- ŠTA JE MIGRENA
- MIGRENA – SIMPTOMI
- VRSTE MIGRENE
- OKIDAČI I FAKTORI RIZIKA
- DIJAGNOSTIKOVANJE MIGRENE
- KADA TREBA POSETITI NEUROLOGA ZBOG MIGRENE?
- KOJE METODE DIJAGNOSTIKE SU NAJPOUZDANIJE?
- LEČENJE MIGRENE
- PREVENTIVNA (PROFILAKTIČKA) TERAPIJA
- PROMENE NAČINA ŽIVOTA I PRIRODNI TRETMANI
- MIGRENA PIRSING (DAITH PIERCING)
- ZAKLJUČAK – KAKO ŽIVETI SA MIGRENOM?
- NAJČEŠĆA PITANJA (FAQ)
Šta je migrena
Migrena je česta onesposobljavajuća primarna glavobolja, koja se odlikuje ponavljanim atacima, praćenim, ponekad, neurološkim (kao što je aura) i sistemskim (mučnina, nešto ređe povraćanje) fenomenima koji dovode do značajne onesposobljenosti.
Migrenu od drugih primarnih i sekundarnih glavobolja razlikuje klasičan skup simptoma koji obuhvata:
- jednostranu i žestoku, pulzirajuću glavobolju
- mučninu i povraćanje
- preosetljivost na svetlo (fotofobija), zvuke (fonofobija) i mirise (osmofobija)
- prolazne neurološke simptome koji se označavaju terminom aura
Migrena može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana (obično 4–72 h), a bol je obično vrlo intenzivan, što može značajno otežati svakodnevne aktivnosti.
Aura je važna karakteristika migrene i predstavlja kompleks neuroloških simptoma koji se javljaju najčešće pre ataka migrenske glavobolje.
Najčešće se javlja vizuelna aura koja se ispoljava kao tzv. scintilirajući skotom (bela ili svetlo prebojena ovalna ili lučna figura, sa nepravilnim cik-cak ivicama koje svetlucaju (scintiliraju) i postepeno se šire vidnim poljem).
Ređe, u okviru aure se mogu javiti i senzitivni simptomi (trnjenje), motorni simptomi (slabost ekstremiteta), poremećaji govora. Takođe, nekada se mogu javiti i mirisne halucinacije, kao i stanja „već viđenog“.
Uzroci migrene nisu potpuno jasni, ali se smatra da su povezani sa promenama u mozgu i promenama u krvnim sudovima koji ishranjuju mozak. Neki od faktora koji mogu izazvati ili doprineti migreni uključuju:
- Genetske faktore: Migrena je često nasledna, a ljudi sa porodicama koje imaju istoriju migrena su skloniji razvoju istih.
- Hormonalne promene: Hormonalne promene, posebno kod žena (npr. tokom menstruacije, trudnoće ili menopauze), mogu biti okidači migrene.
- Stres i napetost: Mentalni stres ili fizički napor mogu izazvati migrenu.
- Ishrana i dehidratacija: Određeni prehrambeni proizvodi (npr. sir, čokolada, alkohol) i dehidracija mogu izazvati migrene.
- Spavanje: Neregularan san, bilo previše ili premalo sna, može izazvati migrene.
Migrena je glavobolja koja može biti nasledna. Ako jedan od roditelja ima migrene, postoji veća verovatnoća da će i dete razviti migrenu. Genetski faktori igraju značajnu ulogu, ali migrena može biti izazvana i spoljnim faktorima, što znači da i ljudi bez porodične istorije migrena mogu razviti ovu bolest.
Migrena – simptomi
Glavni simptomi migrene su:
- Intenzivan, pulsirajući bol: Obično na jednoj strani glave, ali može se proširiti i na obe strane. Kod većine pacijenata bol je na početku napada jednostran sa maksimalnim bolom supraorbitalno, ali može od početka ili tokom ataka da zahvati i celu glavu (tzv. holocefalični bol, češće kod dece sa migrenom). Tokom ponavljanih ataka migrene, samo oko 20 % pacijenata ima bol sa iste strane; kod većine, strana glave zahvaćena bolom se menja iz napada u napad.
- Mučnina i povraćanje: Veoma su česti i mogu biti ozbiljni, često ometaju svakodnevne aktivnosti.
