Insulinska rezistencija – simptomi, ishrana, testovi i lečenje

• ŠTA JE INSULINSKA REZISTENCIJA I ZAŠTO JE VAŽNA?
• INSULINSKA REZISTENCIJA SIMPTOMI
• INSULINSKA REZISTENCIJA ISHRANA
• INSULINSKA REZISTENCIJA TEST
• KAKO SE RAČUNA INSULINSKA REZISTENCIJA
• INSULINSKA REZISTENCIJA LEČENJE
• JELOVNIK ZA INSULINSKU REZISTENCIJU
• ČESTO POSTAVLJANA PITANJA O INSULINSKOJ REZISTENCIJI

Šta je insulinska rezistencija i zašto je važna?

Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela ne reaguju normalno na insulin, hormon koji omogućava ulazak glukoze iz krvi u ćelije.

Da bi postigao isti efekat, pankreas luči više insulina, pa u krvi istovremeno rastu i glukoza i insulin.

Takav metabolizam vremenom doprinosi razvoju predijabetesa i dijabetesa tipa 2, gojaznosti u predelu stomaka, dislipidemije i povišenog krvnog pritiska.

Zbog toga insulinska rezistencija povećava kardiovaskularni rizik, uključujući veće izglede za hipertenziju, koronarnu bolest i infarkt miokarda.

Najčešći uzroci su genetska predispozicija, prekomerna telesna masa, sedentarni način života i ishrana bogata rafinisanim šećerima i prerađenim namirnicama, pa se u proceni i vođenju ovog stanja najčešće uključuje endokrinologija.

Insulinska rezistencija simptomi

Najčešći simptomi

Simptomi mogu biti suptilni i postepeni.

Uobičajeno se javljaju umor posle obroka, izražena i česta glad, poteškoće sa koncentracijom i pospanost u popodnevnim satima.

Telesna masa najčešće raste, posebno u predelu struka, ali kod pojedinih osoba uz smanjen apetit i fizičku aktivnost može doći i do neželjenog gubitka težine.

Na koži se ponekad pojavljuju tamnije, zadebljale mrlje u pregibima vrata, pazuha ili prepona, što se naziva Akantozis nigrikans (Acanthosis nigricans).

Kardiološki znakovi koji prate sindrom insulinske rezistencije uključuju tendenciju ka povišenom arterijskom pritisku i ubrzanom pulsu u stresnim situacijama.

Kada posetiti lekara?

Pregled je potreban ako su prisutni trajni umor, česti napadi gladi, pojačana žeđ, učestalo mokrenje, neobjašnjive oscilacije telesne mase ili pomenute promene na koži.

Rana dijagnoza smanjuje rizik od razvoja predijabetesa i dijabetesa tipa 2 i omogućava pravovremenu korekciju ishrane i načina života.

Insulinska rezistencija ishrana

Ključni principi ishrane

Osnova je stabilizacija glikemije i smanjenje potrebe za visokim nivoima insulina.

To se postiže ograničenjem šećera i rafinisanih ugljenih hidrata, povećanjem unosa povrća i drugih vlaknima bogatih namirnica, adekvatnim unosom proteina i izborom kvalitetnih masti kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi i avokado.

Korisno je rasporediti obroke u ujednačene intervale, bez preskakanja i bez velikih glikemijskih „pikova“, uz pažnju na veličinu porcija i ukupni dnevni kalorijski unos.

Kod većine osoba dobro funkcionišu modeli ishrane poput mediteranskog obrasca i varijanti sa niskim do umerenim glikemijskim opterećenjem.

Saveti nutricioniste

Praktičan pristup podrazumeva planiranje porcija sa izvorom proteina, porcijom povrća bogatog vlaknima i umerenom količinom složenih ugljenih hidrata sa niskim glikemijskim indeksom.

Slatka pića i sokove treba zameniti vodom ili nezaslađenim napicima.

Dodaci ishrani kao što su magnezijum i hrom mogu biti od koristi u pojedinim slučajevima, ali samo uz savet lekara ili nutricioniste, jer efekat zavisi od polaznog statusa i komorbiditeta.

Za detaljnije planove ishrane i individualne programe korisna je konsultacija u nutricionističkom centru.

Redovno praćenje telesne mase, obima struka i krvnog pritiska pomaže u proceni uspeha promene navika.

Insulinska rezistencija test

Vrste testova

Dijagnoza se postavlja laboratorijskim analizama i kliničkom procenom.

Uobičajeno se određuju glukoza natašte i insulin natašte, iz čega se izračunava HOMA-IR indeks.

