LDL holesterol je parametar koji najčešće prvi privuče pažnju kada lipidni nalaz stigne sa povišenim vrednostima, i upravo on stoji iza odrednice „loš“ holesterol. Naziv nije proizvoljan: za razliku od HDL frakcije koja višak holesterola odnosi iz krvnih sudova, LDL ga prenosi u suprotnom smeru i, kada ga ima previše, ostavlja ga u zidovima arterija, gde započinje ateroskleroza (taloženje masnih naslaga na unutrašnjem zidu arterija). Taj proces godinama teče bez ijednog simptoma, a vrednost LDL-a jedan je od glavnih pokazatelja rizika od bolesti koje iz njega proističu, od koronarne bolesti do moždanog udara. Ono što ga izdvaja jeste to što spada među faktore rizika na koje se može uticati. LDL holesterol se promenom navika i terapijom, u slučaju da je potrebna, može vratiti u bezbedne granice kod većine ljudi.
- ŠTA JE LDL HOLESTEROL
- LDL HOLESTEROL VREDNOSTI
- ZAŠTO JE POVIŠEN LDL HOLESTEROL OPASAN
- UZROCI POVIŠENOG LDL HOLESTEROLA
- LDL I HDL HOLESTEROL
- KAKO SMANJITI LDL HOLESTEROL
- KAKO SE MERI LDL HOLESTEROL
- KADA PROVERITI LDL HOLESTEROL
- ČESTO POSTAVLJANA PITANJA (FAQ)
Šta je LDL holesterol
Holesterol je masna supstanca bez koje organizam ne može da funkcioniše. Ulazi u sastav ćelijskih membrana i služi kao osnova za stvaranje hormona, vitamina D i žučnih kiselina. Sam po sebi nije štetan, ali se ne rastvara u krvi, pa ne može slobodno da putuje krvotokom. Da bi stigao do tkiva, mora biti upakovan u sitne čestice građene od masti i belančevina, koje se nazivaju lipoproteini.
LDL holesterol (lipoprotein male gustine) jedna je od tih čestica i glavni prenosnik holesterola kroz telo. Njegov zadatak je da holesterol stvoren u jetri raznese do ćelija kojima je potreban, što je sasvim normalna i neophodna funkcija. Poremećaj počinje kada LDL čestica ima više nego što tkiva mogu da iskoriste. Višak tada zaostaje u krvotoku i postepeno prodire u zid arterije, gde se holesterol taloži i pokreće lanac promena koji vodi ka aterosklerozi. Upravo zbog te sklonosti ka taloženju LDL je dobio naziv loš holesterol, iako u zdravim količinama obavlja koristan posao.
Značenje LDL holesterola najbolje se razume u poređenju sa njegovim parnjakom. HDL frakcija radi obrnuto i višak holesterola vraća iz krvnih sudova u jetru, dok ga LDL donosi u tkiva i, kada ga je previše, ostavlja u arterijama. Zbog te suprotne uloge dva parametra se na nalazu uvek tumače zajedno, o čemu će biti više reči u nastavku.
LDL holesterol vrednosti
Nivo LDL holesterola određuje se analizom krvi, u sklopu lipidnog statusa (lipidogram), a vrednosti se kod nas izražavaju u milimolima po litru (mmol/L). Za razliku od većine drugih parametara, kod LDL-a ne postoji jedna univerzalna referentna vrednost koja važi za sve. Ono što se kod jedne osobe smatra prihvatljivim, kod druge može biti previsoko. Razlog je u tome što ciljna vrednost zavisi od ukupnog kardiovaskularnog rizika pacijenta, odnosno od toga koliko je verovatno da će razviti bolest srca i krvnih sudova.
Kod osoba bez posebnih faktora rizika kao opšta granica uzima se vrednost ispod 3,0 mmol/L. Što je rizik veći, niža je i ciljna vrednost, jer kod takvih pacijenata i manja količina LDL-a brže oštećuje krvne sudove. Zbog toga referentne vrednosti LDL holesterola nikada ne treba čitati izolovano, već uvek u sklopu godina, pridruženih bolesti i ostatka lipidnog nalaza. Sledeća tabela sažima ciljne vrednosti prema kategoriji rizika.
| Kategorija rizika | Ciljna vrednost LDL holesterola |
| Nizak rizik | < 3,0 mmol/L |
| Umeren rizik | < 2,6 mmol/L |
| Visok rizik | < 1,8 mmol/L |
| Vrlo visok rizik | < 1,4 mmol/L |
Procena u koju kategoriju pacijent spada nije stvar jednog nalaza, već ukupne kliničke slike, što je posao koji obavlja kardiologija kroz procenu stanja srca i krvnih sudova.
