HDL holesterol se često naziva i dobrim holesterolom. Taj nadimak apsolutno nike slučajan. Dok se druge masnoće iz krvi mogu nakupljati u zidovima arterija, HDL čestice rade obrnuto: skupljaju višak holesterola iz krvnih sudova i odnose ga do jetre, gde se razgrađuje. Na laboratorijskom nalazu reč je o jednom broju, ali taj broj nosi ozbiljnu kliničku težinu. Njegova vrednost pokazuje koliko je organizam zaštićen od ateroskleroze (taloženja masnih naslaga na unutrašnjem zidu arterija), bolesti srca i krvnih sudova. Nizak nivo podiže rizik, dok uredan nivo deluje zaštitno. Ono što HDL izdvaja od mnogih drugih faktora jeste to što se na njega može uticati, navikama koje se menjaju tokom života.
- ŠTA JE HDL HOLESTEROL
- ŠTA JE NON-HDL HOLESTEROL
- KAKO POVEĆATI HDL HOLESTEROL
- KAKO SE MERI HDL HOLESTEROL
- KADA PROVERITI HDL HOLESTEROL
- ČESTO POSTAVLJANA PITANJA (FAQ)
Šta je HDL holesterol
Holesterol je masna supstanca neophodna za rad organizma. Ulazi u sastav ćelijskih membrana, učestvuje u stvaranju hormona, vitamina D i žučnih kiselina. Problem nastaje tek kada ga ima previše ili kada se pogrešno raspoređuje, jer se sam holesterol ne rastvara u krvi. Da bi uopšte putovao krvotokom, mora biti upakovan u sitne čestice sastavljene od masti i belančevina, koje se nazivaju lipoproteini.
HDL holesterol (lipoprotein velike gustine) jedna je od tih čestica, i to ona sa najvećim udelom belančevina. Njena uloga razlikuje se od ostalih prenosilaca. Dok pojedini lipoproteini nose holesterol iz jetre ka tkivima, HDL radi u suprotnom smeru. Skuplja višak holesterola iz ćelija i sa zidova krvnih sudova i vraća ga nazad u jetru, gde se prerađuje i izlučuje. Taj proces poznat je kao reverzni transport holesterola i osnovni je razlog zašto se HDL u krvi naziva dobrim holesterolom.
Značaj te funkcije vidi se tek kada izostane. Ako se holesterol zadržava u zidovima arterija umesto da se uklanja, postepeno se stvaraju masne naslage. Tako počinje ateroskleroza (taloženje masnih naslaga na unutrašnjem zidu arterija), proces u podlozi većine oboljenja kojima se bavi kardiologija. Dovoljna količina HDL čestica pomaže da se taj scenario uspori, jer one aktivno odnose deo holesterola pre nego što stigne da se nataloži.
HDL holesterol vrednosti
Nivo HDL holesterola utvrđuje se analizom krvi, u sklopu lipidnog statusa (lipidogram). Vrednosti se kod nas najčešće izražavaju u milimolima po litru (mmol/L), a referentne granice delom se razlikuju za muškarce i žene, pošto žene po pravilu imaju nešto viši HDL.
Kod muškaraca se poželjnim smatra nivo iznad 1,0 mmol/L, a kod žena iznad 1,2 mmol/L. Vrednosti iznad 1,55 mmol/L deluju izrazito zaštitno na krvne sudove. Sve ispod navedenih granica svrstava se u nizak HDL holesterol i predstavlja faktor rizika koji se ne posmatra izolovano, već uvek u sklopu ostalih masnoća i opšteg kardiovaskularnog stanja.
Referentni opsezi mogu se blago razlikovati od laboratorije do laboratorije, pa sam broj na nalazu ne govori sve. Tek kada ga lekar poveže sa vrednostima LDL-a, triglicerida i ukupnog holesterola, kao i sa godinama, pritiskom i navikama pacijenta, vrednost dobija pravo značenje.
Povišen HDL holesterol
Pošto HDL deluje zaštitno, viša vrednost se godinama tumačila jednostavno, što više to bolje. Umereno povišen HDL holesterol i danas se smatra povoljnim nalazom i obično je odraz redovne fizičke aktivnosti, nepušačkog života i uravnotežene ishrane. Kod nekih ljudi je posledica nasleđa, bez ikakvog uloženog truda.
Novija istraživanja su tu sliku donekle iznijansirala. Pokazalo se da izrazito visok HDL holesterol, vrednosti znatno preko 2,3 mmol/L, ne nosi dodatnu zaštitu, a u pojedinim studijama se povezuje čak i sa porastom rizika. Ekstremno visok nivo zato se više ne posmatra automatski kao dobar znak i ne predstavlja cilj kome treba težiti. Povišen HDL se u praksi ne leči. Kada se na nalazu pojavi vrlo visoka vrednost, lekar je sagledava u celini, da bi razlučio da li je reč o bezopasnoj osobenosti organizma ili o nečemu što zaslužuje dodatnu pažnju.