- Osetljivost na svetlo (fotofobija): Migrena često uzrokuje da osoba postane osetljiva na svetlo, zbog čega traži tamne prostorije.
- Osetljivost na zvuke (fonofobija): Zvukovi mogu postati veoma iritantni ili čak bolni.
- Aura: Pre migrene, neki ljudi imaju aure koje uključuju vizuelne smetnje (poput svetlucanja ili gubitka vida) ili čak senzorne promene (trnci u rukama ili licu).
- Zamagljen vid: Mnogi ljudi sa migrenama prijavljuju povremene smetnje vida tokom napada.
- Umor i slabost: Nakon napada, mnogi ljudi se osećaju iscrpljeno i umorno.
Pritisak u glavi može biti simptom migrene. Iako se migrena najčešće opisuje kao pulsirajući bol, neki ljudi osećaju i osećaj pritiska, težine ili stiskanja u glavi. Taj pritisak može biti lokalizovan na jednoj strani glave, u čelu ili oko očiju. Ovaj osećaj pritiska može biti zbunjujući jer podseća na simptome sinuzitisa (upale sinusa), ali se često može javiti i kod migrene.
Migrena tokom trudnoće
Simptomi migrene tokom trudnoće mogu se promeniti zbog hormonskih promena, ali migrene u trudnoći mogu postati i češće ili ređe. Osnovne karakteristike ataka migrene u trudnoći mogu biti:
- Povećanje učestalosti: Neke trudnice doživljavaju migrene češće tokom prvog tromesečja zbog naglih hormonskih promena.
- Smanjenje simptoma: Neke trudnice doživljavaju olakšanje od migrena tokom trudnoće, posebno u drugom i trećem trimestru.
- Jaka osetljivost na svetlo i zvuke: Ovi simptomi mogu biti izraženiji kod trudnica zbog većih hormonskih fluktuacija.
- Mučnina i povraćanje: Mučnina koja je često prisutna kod migrene može se pomešati sa jutarnjim mučninama tokom trudnoće, što može otežati postavljanje tačne dijagnoze.
Vestibularna migrena
Vestibularna migrena je tip migrene koja uključuje simptome povezane sa ravnotežom, kao što su vrtoglavica i nesvestica, često u kombinaciji sa tipičnim simptomima migrene (kao što su bol, mučnina i osetljivost na svetlo).
Simptomi vestibularne migrene mogu uključivati:
- Vrtoglavicu: Osobe sa vestibularnom migrenom mogu osećati da se prostor oko njih okreće ili da oni sami imaju problem sa balansiranjem.
- Gubitak ravnoteže: Osobe mogu imati problema sa stajanjem ili hodanjem, a osećaj nestabilnosti može biti ozbiljan.
- Simptomi nalik na migrenu: Pored vrtoglavice, prisutni su i bolovi u glavi, mučnina, osetljivost na svetlo i zvuk, te ponekad aura.
- Trajanje simptoma: Vrtoglavica može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati, a simptomi migrene mogu biti prisutni duže vreme.
- Nepredvidivost simptoma: Vrtoglavica i migrena mogu doći iznenada, ponekad bez prethodnih upozorenja.
Vrste migrene
Osnovna podela migrene prema Međunarodnoj klasifikaciji glavobolja uključuje sledeće:
Migrena bez aure
Najčešći oblik migrene. Nema prethodnih neuroloških simptoma.
Migrena sa aurom
Oblik migrene koji uključuje neurološke simptome koji prethode glavobolji. Postoji više podtipova:
- Migrena sa tipičnom aurom
- Tipična aura bez glavobolje
- Tipična aura sa glavoboljom
- Migrena sa aurom moždanog stabla
- Hemiplegična migrena
- Familijarna hemiplegična migrena (FHM), tip 1, 2 i 3
- Sporadična hemiplegična migrena
- Retinalna migrena
Hronična migrena
Napadi migrene javljaju se 15 ili više dana mesečno, najmanje tri meseca zaredom.
