Embolija pluća je ozbiljno medicinsko stanje koje nastaje kada se jedna od plućnih arterija začepi. Ovaj prekid normalnog protoka krvi u plućima najčešće izaziva tromb (krvni ugrušak) koji putuje krvotokom iz drugih delova tela. Zbog začepljenja, deo pluća gubi dotok krvi, što remeti normalnu razmenu gasova i smanjuje nivo kiseonika u celom organizmu. Stanje zahteva brzu i adekvatnu medicinsku reakciju.
Pluća imaju osnovnu ulogu u snabdevanju krvi kiseonikom. Krv siromašna kiseonikom dolazi iz srca u pluća kroz plućne arterije. Kada se na tom putu nađe fizička prepreka, pritisak u desnoj strani srca raste jer srčani mišić pokušava da potisne krv kroz začepljen krvni sud. Ovo opterećenje može dovesti do oštećenja srčanog mišića i, ukoliko se ne tretira na vreme, može imati ozbiljne posledice po celokupno zdravlje pacijenta.
- KAKO NASTAJE EMBOLIJA PLUĆA
- SIMPTOMI EMBOLIJE PLUĆA
- FAKTORI RIZIKA
- POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
- OPCIJE LEČENJA
- PREVENCIJA
- NAJČEŠĆA PITANJA (FAQ)
Kako nastaje embolija pluća
U najvećem broju slučajeva, plućna embolija je direktna posledica stanja koje se naziva duboka venska tromboza (stvaranje krvnog ugruška u dubokim venama). Ovi ugrušci se najčešće formiraju u dubokim venama donjih ekstremiteta, odnosno u nogama ili karlici. Ponekad, mada znatno ređe, mogu nastati i u venama ruku.
Proces počinje kada se unutar vene formira ugrušak zbog usporenog protoka krvi, oštećenja zida krvnog suda ili promene u samom sastavu krvi koja postaje sklonija zgrušavanju. Dokle god ugrušak stoji na mestu nastanka, on izaziva lokalne probleme poput otoka i bola u nozi. Međutim, opasnost nastaje onog trenutka kada se deo tog ugruška ili ceo ugrušak odvoji od zida vene. Tada on postaje embolus (slobodni ugrušak u krvotoku).
Krvotok nosi ovaj slobodni materijal prema srcu. Ugrušak ulazi u desnu pretkomoru, prelazi u desnu komoru, a zatim ga srce ispumpava prema plućima kroz glavnu plućnu arteriju. Plućne arterije se postepeno granaju i postaju sve uže. Ugrušak nastavlja da putuje sve dok ne naiđe na krvni sud čiji je promer manji od njegove veličine. Tu se zaglavljuje i potpuno ili delimično blokira dalji protok krvi.
Ova blokada ima dvostruki negativni efekat. Prvo, deo plućnog tkiva koji se nalazi iza mesta začepljenja više ne dobija krv bogatu hranljivim materijama, što može dovesti do stanja koje se naziva infarkt pluća (izumiranje plućnog tkiva). Drugo, taj deo pluća više ne može da obavlja svoju funkciju preuzimanja kiseonika iz vazduha i predavanja istog u krv. Zbog toga nastaje hipoksija (smanjen nivo kiseonika u telu), što pokreće niz odbrambenih mehanizama u organizmu koji se manifestuju kroz različite simptome.
Simptomi embolije pluća
Klinička slika plućne embolije može biti veoma raznolika i u velikoj meri zavisi od veličine ugruška, tačnog mesta gde se on zaglavio u plućima i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Ponekad simptomi mogu biti suptilni i nespecifični, što otežava rano prepoznavanje, dok u slučajevima masivne embolije simptomi nastupaju naglo i dramatično. Važno je prepoznati znakove upozorenja na vreme.
- Dispneja (osećaj nedostatka vazduha) koji se javlja iznenada, čak i u stanju potpunog mirovanja.
- Oštar bol u grudima koji se obično pojačava pri dubokom udisaju, kašljanju ili saginjanju.
