Bol u grudima je verovatno jedan od najalarmantnijih simptoma koje čovek može da doživi. Iako nije svaki bol u grudnom košu znak srčanog problema, onaj koji je izazvan anginom pektoris zahteva pažnju i adekvatnu medicinsku evaluaciju. Angina pektoris nije bolest sama po sebi u klasičnom smislu, već je ona simptom, odnosno manifestacija koronarne bolesti srca. Ona je način na koji vam srce poručuje da ne dobija dovoljno kiseonika za rad koji obavlja.
Razumevanje ovog stanja je ključno jer je angina često poslednje upozorenje pre nastanka akutnog infarkta miokarda (srčanog udara). Pravovremenom reakcijom, promenom životnih navika i savremenom terapijom, ovo stanje se može uspešno kontrolisati i omogućiti pacijentu dug i kvalitetan život.
- ŠTA JE ANGINA PEKTORIS I ZAŠTO NASTAJE?
- VRSTE ANGINE: STABILNA I NESTABILNA
- SIMPTOMI: KAKO PREPOZNATI ANGINOZNI BOL?
- UZROCI I FAKTORI RIZIKA
- KAKO IZGLEDA DIJAGNOSTIKA U POLIKLINICI?
- LEČENJE ANGINE PEKTORIS
- PRVA POMOĆ: ŠTA URADITI KADA NAPAD POČNE?
- ŽIVOT SA ANGINOM PEKTORIS: PREVENCIJA I ISHRANA
- NAJČEŠĆA PITANJA (FAQ)
Šta je angina pektoris i zašto nastaje?
Da bismo razumeli anginu, moramo razumeti kako srce funkcioniše. Srce je mišićna pumpa koja, da bi radila neprestano, zahteva stalno snabdevanje krvlju bogatom kiseonikom. Tu krv dovode koronarne arterije, krvni sudovi koji obavijaju srce.
Problem nastaje kada se te arterije suze ili postanu krute, najčešće usled ateroskleroze. Ateroskleroza je proces taloženja masnih naslaga, holesterola i kalcijuma na unutrašnje zidove krvnih sudova, formirajući takozvani plak. Kako plak raste, on sužava promer krvnog suda, slično kao kada se u vodovodnoj cevi nataloži kamenac.
Dok mirujete, suženi krvni sud možda i dalje uspeva da propusti dovoljno krvi za osnovne potrebe srca. Međutim, kada potrčite, penjete se uz stepenice ili se iznervirate, srce počinje da kuca brže i snažnije, tražeći više kiseonika. Zbog suženja, arterija ne može da isporuči tu dodatnu količinu krvi. Tada nastaje ishemija. To je stanje patnje tkiva usled nedostatka kiseonika. Ta patnja srčanog mišića se manifestuje kao bol koji nazivamo angina pektoris.
Vrste angine: Stabilna i nestabilna
Nisu svi bolovi u grudima isti, a u kardiologiji pravimo jasnu razliku između dva osnovna oblika angine, jer ta razlika određuje hitnost i način lečenja.
Najčešći oblik je stabilna angina pektoris. Kod ovog oblika, pacijent tačno zna šta izaziva bol. To je obično fizički napor određenog intenziteta, na primer, penjanje na drugi sprat ili brzi hod po hladnom vremenu. Obrazac je predvidiv: bol se javlja u naporu, traje nekoliko minuta i prestaje kada pacijent stane i odmori se ili uzme lek (nitroglicerin). Stabilna angina ukazuje na to da suženje postoji, ali da je protok krvi stabilan sve dok se ne pređe određena granica opterećenja.
Mnogo opasnije stanje je nestabilna angina pektoris. Ona se javlja iznenada, čak i kada pacijent miruje, gleda televiziju ili spava. Bol je jačeg intenziteta, traje duže (često duže od 20 minuta) i ne prolazi ni nakon odmora ili uzimanja terapije. Nestabilna angina je urgentno stanje. Ona signalizira da je plak u krvnom sudu verovatno pukao i da se formirao krvni ugrušak koji preti da potpuno zatvori arteriju. Ovo stanje se tretira kao predinfarktno stanje i zahteva hitnu hospitalizaciju.