Komplikacije migrene
Komplikovani oblici migrene su:
- Status migranosus (produženi napadi koji traju duže od 72 h ili serija napada između kojih se konstatuje samo minimalno poboljšanje)
- Perzistentna aura bez infarkta
- Migrenski infarkt
- Migrenom isprovocirani epileptični napad
Verovatna migrena
Koristi se kada simptomi ne ispunjavaju sve kriterijume, ali su veoma slični migreni. Postoje:
- Verovatna migrena bez aure
- Verovatna migrena sa aurom
Epizodični sindromi detinjstva koji mogu biti udruženi sa migrenom
To su stanja koja se javljaju u detinjstvu, a kasnije mogu biti povezana sa razvojem migrene:
- Sindrom cikličnog povraćanja
- Abdominalna migrena
- Benigni paroksizmalni vertigo
- Benigni paroksizmalni tortikolis
Migrena sa aurom može se prepoznati po sledećim simptomima, koji se obično javljaju pre nego što počne glavobolja, mada se, ređe, mogu javiti i istovremeno sa glavoboljom ili nakon nje:
- Vizuelne smetnje: osoba može videti svetlucanje, isprekidane linije ili bljeskove svetlosti.
- Senzorne smetnje: mogu se javiti trnci ili utrnulost u jednoj ruci, licu ili nogama.
- Problemi sa govorom: osoba može imati poteškoća u govoru ili razumevanju.
Aura obično traje od 5 do 60 minuta, a nakon nje se često javlja glavobolja koja je obično veoma jaka i pulsirajuća.
Osnovna podela migrene podrazumeva migrenu sa i bez aure:
- Migrena sa aurom: pre glavobolje se javljaju specifični simptomi (aura) koji obuhvataju vizuelne, senzorne ili govorne smetnje. Bol u glavi obično počinje nakon aure i traje od 4 do 72 sata.
- Migrena bez aure: nema neuroloških simptoma koji prethode napadu. Ipak, bol u glavi, mučnina i osetljivost na svetlo su prisutni. Migrena bez aure je češća i javlja se kod oko 70–80 % pacijenata.
Klaster glavobolja se razlikuje od obične migrene po ekstremnom intenzitetu bola i specifičnom obrascu pojavljivanja. To je ređa primarna glavobolja koja pripada grupi TAG (trigemino-autonomnih glavobolja).
Klaster glavobolja obično traje od 15 do 180 minuta i javlja se u grupama ili serijama koje mogu trajati nekoliko nedelja, nakon čega mogu nestati na nekoliko meseci ili godina.
U lečenju klaster glavobolje koriste se različite grupe lekova:
- Triptani: lekovi koji deluju na serotonin. Sumatriptan u dozi od 6 mg primenjen supkutano je najefikasniji lek za simptomatsko olakšanje.
- Inhalacija oksigena: korišćenje čistog 100 % oksigena može brzo smanjiti bol.
- Prevencija: lekovi poput verapamila, kortikosteroida ili, ređe, litijuma koriste se za smanjenje učestalosti napada.
Migrenske glavobolje su česte i kod dece. U periodu pre puberteta, dečaci su nešto češće zahvaćeni od devojčica. Migrena kod dece se karakteriše kraćim trajanjem napada i češćom generalizovanom, holocefaličnom glavoboljom.
Migrena, dakle, može uticati i na decu, iako se simptomi često razlikuju od onih kod odraslih. Simptomi migrene kod dece mogu uključivati:
- Bol u stomaku: umesto tipičnog bola u glavi, deca mogu prvo pokazati simptome kroz bolove u stomaku – tzv. abdominalna migrena.
- Mučnina i ciklično povraćanje: vrlo česti simptomi.
- Povećana osetljivost na svetlo i zvuke: deca postaju izuzetno osetljiva na svetlo, zvuke i mirise.
- Promene u ponašanju: deca mogu postati razdražljiva, povučenija ili umorna tokom napada.
Lečenje migrene kod dece obuhvata lekove protiv bola, prevenciju i identifikaciju okidača (kao što su stres, umor ili određena hrana).
Okidači i faktori rizika
Okidači i faktori rizika za migrenu mogu značajno uticati na učestalost i težinu napada. Razumevanje ovih faktora može pomoći u prevenciji i upravljanju migrenama. Najčešći okidači migrene su:
Stres
Stres je jedan od najčešćih okidača migrene. Fizički ili emocionalni stres mogu izazvati napetost u telu, što povećava verovatnoću za razvoj migrene. Takođe, stres može promeniti ravnotežu hormona, što takođe može doprineti nastanku migrene.
