- ŠTA JE GIHT?
- MOKRAĆNA KISELINA: KLJUČNI FAKTOR GIHTA
- SIMPTOMI GIHTA: KAKO PREPOZNATI OVO STANJE
- UGROŽENE GRUPE
- GDE SE NAJČEŠĆE JAVLJA GIHT
- KAKO SE GIHT MOŽE ZAKOMPLIKOVATI?
- KAKO SE LEČI GIHT
- GIHT I ISHRANA
- OBLOGE ZA GIHT
- NAJČEŠĆA PITANJA (FAQ)
Šta je Giht?
Giht je oblik inflamatornog artritisa (upala zglobova) koji se javlja u epizodama, često iznenada i sa vrlo izraženim simptomima. To je hronično metaboličko oboljenje (stanje koje traje dugo i ima veze sa načinom na koji telo razgrađuje određene materije), koje se karakteriše periodima „napada“ i „zatišja“.
Najčešće pogađa odrasle osobe, posebno muškarce srednjih godina, ali se može javiti i kod žena, naročito posle menopauze (prestanka menstrualnog ciklusa). Iako je poznat još iz antičkog doba, giht je danas sve prisutniji zbog savremenog načina života, loših prehrambenih navika, gojaznosti i nedostatka fizičke aktivnosti.
Ukoliko se ne leči, giht može preći iz povremenih napada u hroničnu formu (stalno prisutno stanje), što vremenom dovodi do oštećenja zglobova i pojave čvorića ispod kože koji nastaju od kristala.
Zbog mogućih komplikacija i uticaja na kvalitet života, važno je prepoznati giht na vreme i sprovesti odgovarajuće mere prevencije i lečenja.
Mokraćna kiselina: Ključni faktor gihta
Mokraćna kiselina je prirodni otpadni proizvod koji nastaje kada telo razgrađuje purine. To su supstance koje se nalaze u određenim namirnicama i pićima, poput crvenog mesa, iznutrica, morskih plodova i alkohola, naročito piva. U normalnim uslovima, mokraćna kiselina se rastvara u krvi, prolazi kroz bubrege i izbacuje se iz tela putem urina.
Problem nastaje kada telo stvara previše mokraćne kiseline ili je bubrezi ne izlučuju dovoljno. Tada se višak zadržava u organizmu, može da se kristalizuje i taloži u zglobovima, što dovodi do upale, otoka i bola.
Povišen nivo mokraćne kiseline u krvi naziva se hiperuricemija. Uzroci mogu biti različiti:
- nasledni faktor
- nepravilna ishrana
- gojaznost
- prekomerno konzumiranje alkohola
- upotreba diuretika (lekovi koji podstiču izbacivanje viška tečnosti iz tela)
- bolesti bubrega koje smanjuju sposobnost izlučivanja mokraćne kiseline
Važno je napomenuti da ne razvijaju svi ljudi sa povišenim vrednostima mokraćne kiseline giht, ali rizik se povećava sa porastom nivoa. Redovne analize krvi i praćenje ovih vrednosti mogu pomoći u sprečavanju napada i držanju bolesti pod kontrolom.
Simptomi Gihta: Kako prepoznati ovo stanje
Giht se najčešće manifestuje kroz iznenadne i veoma intenzivne bolove u zglobovima. Najkarakterističniji simptom je jak bol u zglobu palca na nozi. Napad često počinje noću i može vrlo brzo da dostigne svoj vrhunac, u roku od nekoliko sati.
Bol se opisuje kao pulsirajući, pekući ili probadajući. Zahvaćeni zglob postaje crven, otečen i topao na dodir, a koža iznad može izgledati zategnuto i sjajno.
U mnogim slučajevima, pokretljivost zgloba je ograničena, a osoba može osećati i ukočenost. Napad gihta obično traje od nekoliko dana do dve nedelje ako se ne leči, a bolovi postepeno slabe kako upala prolazi.
Ponekad se mogu javiti i opšti simptomi kao što su blaga groznica ili malaksalost (osećaj iscrpljenosti i gubitka snage). Ako se giht ne leči i napadi se ponavljaju, vremenom može doći do hroničnog oblika bolesti, pri čemu se formiraju tofi (čvorići ispod kože koji nastaju taloženjem kristala mokraćne kiseline). Najčešće se javljaju oko zglobova, na ušima ili prstima.