Često se radi i oralni glukozni tolerancijski test, tokom kojeg se meri glukoza i, po potrebi, insulin u određenim vremenskim tačkama nakon unosa standardne doze glukoze.

Dodatno se procenjuju holesterol, lipidni status, jetreni enzimi i, kod žena sa sumnjom na hormonski disbalans, hormonski profili.

Za pripremu je potrebno gladovanje najmanje osam sati, izbegavanje alkohola i intenzivnog vežbanja dan uoči testiranja i dogovor sa lekarom o privremenom prilagođavanju terapije ako je potrebno.

Kada je test potreban?

Testiranje se preporučuje osobama sa porodičnom istorijom dijabetesa tipa 2, onima sa prekomernom telesnom masom, povećanim obimom struka, povišenim krvnim pritiskom ili poremećenim masnoćama, kao i ženama sa sindromom policističnih jajnika (PCOS).

Redovno praćenje je važno i kod već potvrđene insulinske rezistencije radi procene efekta lečenja.

Kako se računa insulinska rezistencija

HOMA-IR formula

HOMA-IR (Homeostatic Model Assessment of Insulin Resistance) procenjuje odnos glukoze i insulina natašte.

Formula glasi: HOMA-IR = [glukoza (mmol/L) × insulin (µU/mL ili mIU/L)] / 22,5.

Primer: ako je glukoza 5,2 mmol/L, a insulin 12 µU/mL, HOMA-IR iznosi 2,77.

Vrednost iznad približno 2,5 često ukazuje na insulinsku rezistenciju, ali se granične vrednosti razlikuju među laboratorijama i populacijama, pa rezultat uvek treba tumačiti u kontekstu referentnih opsega konkretne laboratorije i kliničke slike.

Alternativni testovi

QUICKI indeks (Quantitative Insulin Sensitivity Check Index) i prošireni oralni testovi sa više tačaka merenja daju dodatne informacije o senzitivnosti na insulin i postprandijalnim glikemijskim odgovorima.

Kontinuirano praćenje glukoze može biti korisno za uvid u dnevne oscilacije, ali se ovi podaci ne koriste direktno za postavljanje dijagnoze insulinske rezistencije, već za individualno prilagođavanje ishrane i fizičke aktivnosti.

Insulinska rezistencija lečenje

Medicinski pristup

Lečenje se zasniva na proceni ukupnog kardiometaboličkog rizika.

Prva linija su promene životnog stila, a lekovi se uključuju prema indikaciji.

Najčešće se koristi metformin, koji poboljšava osetljivost na insulin i ima povoljan bezbednosni profil.

Kod osoba sa značajnom gojaznošću i povišenim kardiovaskularnim rizikom, po proceni specijaliste mogu se razmatrati i drugi lekovi koji deluju na kontrolu telesne mase i glikemije.

Paralelno se procenjuju i leče prateći faktori rizika: krvni pritisak, lipidni status i, po potrebi, terapija antitrombocitnim ili hipolipemijskim lekovima.

Promene životnog stila

Umeren, ali dosledan kalorijski deficit uz povećanje fizičke aktivnosti donosi najveću korist.

Preporučuje se najmanje 150 minuta nedeljno aktivnosti umerenog intenziteta, uz 2 do 3 sesije treninga snage.

San od sedam do osam sati i upravljanje stresom smanjuju sklonost ka impulsivnom jedenju i pomažu kontroli glikemije.

Praćenje ciljeva malim, merljivim koracima olakšava održivost promene.

Jelovnik za insulinsku rezistenciju

Predlog dnevnog jelovnika služi kao okvir koji se prilagođava individualnim potrebama i rezultatima laboratorije.

Za doručak može se izabrati ovsena kaša kuvana na vodi ili mleku sa dodatkom šumskog voća i kašičicom mlevenog lana, uz kuvano jaje za dodatni protein.

Kao užina pogodna je porcija grčkog jogurta sa seckanim orasima ili sveža jabuka uz parče nemasnog sira.

Ručak može biti porcija pečenih pilećih grudi sa kinoom i velikom salatom od mešanog povrća, začinjenom maslinovim uljem i limunom.

Popodnevna užina može uključiti svežu šargarepu i humus ili šaku badema.

Večera može biti losos pečen u rerni sa povrćem na pari i malom porcijom integralnog pirinča, ili omlet sa povrćem i salatom.

Pića treba svesti na vodu, nezaslađen čaj ili kafu bez šećera, a slatkiše i konditorske proizvode ostaviti za retke prilike i male porcije.

Često postavljana pitanja o insulinskoj rezistenciji