Hormonalne promene
Hormonske fluktuacije su čest uzrok migrena, posebno kod žena. Menstruacija, trudnoća i menopauza često uzrokuju migrene, jer hormoni poput estrogena mogu uticati na strukturu krvnih sudova u mozgu.
Menstrualna migrena: kod mnogih žena migrene se javljaju neposredno pre ili tokom menstruacije, kada nivo estrogena opada. Ove migrene obično traju duže i mogu biti intenzivnije.
Trudnoća i menopauza takođe mogu dovesti do promena u učestalosti migrena. Tokom trudnoće, neki ljudi mogu doživeti poboljšanje migrena, dok drugi mogu doživeti pogoršanje zbog hormonalnih fluktuacija.
Hrana i piće
Određena hrana može biti okidač za migrenu, iako ne izaziva migrene kod svih ljudi. Najčešći prehrambeni okidači uključuju: čokoladu, sir (posebno stari sirevi), alkohol (posebno crno vino), konzervanse i aditive (npr. nitriti u mesu), kofein (prekomerna konzumacija ili iznenadno smanjenje unosa), citrusno voće, orašaste plodove i banane.
Dehidratacija: nedostatak vode može izazvati migrenu, tako da je važno održavati dobar nivo hidratacije.
Vremenske promene
Vremenske promene mogu imati značajan uticaj na ljude sa migrenama. Neki faktori vremenskih uslova koji mogu izazvati migrenu uključuju: naglu promenu temperature (npr. prelazak iz hladnog u toplo vreme ili obratno), visok atmosferski pritisak ili naglu promenu pritiska (kao što je kod oluja), visoku vlažnost i jak vetar.
Zagađenje vazduha takođe može biti okidač za migrene. Mnoge osobe sa migrenama prijavljuju veće učestalosti napada tokom promena godišnjih doba ili pred olujama.
Nesanica ili nepravilnosti u snu
Neregularan san (previše ili premalo sna) može značajno doprineti učestalosti migrena. Preporučuje se da ljudi sa migrenama nastoje da imaju redovan raspored spavanja. Previše sna (npr. spavanje vikendom ili nakon napornog dana) može izazvati tzv. “vikend migrene”.
Prekomerni fizički napor
Iako fizička aktivnost obično poboljšava zdravlje, prekomerni napor (posebno ako osoba nije navikla na intenzivne vežbe) može izazvati migrene. Ovo je posebno čest okidač kod ljudi koji nisu u formi ili nisu navikli na velike fizičke napore.
Osetljivost na svetlost i zvuke
Jaka svetlost, bljeskovi svetla ili osetljivost na zvuke (fonofobija) mogu izazvati ili pogoršati migrenu. To je razlog zašto mnogi ljudi sa migrenom izbegavaju svetle prostorije i glasne zvuke tokom napada.
Dijagnostikovanje migrene
Dijagnoza migrene se često postavlja na osnovu kliničkog pregleda, ali postoje i specifične metode koje lekar može koristiti kako bi bio siguran u dijagnozu.
Karakteristike glavobolje i podaci iz lične i porodične anamneze
To uključuje informacije o trajanju i učestalosti glavobolja, jačini bola, povezanim simptomima (mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlo ili zvuke) i mogućim okidačima (stres, hrana, hormoni, vremenske promene). Takođe, lekar će pitati o prethodnim napadima migrene, porodičnoj istoriji migrena (jer migrena može biti nasledna) i opštem zdravstvenom stanju pacijenta.
Simptomi
Migrena se obično karakteriše specifičnim simptomima: pulsirajući bol na jednoj strani glave (iako bol može biti i obostran), mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlo i zvuke, aura (ako postoji), i trajanjem napada od 4 do 72 sata.
Lekar može koristiti dijagnostičke kriterijume kao što su oni iz Međunarodne klasifikacije glavobolja (ICHD – International Classification of Headache Disorders) za postavljanje dijagnoze.