Ugrožene grupe
Giht se najčešće javlja kod odraslih, a posebno su ugroženi muškarci srednjih godina, uglavnom između 40. i 60. godine. Kod žena se giht ređe javlja pre menopauze, ali nakon prestanka menstrualnog ciklusa rizik značajno raste.
Pored pola i starosti, važnu ulogu ima i nasledna predispozicija. Osobe koje u porodici imaju nekoga ko boluje od gihta imaju veće šanse da ga i same razviju.
Rizičnu grupu čine i osobe sa gojaznošću, povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom, kao i one koje koriste određene lekove, posebno diuretike (lekove koji podstiču izbacivanje viška tečnosti iz tela). Ugroženiji su i oni koji često konzumiraju alkohol, posebno pivo, kao i namirnice bogate purinima, poput crvenog mesa i iznutrica.
Gde se najčešće javlja giht
Giht najčešće pogađa zglobove koji su hladniji i podložniji mehaničkom opterećenju. Najtipičnije mesto pojave je zglob palca na nozi, ali se giht može javiti i u drugim zglobovima kao što su kolena, članci (zglobovi stopala), ručni zglobovi, laktovi i prsti ruku.
U početku se napadi obično javljaju u jednom zglobu, ali ako se bolest ne leči, vremenom može zahvatiti više zglobova istovremeno. U hroničnim slučajevima, giht može izazvati trajna oštećenja i deformacije zglobova.
Giht na nozi
Najčešće mesto na kojem se giht javlja je nožni palac, tačnije zglob na njegovom korenu. Ova forma se u medicini naziva podagra. Napad često počinje iznenada, najčešće tokom noći, a bol može biti toliko jak da i lagani dodir postaje nepodnošljiv.
Pored palca, giht se može javiti i u skočnom zglobu (članku) ili kolenu. Oteklina, crvenilo i osećaj toplote su izraženi, a hodanje može biti otežano ili potpuno onemogućeno dok traje napad.
Giht na ruci
Iako ređe, giht može zahvatiti i zglobove na rukama. Najčešće se javlja u ručnim zglobovima, prstima ili laktovima. Kod osoba sa dugotrajnim i nelečenim gihtom, napadi se mogu širiti i na gornje ekstremitete.
Zglobovi postaju bolni, otečeni i ukočeni, a svakodnevne aktivnosti poput pisanja, držanja olovke, otvaranja boce ili dugotrajnog korišćenja ruke mogu postati otežane. U hroničnoj fazi, kristali se mogu taložiti ispod kože u vidu čvorića, posebno oko zglobova prstiju i laktova.
Kako se giht može zakomplikovati?
Kada se giht ne prepoznaje na vreme ili se ne leči pravilno, postoji rizik od prelaska iz povremenih napada u hronični oblik bolesti. U toj fazi dolazi do trajnih posledica, kako na zglobovima, tako i na drugim delovima tela.
Tokom vremena, učestali napadi mogu izazvati trajno oštećenje zglobova. Upalni procesi razaraju zglobnu hrskavicu i koštane strukture, što može dovesti do deformiteta, bolne ukočenosti i smanjene pokretljivosti.
Takođe, kristali mokraćne kiseline koji se talože u tkivima ne ostaju uvek ograničeni na zglobove. Mogu se nakupljati i ispod kože, najčešće oko prstiju, laktova, stopala i ušnih školjki. Ove naslage se nazivaju tofi i najčešće ukazuju na dugotrajan, nelečen ili slabo kontrolisan giht. U toj fazi, osim estetskog problema, tofi mogu ometati normalno kretanje, uzrokovati bol i povećati rizik od infekcija kože.
Osim zglobova i kože, komplikacije gihta mogu zahvatiti i bubrege. Višak mokraćne kiseline može doprineti stvaranju bubrežnih kamenaca, a kod nekih osoba i do oštećenja bubrežne funkcije. Zato se kod pacijenata sa gihtom preporučuje i redovno praćenje bubrežnih parametara.
Giht nije samo privremeni bol u zglobu. Ako se ignoriše ili nepravilno leči, može imati ozbiljne posledice. Upravo zato je važno da se bolest drži pod kontrolom, redovno prate vrednosti mokraćne kiseline i sprovodi terapija po preporuci lekara.