Nizak HDL holesterol
Nizak HDL holesterol klinički je mnogo značajniji od povišenog. Kada je vrednost ispod granice, sa zidova arterija uklanja se manje holesterola, pa ateroskleroza napreduje brže. Time raste verovatnoća za ozbiljne posledice, od koronarne bolesti, preko infarkta miokarda do moždanog udara. Smanjen HDL retko dolazi sam. Najčešće ga prati povišen nivo triglicerida i ukupnog holesterola, što dodatno pogoršava sliku.
Snižen HDL holesterol u najvećem broju slučajeva posledica je načina života, mada i nasleđe igra ulogu. Na njegov pad utiče više činilaca:
- Pušenje, koje direktno smanjuje nivo HDL čestica u krvi.
- Fizička neaktivnost i dugotrajno sedenje.
- Prekomerna telesna težina, naročito nagomilavanje masti u predelu stomaka.
- Šećerna bolest tipa 2 i insulinska rezistencija (smanjena osetljivost ćelija na insulin).
- Ishrana bogata transmastima, rafinisanim šećerima i industrijski prerađenom hranom.
Pošto nizak HDL ne daje nikakve simptome, jedini način da se otkrije jeste analiza krvi. Kod osoba kod kojih je vrednost trajno ispod granice korisno je proceniti i stanje krvnih sudova, što omogućava kolor dopler ultrazvuk, pregled kojim se prati protok krvi i uočavaju rana suženja. Nizak HDL kod većine ljudi može da se popravi promenom navika, što ga svrstava u faktore rizika na koje se aktivno utiče.
Šta je non-HDL holesterol
Pored HDL i LDL frakcije, na nalazu se sve češće nalazi i non-HDL holesterol. Ime zvuči komplikovano, ali iza njega stoji jednostavan račun. Non-HDL holesterol je ukupan holesterol umanjen za HDL. Drugim rečima, kada se od svih masnoća u krvi oduzme onaj zaštitni, dobri deo, ostaje zbir svih ostalih čestica koje mogu da naškode krvnim sudovima.
Vrednost te razlike nije slučajna. LDL je najpoznatiji nosilac holesterola koji se taloži u arterijama, ali nije jedini. Postoje i druge aterogene čestice (lipoproteini koji doprinose stvaranju naslaga), poput onih koje prenose trigliceride. Non-HDL holesterol obuhvata sve njih odjednom, pa daje potpuniju sliku ukupnog štetnog opterećenja od merenja samog LDL-a. Ta prednost dolazi do izražaja kod osoba sa povišenim trigliceridima, šećernom bolešću ili gojaznošću, gde LDL ume da prikaže lažno umirujuću sliku.
Praktična strana je što se non-HDL holesterol ne meri zasebno. Računa se iz vrednosti koje lipidogram ionako sadrži, bez dodatnog vađenja krvi i bez posebne pripreme. Zbog toga je postao koristan pokazatelj u proceni kardiovaskularnog rizika, naročito kada lekar želi da jednim brojem sagleda celokupno stanje masnoća.
Povišen non-HDL holesterol
Za razliku od HDL-a, kod non-HDL holesterola niža vrednost je poželjna. Povišen non-HDL holesterol znači da u krvi kruži veća količina čestica sklonih taloženju, što ubrzava aterosklerozu i podiže rizik od srčanih i moždanih komplikacija. Cilj lečenja je zato uvek da se ova vrednost spusti, nikada da se podigne.
Koliko nisko treba ići zavisi od ukupnog rizika pacijenta. Kod osoba sa visokim kardiovaskularnim rizikom preporučuje se non-HDL ispod 2,6 mmol/L, dok se kod umerenog rizika smatra prihvatljivim nivo ispod 3,4 mmol/L. Što je rizik veći, niža je i ciljna vrednost. Upravo zato ne postoji jedinstven broj koji važi za sve, već se granica određuje pojedinačno, u zavisnosti od godina, pridruženih bolesti i ostatka lipidnog nalaza.
Kada je non-HDL holesterol povišen, težište se ne stavlja na jednu frakciju, nego na celokupan profil masnoća. Sniženje se postiže istim merama koje deluju i na LDL i na trigliceride, kroz promenu ishrane, fizičku aktivnost i, kada je potrebno, odgovarajuću terapiju koju određuje lekar.
Odnos HDL i LDL holesterola
Da bi se stanje masnoća pravilno protumačilo, HDL i LDL holesterol moraju se posmatrati zajedno. To su dve frakcije sa suprotnim zadacima. LDL holesterol (lipoprotein male gustine) prenosi holesterol iz jetre ka tkivima i, kada ga ima u višku, ostavlja ga u zidovima arterija. HDL radi obrnuto i taj višak odnosi. Zdravlje krvnih sudova zato ne zavisi samo od pojedinačnih brojeva, nego od njihovog međusobnog odnosa.