Postoji i ređi oblik, takozvana Princmetalova (varijantna) angina, koja nastaje usled grča (spazma) koronarne arterije, a ne nužno zbog začepljenja, i obično se javlja noću ili rano ujutru.
Nemojte sami procenjivati ozbiljnost bola ili čekati da on prođe. Svaka nelagoda u grudima je znak da srce trpi i zahteva stručnu proveru. Pozovite nas na brojeve 018 4531 904 i 066 453 190 i zakažite pregled kod naših kardiologa kako bismo na vreme utvrdili uzrok i sprečili komplikacije.
Simptomi: Kako prepoznati anginozni bol?
Pacijenti anginu često opisuju ne kao oštar bol, već kao neprijatnost ili nelagodu. Važno je znati da se simptomi mogu razlikovati kod muškaraca i žena, kao i kod dijabetičara koji ponekad imaju blaže ili netipične simptome zbog oštećenja nerava.
Karakteristični simptomi uključuju:
- Specifičan bol u grudima: Osećaj se najčešće opisuje kao stezanje, pritisak, težina ili žarenje iza grudne kosti. Pacijenti često stavljaju pesnicu na sredinu grudi kako bi opisali taj osećaj (Levineov znak).
- Širenje bola: Bol se retko zadržava samo u jednoj tački. Tipično se širi (radijacija) u levo rame, unutrašnju stranu leve ruke, vrat, donju vilicu, a ponekad i u leđa (između lopatica) ili gornji deo stomaka.
- Prateći simptomi: Uz bol se često javljaju kratak dah (osećaj nedostatka vazduha), hladan znoj, mučnina, vrtoglavica ili izrazit osećaj anksioznosti i straha.
- Trajanje: Kod stabilne angine, epizoda obično traje od jednog do pet minuta.
Važno je napomenuti šta anginozni bol obično nije. Ako bol traje samo par sekundi, ako je probadajuć kao igla, ili ako se pojačava na dodir ili pri dubokom udahu, verovatno je reč o problemu koštano-mišićnog sistema, a ne o srcu. Ipak, svaki bol u grudima treba da proceni lekar.
Uzroci i faktori rizika
Osnovni uzrok angine je koronarna bolest srca, koja je direktna posledica modernog načina života i genetskih predispozicija. Proces oštećenja krvnih sudova počinje godinama, pa čak i decenijama pre nego što se prvi bol pojavi.
Visok krvni pritisak (hipertenzija) je jedan od glavnih krivaca jer stalni pritisak oštećuje unutrašnje zidove arterija, čineći ih pogodnim tlom za nakupljanje masnoća. Pored pritiska, povišen nivo holesterola, posebno onog „lošeg“ (LDL holesterol), direktno doprinosi stvaranju plaka.
Pušenje je izuzetno snažan faktor rizika. Duvanski dim oštećuje krvne sudove, podstiče zgrušavanje krvi i smanjuje kapacitet krvi da prenosi kiseonik, što je pogubna kombinacija za srce.
Dijabetes je takođe značajan faktor rizika, jer visok nivo šećera u krvi ubrzava aterosklerozu i često maskira bol, pa dijabetičari mogu imati „tihu ishemiju“ bez jasnih simptoma. Ne treba zaboraviti ni faktore kao što su gojaznost, fizička neaktivnost, hronični stres i porodična istorija srčanih bolesti.
Kako izgleda dijagnostika u poliklinici?
Kada se pacijent javi sa bolom u grudima, lekar prvo obavlja detaljan razgovor (anamnezu) kako bi utvrdio karakteristike bola. Nakon toga sledi fizikalni pregled i niz dijagnostičkih testova koji nam daju sliku o stanju srca i krvnih sudova.
Osnovni test je EKG (elektrokardiogram), koji beleži električnu aktivnost srca. On može pokazati znakove prethodnog infarkta ili trenutne ishemije, ali važno je znati da EKG može biti potpuno uredan kada pacijent miruje, čak i ako ima anginu. Zato je ključan test opterećenja (ergometrija). Tokom ovog testa, pacijent hoda na traci ili vozi bicikl dok se prati rad srca. Cilj je da se srce optereti i da se vidi da li će se pri naporu pojaviti bol ili promene na EKG-u koje ukazuju na nedostatak kiseonika.