U slučaju ponovljenih napada ili sumnje na hronični oblik bolesti, preporučuje se pregled kod reumatologa radi precizne dijagnoze i određivanja daljeg terapijskog pristupa
Kako se leči giht
Lečenje gihta zavisi od faze bolesti, učestalosti napada i prisustva drugih zdravstvenih stanja. Cilj terapije je ublažavanje akutnih napada, sprečavanje ponovnih epizoda i smanjenje nivoa mokraćne kiseline u krvi.
U toku akutnog napada koriste se lekovi koji smanjuju upalu i bol. Najčešće se primenjuju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), kolhicin ili kortikosteroidi, u zavisnosti od težine simptoma i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Ovi lekovi pomažu da se simptomi povuku u roku od nekoliko dana.
Nakon što se napad smiri, fokus terapije prelazi na dugoročnu kontrolu bolesti. Kod osoba sa čestim napadima ili povišenim vrednostima mokraćne kiseline, uvodi se trajna terapija lekovima koji snižavaju njen nivo. Najčešće se koristi alopurinol ili febuksostat, koji smanjuju proizvodnju mokraćne kiseline u organizmu. Važno je da se ova terapija uvodi postepeno i pod nadzorom lekara, kako bi se izbegle nagle promene koje mogu izazvati novi napad.
Pored lekova, promena načina života ima ključnu ulogu u lečenju gihta. Pravilna ishrana, održavanje zdrave telesne težine, redovno kretanje i izbegavanje alkohola ne služe samo kao dopuna terapiji, već direktno utiču na sam uzrok nastanka bolesti. Dok lekovi mogu pomoći da se trenutno stanje smiri i da se ublaže simptomi, bez rešavanja uzroka problem će se ponavljati.
U većini slučajeva, giht je posledica dugotrajnog nepravilnog načina ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti. Zato je upravo promena tih navika najvažniji korak ka dugotrajnom poboljšanju i sprečavanju novih napada.
Giht je hronično stanje, ali uz pravilno lečenje i praćenje, većina pacijenata može da drži bolest pod kontrolom i vodi kvalitetan život bez čestih napada.
Giht i ishrana
Ishrana ima važnu ulogu u kontroli gihta i sprečavanju njegovog pogoršanja. Promene u načinu ishrane ne služe samo kao podrška lečenju, već pomažu da se utiče na sam uzrok bolesti.
Kod osoba koje imaju giht, preporučuje se smanjenje unosa namirnica koje mogu doprineti povećanju mokraćne kiseline u organizmu. U praksi to znači da bi trebalo obratiti pažnju na količinu mesa u obrocima, naročito crvenog mesa i prerađevina, kao i da se alkohol, posebno pivo, svede na minimum ili potpuno izbegne.
Umesto toga, preporučuje se umeren i raznovrstan unos hrane, sa više povrća, svežeg voća, žitarica celog zrna i mlečnih proizvoda sa nižim sadržajem masti. Redovan unos vode takođe je važan, jer pomaže organizmu da lakše izluči višak mokraćne kiseline.
Ne postoji univerzalna dijeta za giht, ali prilagođena i svesna ishrana može značajno smanjiti učestalost napada i doprineti boljoj kontroli bolesti. Promena navika ne mora biti nagla ni stroga, već postepena, održiva i u skladu sa životnim stilom i zdravstvenim stanjem svake osobe.
U okviru naše ustanove dostupan je i nutritivni centar u kojem stručni tim može pomoći u kreiranju individualnog plana ishrane za osobe koje imaju giht ili povišene vrednosti mokraćne kiseline. Prilagođena ishrana često je prvi korak ka dugoročnoj stabilizaciji stanja.
Obloge za giht
Tokom akutnog (naglog) napada gihta, obloge mogu pomoći u ublažavanju bola i otoka. Najčešće se koriste hladne obloge, koje se stavljaju direktno na zahvaćeni zglob. Hladnoća pomaže da se smanji upala, ublaži bol i ublaži osećaj toplote u zglobu.
Obloga se može napraviti od leda umotanog u tkaninu ili koristiti gotove gel obloge iz frižidera. Preporučuje se da se drži na zglobu 15 do 20 minuta, nekoliko puta dnevno, sa pauzama između.
Tople obloge se ne preporučuju tokom akutne faze, jer mogu dodatno pojačati upalu. Kada se bol smiri, lagane tople obloge se ponekad primenjuju za opuštanje mišića i poboljšanje cirkulacije, ali samo u dogovoru sa lekarom.