Upravo zbog te suprotstavljenosti lekari pored apsolutnih vrednosti gledaju i odnos HDL i LDL holesterola, odnosno odnos ukupnog holesterola prema HDL-u. Taj količnik pokazuje koliko zaštitnih čestica dolazi na svaku jedinicu štetnih. Kada je HDL visok, a LDL nizak, odnos je povoljan i krvni sudovi su bolje zaštićeni. Obrnuta situacija, visok LDL uz nizak HDL, najnepovoljnija je kombinacija, jer se holesterol istovremeno pojačano taloži i slabije uklanja. Vrednost ispod 5, u ukupnom odnosu holesterola prema HDL holesterolu, smatra se poželjnom, a niža od toga dodatno smanjuje rizik.
Iz tog razloga uredan HDL ne poništava automatski visok LDL, niti nizak HDL gubi značaj ako je LDL u granicama. Frakcije se sabiraju u jedinstvenu sliku rizika, a non-HDL holesterol, koji smo već objasnili, predstavlja praktičan način da se sve štetne čestice obuhvate jednim brojem.
Sledeća tabela sažima referentne vrednosti lipidnog statusa kod odraslih. Vrednosti za LDL i non-HDL holesterol date su kao opšte poželjne, uz napomenu da se kod osoba sa povišenim kardiovaskularnim rizikom ciljne granice spuštaju niže i određuju pojedinačno.
| Parametar | Poželjna vrednost (mmol/L) | Napomena |
| Ukupni holesterol | < 5,2 | Zbir svih frakcija |
| HDL holesterol | > 1,0 (muškarci), > 1,2 (žene) | Iznad 1,55 deluje zaštitno |
| LDL holesterol | < 3,0 | Ciljna vrednost niža kod povišenog rizika |
| Non-HDL holesterol | < 3,4 | Kod visokog rizika < 2,6 |
| Trigliceridi | < 1,7 | Često prate nizak HDL |
Kada odnos frakcija dugo ostane nepovoljan, posledica je napredovanje ateroskleroze i suženje krvnih sudova. U uznapredovalim slučajevima, kada naslage ozbiljno ometaju protok, procenom i lečenjem oštećenih krvnih sudova bavi se vaskularna hirurgija. Cilj praćenja lipidnog statusa je da se takav ishod spreči na vreme, dok je odnos masnoća još moguće popraviti.
Kako povećati HDL holesterol
Za razliku od mnogih laboratorijskih parametara na koje se teško utiče, HDL holesterol dobro odgovara na promenu navika. Najveći deo posla obavlja se bez lekova, kroz svakodnevni izbor kretanja, ishrane i odnosa prema pušenju. Upravo zato se kod niskog HDL-a prvo menja način života, a dodatna terapija se razmatra tek ako to nije dovoljno.
Redovna fizička aktivnost spada među najpouzdanije načine da se dobar holesterol HDL podigne. Aerobne aktivnosti poput brzog hoda, trčanja, vožnje bicikla ili plivanja, sprovedene više puta nedeljno, postepeno povećavaju nivo HDL čestica. Efekat nije trenutan i zahteva istrajnost od nekoliko nedelja, ali je merljiv i traje dok traje i navika.
Prestanak pušenja deluje dvostruko. Uklanja se materija koja direktno snižava HDL, a sam nivo počinje da raste već u prvim mesecima nakon prestanka. Kod osoba sa prekomernom težinom i gubitak kilograma pomaže, naročito kada se topi salo iz predela stomaka, koje je metabolički najaktivnije i najviše povezano sa niskim HDL-om.
Ishrana ima poseban značaj, jer ne deluje samo na HDL nego na celokupan lipidni profil. Cilj nije izbegavanje svih masti, već zamena štetnih korisnima:
- Maslinovo ulje, orašasti plodovi i avokado, kao izvori jednostruko nezasićenih masti.
- Masna morska riba bogata omega 3 masnim kiselinama, nekoliko puta nedeljno.
- Integralne žitarice, mahunarke i povrće bogato vlaknima.
- Što manje transmasti, rafinisanog šećera i industrijski prerađene hrane, koji aktivno snižavaju HDL.
Kod osoba kod kojih nizak HDL prati šećerna bolest ili insulinska rezistencija, sama promena navika ponekad nije dovoljna dok se ne reguliše osnovni metabolički poremećaj. Tada procenu i lečenje vodi endokrinologija, jer se sređivanjem nivoa šećera i hormonske ravnoteže posredno popravlja i slika masnoća. Za pacijente kojima je potreban strukturiran pristup ishrani, personalizovani plan može se napraviti u okviru nutritivnog centra, na osnovu konkretnih nalaza i navika.