Pored toga, ultrazvuk srca (eho) nam daje uvid u strukturu srčanog mišića, rad zalistaka i snagu srčane pumpe. Ukoliko ovi testovi ukazuju na ozbiljno suženje, zlatni standard dijagnostike je koronarografija. To je invazivna metoda gde se ubrizgava kontrast u krvne sudove srca kako bi se na rendgenu tačno videlo gde su suženja i koliko su ozbiljna.
Lečenje angine pektoris
Lečenje angine ima dva cilja: smanjenje simptoma radi poboljšanja kvaliteta života i sprečavanje infarkta miokarda radi produženja života. Terapija se obično sastoji od kombinacije lekova i, po potrebi, interventnih procedura.
Medikamentozna terapija je temelj lečenja. Lekari najčešće propisuju nitrate (kao što je nitroglicerin), koji služe za brzo širenje krvnih sudova i trenutno olakšanje bola tokom napada. Za dugoročnu kontrolu koriste se beta-blokatori i blokatori kalcijumskih kanala, koji usporavaju rad srca i smanjuju krvni pritisak, čime se smanjuje potreba srca za kiseonikom. Takođe, obavezna je upotreba lekova protiv zgrušavanja krvi (kao što je aspirin) radi prevencije stvaranja ugrušaka, kao i statina za snižavanje holesterola i stabilizaciju plaka.
Kada lekovi nisu dovoljni ili je suženje kritično, pristupa se revaskularizaciji. Najčešća metoda je ugradnja stenta (PCI). To je procedura kojom se balon kateterom proširi suženi deo arterije, a zatim se postavi metalna mrežica (stent) koja drži krvni sud otvorenim. U najtežim slučajevima, kada je zahvaćeno više krvnih sudova, rešenje je hirurška operacija bajpas (koronarni bajpas), gde se premošćava suženi deo krvnog suda.
Prva pomoć: Šta uraditi kada napad počne?
- Prekinite aktivnost: Čim osetite bol, odmah prestanite sa onim što radite. Sedite ili lezite u polusedeći položaj. Mirovanje smanjuje potrebu srca za kiseonikom.
- Upotrebite terapiju: Ako vam je lekar propisao nitroglicerin (bilo kao tabletu pod jezik ili sprej), uzmite ga odmah. On deluje veoma brzo, obično u roku od jednog do tri minuta.
- Sačekajte i pratite: Ako bol ne prođe posle 5 minuta, možete uzeti drugu dozu (ako je tako propisano).
- Pozovite hitnu pomoć: Ako bol ne prolazi ni nakon 15-20 minuta odmora i uzete terapije, ili ako se bol pojačava, praćen mučninom i znojenjem, ne čekajte. Odmah pozovite hitnu pomoć (194), jer to može biti znak srčanog udara. Nemojte sami voziti do bolnice.
Život sa anginom pektoris: Prevencija i ishrana
Lekovi i intervencije rešavaju posledice, ali promena načina života rešava uzrok. Bez promene navika, stentovi se mogu ponovo zapušiti, a bolest napredovati. Pacijenti često traže „prirodne lekove“ ili čajeve za čišćenje krvnih sudova, ali važno je naglasiti da, iako hidratacija jeste važna, ne postoji čaj koji može da otpuši arteriju. Jedini dokazan put je medicinska disciplina.
Ishrana treba da bude zasnovana na mediteranskom modelu. To podrazumeva puno povrća, voća, integralnih žitarica, ribe i maslinovog ulja. Potrebno je drastično smanjiti unos zasićenih masti (punomasni mlečni proizvodi, masno meso, prerađevine) i, što je ključno, smanjiti unos soli, jer so direktno podiže krvni pritisak.
Prestanak pušenja je apsolutni imperativ i najvažnija stvar koju možete učiniti za svoje srce. Takođe, umerena fizička aktivnost, poput šetnje od 30 minuta dnevno, jača srčani mišić i podstiče stvaranje novih, sitnih krvnih sudova (kolaterala) koji mogu pomoći u snabdevanju srca krvlju. Naravno, svaki program vežbanja mora biti odobren od strane kardiologa.