Fizički pregled
Tokom fizikalnog pregleda, lekar će obratiti pažnju na sve znakove koji mogu ukazivati na migrenu ili druge zdravstvene probleme. Na primer, lekar može proveriti krvni pritisak, reflekse, stanje očiju i ušiju, ili znake napetosti u mišićima vrata i ramena.
Kada treba posetiti neurologa zbog migrene?
Iako mnogi ljudi sa migrenama mogu upravljati simptomima kod kuće, postoje situacije kada je preporučljivo posetiti neurologa:
- Ako je migrena neuobičajena ili se promenila u poslednje vreme: glavobolje postaju mnogo češće, jače ili se promene u odnosu na prethodne napade.
- Ako migrena ne reaguje na lečenje: i pored upotrebe lekova protiv bolova ili preventivne terapije.
- Ako migrena uključuje ozbiljne simptome: gubitak vida, slabost na jednoj strani tela, pomešan govor, ili ako simptomi aure traju duže od sat vremena. To može ukazivati na ozbiljniji neurološki poremećaj koji zahteva hitnu pomoć.
- Ako su napadi migrene teški i ometaju svakodnevni život: posao, školu ili druge aktivnosti.
Koje metode dijagnostike su najpouzdanije?
Klinički pregled i anamneza
Uzimanje ispravne anamneze je najvažniji deo dijagnoze. Lekar će postaviti pitanja o učestalosti, trajanju, intenzitetu i karakteristikama bola, kao i o povezanosti sa drugim simptomima poput mučnine, povraćanja i aure.
Međunarodni dijagnostički kriterijumi (ICHD)
Lekar koristi Međunarodnu klasifikaciju glavobolja (ICHD), koja detaljno definiše različite vrste glavobolja, uključujući migrene. Ovi kriterijumi pomažu u postavljanju dijagnoze na osnovu specifičnih simptoma i njihove učestalosti.
Neuroimaging (MRI, CT)
U nekim slučajevima lekar može preporučiti MRI (magnetnu rezonancu) ili CT skeniranje (kompjuterizovanu tomografiju) kako bi isključio druge uzroke glavobolja, poput tumora, krvnih ugrušaka ili drugih neuroloških stanja.
Međutim, ne postoje specifični testovi za migrenu, pa MRI i CT obično nisu potrebni ako su simptomi tipični.
Praćenje glavobolja
Lekar može preporučiti pacijentima da vode dnevnik glavobolja, u kojem će zapisivati učestalost, trajanje, intenzitet i povezane simptome migrena, kao i moguće okidače. Ovo može pomoći lekaru u postavljanju tačne dijagnoze i planiranju tretmana.
Elektroencefalogram (EEG)
EEG je metoda koja meri električnu aktivnost u mozgu. Iako nije rutinski korišćena za dijagnostikovanje migrene, može biti preporučena ako postoji sumnja na druge neurološke poremećaje, kao što su epilepsija ili drugi problemi sa mozgom.
Testovi za isključivanje drugih stanja
Ako postoji sumnja na druge uzroke glavobolja (npr. infekcije, sinusitis, visoki krvni pritisak ili napetost u mišićima), lekar može preporučiti dodatne testove kako bi se oni isključili.
Lečenje migrene
Lečenje migrene podrazumeva tretman migrenskog ataka i preventivnu terapiju. Izuzetno je važno da se terapija primeni što je moguće ranije, dok je bol još uvek blag ili umeren.
Lekovi za brzo ublažavanje simptoma (akutni tretmani)
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID): lekovi poput ibuprofena, naproksena i aspirina često se koriste za ublažavanje bolova tokom napada. Deluju tako što smanjuju upalu i bol, što može smanjiti intenzitet migrene.
- Paracetamol (acetaminofen): koristi se za ublažavanje bola, ali nije toliko snažan kao NSAID.
- Triptani: najefikasniji lekovi u lečenju migrena, jer specifično ciljaju suženje krvnih sudova u mozgu. Koriste se kada glavobolja ne reaguje na prethodno primenjenu terapiju.
Triptani – kako deluju
Triptani (sumatriptan, rizatriptan, zolmitriptan) deluju na serotoninske receptore u mozgu. Pomažu u sužavanju krvnih sudova koji se šire tokom migrene, blokiraju bolne impulse i smanjuju upalu.