Lekovima se HDL teško podiže i tu treba biti iskren. Statini, koji se inače koriste za sniženje LDL-a, na HDL deluju tek blago. Posebni lekovi namenjeni samo podizanju HDL-a nisu se pokazali kao pouzdan način za smanjenje kardiovaskularnog rizika, pa se danas težište stavlja na ukupan profil masnoća, a ne na veštačko podizanje jednog broja. Drugim rečima, vrednost HDL-a najviše govori kada raste kao posledica zdravijih navika, a ne kao izolovani cilj terapije.
Kako se meri HDL holesterol
HDL holesterol određuje se iz uzorka venske krvi, u sklopu analize poznate kao lipidni status ili lipidogram. Isti nalaz obuhvata ukupni holesterol, LDL, trigliceride i izračunati non-HDL.
Vrednost HDL-a u laboratoriji se meri direktno, dok se LDL u rutinskoj praksi najčešće izračunava prema formuli, na osnovu ostalih izmerenih masnoća. Zbog toga tačnost nalaza zavisi i od pravilne pripreme, naročito kada su trigliceridi povišeni.
Oko pripreme za vađenje vlada dosta nedoumica. Sam HDL holesterol spada u stabilne parametre i njegova vrednost se gotovo ne menja pod uticajem obroka. Zato za samo HDL merenje gladovanje nije presudno. Trigliceridi su, međutim, osetljivi na hranu i rastu nakon jela, a pošto ulaze u izračunavanje LDL-a, obrok pre vađenja može da iskrivi taj deo nalaza. Iz tog razloga se i dalje često preporučuje vađenje krvi natašte, obično nakon osam do dvanaest sati bez hrane, kako bi ceo lipidni profil bio uporediv i tačan. Voda se sme piti i tokom tog perioda.
Kada lekar prima nalaz, ne gleda HDL kao izolovan podatak. Vrednost se sagledava zajedno sa ostalim frakcijama i sa odnosom HDL i LDL holesterola, jer tek taj sklop pokazuje pravo stanje. Isti broj može biti potpuno prihvatljiv kod jedne osobe, a zabrinjavajuć kod druge, u zavisnosti od ukupnog rizika. Upravo zbog toga tumačenje nalaza ostaje na lekaru, a ne na pojedinačnoj referentnoj granici odštampanoj pored rezultata.
Kada proveriti HDL holesterol
Holesterol se godinama može povećavati bez ijednog simptoma. Nizak HDL ne boli, ne vidi se i ne oseća, pa ga je nemoguće prepoznati bez analize krvi. Zbog toga provera lipidnog statusa ne treba da čeka pojavu tegoba, već se radi planski, kao deo procene kardiovaskularnog rizika.
Kod odraslih osoba bez posebnih faktora rizika lipidni status proverava se povremeno, u sklopu redovnih sistematskih pregleda. Postoje, međutim, stanja i okolnosti kod kojih je provera HDL holesterola opravdana ranije i češće:
- Postojeća šećerna bolest, povišen krvni pritisak ili gojaznost.
- Pušenje i izražena fizička neaktivnost.
- Porodična istorija ranih srčanih i moždanih oboljenja ili poremećaja masnoća.
- Već poznat povišen ukupni ili LDL holesterol i ranije izmeren nizak HDL.
- Godine, jer rizik raste sa starošću kod oba pola.
Sama vrednost HDL-a retko se posmatra zasebno. Kada nalaz pokaže nepovoljan lipidni profil, sledeći korak je procena celokupnog stanja srca i krvnih sudova. Tu se HDL uklapa u širu sliku, uz merenje krvnog pritiska, gde kontinuirano praćenje i lečenje povišenih vrednosti vodi antihipertenzivna ambulanta, pošto hipertenzija i poremećaj masnoća vrlo često idu zajedno i umnožavaju rizik.
Kod osoba sa već prisutnim tegobama, poput bola u grudima ili ranije preležanih kardioloških događaja, lipidni nalaz se tumači zajedno sa drugim pregledima. Električna aktivnost srca procenjuje se snimanjem o kome smo pisali u posebnom tekstu o EKG pregledu, dok se stanje krvnih sudova i protok prate ultrazvučnim metodama. Cilj je da se nizak HDL ne posmatra kao usamljen podatak, nego kao deo mozaika na osnovu kojeg lekar procenjuje stvarni rizik i odlučuje o daljem praćenju.
Provera HDL-a nije jednokratan čin. Kada se jednom utvrdi nepovoljna vrednost ili se uvedu mere za njeno popravljanje, nalaz se ponavlja, da bi se videlo da li promene navika i terapija daju rezultat. Praćenje kroz vreme često govori više od pojedinačnog merenja.
