovodi se primenom:
– lokalne toalete rane, adekvatna nega rane uz primenu savremenih obloga,
– medikamentozne terapije, primena adekvatnik medikamenata koji dokazano pouspešuju zarastanje rana,
– hirurške terapije, uklanjanje etiopatogenetskog mehanizma koji dovodi do pojave rana operativnim putem,
– fizikalne terapije, upotrebom adekvatnih rehabililitacionih metoda.