- Hemoptizija (iskašljavanje krvi) ili pojava sukrvičavog ispljuvka prilikom kašlja.
Pored ovih osnovnih simptoma, pacijenti često osećaju snažno i ubrzano lupanje srca, što je poznato kao tahikardija (ubrzan rad srca). Javljaju se i obilno znojenje, osećaj neobjašnjivog straha, vrtoglavica, a u težim slučajevima može doći i do gubitka svesti usled naglog pada krvnog pritiska. Ako se primeti cijanoza (plavičasta prebojenost kože) na usnama ili prstima, to je jasan znak da tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika.
Faktori rizika
Određena stanja i životne navike značajno povećavaju verovatnoću za nastanak krvnih ugrušaka. Rizik se obično povećava sa godinama starosti, ali plućna embolija može pogoditi osobe svih starosnih dobi.
Na prvom mestu je prolongirana imobilizacija (dugotrajno mirovanje). Kada se osoba ne kreće duže vreme, protok krvi u venama nogu se značajno usporava. Ovo se najčešće dešava tokom oporavka od teških bolesti, nakon velikih operacija ili tokom dugih putovanja avionom i automobilom gde su noge dugo u istom položaju. Hirurške intervencije, posebno ortopedske operacije kuka ili kolena, nose visok rizik jer prilikom same procedure može doći do oslobađanja supstanci koje podstiču zgrušavanje krvi, uz neizbežno mirovanje tokom oporavka.
- Dugotrajno vezivanje za krevet usled bolesti ili nakon hirurških zahvata.
- Prisustvo malignih bolesti, jer određeni tumori proizvode supstance koje povećavaju zgrušavanje krvi.
- Genetska predispozicija ili nasledna trombofilija (sklonost ka pojačanom zgrušavanju krvi).
Pored navedenih, postoje i drugi faktori. Trudnoća predstavlja prirodno stanje u kojem se sastav krvi menja kako bi se sprečilo veliko krvarenje tokom porođaja, ali istovremeno pritisak materice na vene karlice usporava povratak krvi iz nogu. Upotreba oralnih kontraceptiva ili hormonske supstitucione terapije takođe blago podiže rizik. Gojaznost vrši dodatni pritisak na venski sistem, dok pušenje direktno oštećuje unutrašnje zidove krvnih sudova, čineći ih podložnijim za formiranje ugruška.
Postavljanje dijagnoze
Dijagnostikovanje plućne embolije predstavlja izazov jer se njeni simptomi često preklapaju sa simptomima drugih bolesti, kao što su infarkt miokarda (srčani udar), upala pluća ili anksiozni napadi. Zbog toga se lekari oslanjaju na kombinaciju detaljnog razgovora sa pacijentom, fizikalnog pregleda i specifičnih dijagnostičkih metoda kako bi brzo i precizno utvrdili pravo stanje.
Krvne analize su često prvi korak. Posebna pažnja se obraća na D-dimer (protein koji nastaje razgradnjom krvnog ugruška). Povišene vrednosti D-dimera ukazuju na mogućnost postojanja ugruška u telu, mada ne pokazuju tačno gde se on nalazi. Ako je D-dimer u granicama normale, velika je verovatnoća da pacijent nema plućnu emboliju. Pored toga, radi se i gasna analiza krvi kako bi se precizno izmerio nivo kiseonika i ugljen-dioksida.
Zlatni standard za potvrđivanje plućne embolije su moderne slikovne metode. Snimanja omogućavaju lekarima da doslovno vide problem unutar krvnog suda.
- CT angiografija pluća koja podrazumeva intravensko davanje kontrastnog sredstva radi preciznog prikaza krvnih sudova u plućima.
- Ultrazvučni pregled dubokih vena nogu kako bi se pronašao originalni ugrušak iz kojeg je nastao embolus.
- Ehokardiografija (ultrazvuk srca) koja pokazuje kako srce funkcioniše pod opterećenjem i da li postoji proširenje desne komore.