Triptani su najefikasniji kada se koriste čim simptomi počnu, a posebno su korisni kod teških migrena. Dostupni su u oralnoj, nazalnoj i injekcionoj formi (npr. sumatriptan u spreju ili injekciji).
Ergotamini
Ergotamini su stariji lekovi koji deluju slično triptanima, sužavajući krvne sudove u mozgu. Imaju više nuspojava i koriste se kada triptani nisu efikasni.
Antiemetici (lekovi protiv mučnine)
Lekovi kao što su metoklopramid ili proklorperazin koriste se za ublažavanje mučnine i povraćanja koji često prate migrenu. Mogu se kombinovati sa analgeticima ili triptanima za bolji efekat.
Preventivna (profilaktička) terapija
Preventivna terapija se uvodi u sledećim situacijama:
- napadi se javljaju češće od 4 puta mesečno
- pacijent ne može da podnese bol zbog težine napada i onesposobljenosti
- akutna terapija izaziva ozbiljne neželjene efekte
Lekovi koji se koriste za prevenciju migrene
- Beta-blokatori: propranolol i metoprolol – smanjuju učestalost i jačinu napada.
- Antidepresivi: amitriptilin i drugi triciklični antidepresivi – utiču na serotonin i norepinefrin, važne u regulaciji bola.
- Antikonvulzivi: topiramat i valproat – stabilizuju električnu aktivnost u mozgu i smanjuju učestalost napada.
- Botoks (botulinum toksin): koristi se za prevenciju hroničnih migrena (više od 15 dana mesečno). Daje se injekcijama u mišiće glave i vrata.
- CGRP antagonisti (monoklonska antitela): nova terapija (erenumab, eptinezumab, fremanezumab, galkanezumab) – blokira CGRP, peptid povezan s napadima migrene. Veoma efikasna kod učestalih migrena.
Pored toga postoje i dve nove grupe lekova: gepanti (rimegepant, atogepant, ubrogepant) i ditani (lasmiditan) koji se mogu koristi za akutni tretman, ali i profilaksu migrene.
Gepanti su lekovi koji deluju kao CGRP antagonisti, efikasni su za ublažavanje akutnih migrena, a u nekim slučajevima se mogu koristiti i za prevenciju migrena.
Ditani su lekovi koji deluju na serotoninergičke receptore (5-HT1F), a njihova glavna prednost u odnosu na druge tretmane za migrenu je to što ne izazivaju sužavanje krvnih sudova, što ih čini bezbednijim za osobe sa kardiovaskularnim problemima.
Promene načina života i prirodni tretmani
Promene koje mogu doprineti prevenciji migrena:
- povećan unos magnezijuma, vitamina B2 i koenzima Q10
- kvalitetniji san
- upravljanje stresom
- redovno umereno vežbanje
Prirodni lekovi i tehnike
Prirodni pristupi mogu pomoći, posebno u kombinaciji sa konvencionalnim terapijama:
- eterična ulja
- đumbir
- magnezijum
- vitamin B2
- koenzim Q10
- akupunktura
- masaže
- meditacija i joga
Pre upotrebe prirodnih lekova preporučuje se konsultacija sa lekarom zbog bezbednosti i potencijalnih interakcija sa drugim terapijama.
Migrena pirsing (daith piercing)
Migrena pirsing je pirsing postavljen na unutrašnju hrskavicu uha (blizu spoja ušnog kanala i unutrašnjeg dela uha). Veruje se da stimuliše akupunkturne tačke povezane sa glavoboljom i može ublažiti simptome migrene.
Međutim, naučna istraživanja koja podržavaju ovu praksu su ograničena. Većina stručnjaka smatra da efekat može biti placebo ili zavisi od individualne reakcije. Pre odluke o ovom tretmanu, preporučuje se savetovanje sa lekarom.
Zaključak – Kako živeti sa migrenom?
Život sa migrenom zahteva balans između lekova, preventivnih mera i promena životnog stila. Ključ za uspešno upravljanje migrenom je:
- prepoznavanje okidača
- izbegavanje stresa i napetosti
- zdrav način života
- efikasna terapija, uključujući i alternativne pristupe
Uz adekvatnu strategiju i podršku, mnogi ljudi sa migrenom mogu značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti učestalost napada.