Dodatno, često se radi rendgenski snimak grudnog koša koji pomaže da se isključe druga stanja sa sličnim simptomima, dok EKG (elektrokardiogram) beleži električnu aktivnost srca i može pokazati specifične promene koje nastaju usled opterećenja desne strane srca.
Opcije lečenja
Cilj lečenja plućne embolije je sprečavanje daljeg rasta postojećeg krvnog ugruška i zaustavljanje formiranja novih ugrušaka. Ljudsko telo poseduje mehanizme za prirodno rastvaranje ugrušaka, ali terapija daje organizmu dovoljno vremena da taj proces bezbedno završi i sprečava nove komplikacije. Pristup lečenju zavisi od težine kliničke slike i brzine kojom se stanje razvija.
Osnova svake terapije su antikoagulansi (lekovi protiv zgrušavanja krvi). Ovi lekovi se popularno nazivaju razređivači krvi, iako oni zapravo ne menjaju gustinu krvi, već hemijski sprečavaju njeno zgrušavanje. U akutnoj fazi, ovi lekovi se često daju putem injekcija ili infuzija kako bi delovali odmah. Nakon stabilizacije stanja, pacijent prelazi na oralnu terapiju u vidu tableta. Antikoagulantna terapija se sprovodi mesecima, a u zavisnosti od uzroka nastanka ugruška, nekada je potrebno da se lekovi uzimaju doživotno.
U situacijama kada masivna embolija neposredno ugrožava život pacijenta izazivajući drastičan pad krvnog pritiska i teško popuštanje srca, primenjuju se trombolitici (lekovi za brzo razbijanje ugruška). Ovi lekovi su izuzetno snažni i deluju tako što aktivno tope ugrušak u krvnom sudu, ali sa sobom nose veliki rizik od nastanka ozbiljnog krvarenja u drugim delovima tela. Zbog toga se koriste isključivo u hitnim i strogo nadziranim bolničkim uslovima.
Kada lekovi nisu dovoljni ili se ne smeju koristiti zbog drugih zdravstvenih problema pacijenta, razmatra se hirurško lečenje. Embolektomija (hirurško uklanjanje ugruška) podrazumeva operativni zahvat ili primenu specijalnih katetera koji se kroz krvne sudove uvode direktno do ugruška kako bi se on fizički izvukao ili usitnio. Ponekad se postavlja takozvani kava filter (mali mrežasti uređaj) u glavnu venu u stomaku. Njegova uloga je da fizički uhvati svaki sledeći ugrušak koji krene iz nogu prema plućima.
Prevencija
S obzirom na ozbiljnost stanja, preventivne mere imaju ogroman značaj. Prevencija je fokusirana na sprečavanje nastanka duboke venske tromboze, pre svega kod osoba koje već imaju određene faktore rizika. Održavanje dobre cirkulacije u nogama je ključno.
Tokom dugih putovanja avionom ili automobilom preporučuje se redovno unošenje tečnosti i izbegavanje alkohola koji dovodi do dehidratacije organizma. Važno je povremeno ustati, prošetati ili barem raditi vežbe zatezanja i opuštanja mišića potkolenice dok sedite. Ovi jednostavni pokreti pomažu venama da vrate krv prema srcu.
U bolničkim uslovima i pre hirurških intervencija, lekari rutinski procenjuju rizik svakog pacijenta od nastanka tromboze. Kao mera zaštite prepisuju se male doze antikoagulantnih lekova ili se preporučuje nošenje kompresivnih čarapa.
Kompresivne čarape vrše blagi pritisak na vene donjih ekstremiteta, što ne dozvoljava krvi da se zadržava i nakuplja. Takođe, pacijenti se podstiču da nakon operacije ustanu iz kreveta i počnu sa blagim kretanjem čim to njihovo zdravstveno stanje dozvoli. Redovna fizička aktivnost, održavanje optimalne telesne težine i prestanak pušenja predstavljaju dugoročne korake u očuvanju zdravlja vaskularnog sistema i smanjenju rizika od ozbiljnih komplikacija.