LDL holesterol povišen
Povišen LDL holesterol znači da u krvi kruži više čestica sklonih taloženju nego što organizam može da iskoristi. Višak se odlaže u zidove arterija, pa što vrednost duže ostaje iznad ciljne granice, to ateroskleroza brže napreduje. Vrednosti oko 5,0 mmol/L i više smatraju se izrazito visokim i po pravilu zahtevaju i promenu navika i lekarsku procenu, naročito kada se jave kod mlađih osoba ili uz porodičnu istoriju srčanih oboljenja.
Visok LDL holesterol ne daje nikakve simptome. Ne boli, ne vidi se i ne oseća, pa ga je nemoguće prepoznati bez analize krvi. Upravo zato mnogi pacijenti godinama nose povišenu vrednost ne znajući za nju, sve dok se ne pojavi prvi ozbiljan kardiovaskularni događaj. To skrivanje povišenog LDL-a glavni je razlog zašto se lipidni status proverava planski, a ne tek kada se tegobe jave.
LDL holesterol nizak
Za razliku od povišenog, nizak LDL holesterol u najvećem broju slučajeva i jeste povoljan nalaz, ali i znak da su krvni sudovi manje izloženi taloženju. Kod osoba koje uzimaju terapiju za snižavanje masnoća niska vrednost je upravo cilj lečenja, a ne razlog za zabrinutost.
Ipak, izrazito nizak LDL holesterol koji se javi sam od sebe, bez terapije, ponekad zaslužuje pažnju. Može biti posledica pojačanog rada štitne žlezde, oboljenja jetre, neuhranjenosti ili poremećaja u varenju masti. U takvim slučajevima ne leči se sama niska vrednost, već se traži stanje koje stoji iza nje. Treba naglasiti i da podizanje LDL-a nikada nije cilj, jer čak i niske vrednosti ostaju zaštitne za krvne sudove.
Zašto je povišen LDL holesterol opasan
Štetnost povišenog LDL holesterola ne leži u samoj brojci na nalazu, već u onome što ona pokreće u zidovima krvnih sudova. Višak LDL čestica prodire u unutrašnji sloj arterije i tamo se zadržava. Holesterol koji nose postepeno se taloži, a organizam na to mesto šalje odbrambene ćelije koje pokušavaju da ga uklone. Umesto da reše problem, te ćelije se same pretvaraju u kašastu masu i tako nastaje aterosklerotski plak, naslaga koja sužava prostor kroz koji krv protiče.
Taj proces traje godinama i potpuno je bezbolan, što ga čini jako podmuklim. Arterija se polako sužava, a čovek nema nikakav osećaj da se išta dešava. Tegobe se javljaju tek kada suženje postane toliko da organ iza njega ne dobija dovoljno krvi. U srcu se to ispoljava kao bol u grudima pri naporu, u nogama kao bol pri hodu, a u mozgu kao znaci smanjenog protoka.
Prava opasnost nastaje kada plak pukne. Na napuklom mestu se naglo formira krvni ugrušak koji može u potpunosti da zatvori arteriju na nekoliko minuta. Ako se to dogodi u koronarnoj arteriji, nastaje infarkt miokarda. Ako se dogodi u krvnom sudu koji hrani mozak, posledica je moždani udar. Upravo zbog ovog scenarija se povišen LDL ne posmatra kao bezazlen laboratorijski podatak, nego kao tihi pokretač najtežih kardiovaskularnih događaja.
Procena koliko je krvni sud već sužen, ne vidi se iz lipidnog nalaza, već zahteva dodatna ispitivanja. Stanje protoka kroz arterije procenjuje se ultrazvučnim metodama, pre svega kolor dopler ultrazvukom, kojim se prati brzina i tok krvi i uočavaju rana suženja. U uznapredovalim slučajevima, kada naslage ozbiljno ometaju protok, procenom i lečenjem oštećenih krvnih sudova bavi se vaskularna hirurgija.
Uzroci povišenog LDL holesterola
Razlozi zbog kojih LDL holesterol raste razlikuju se od osobe do osobe i retko se svode na jedan jedini činilac. Kod većine ljudi reč je o spoju nasleđa i načina života, pri čemu jedno pojačava drugo. Ishrana bogata zasićenim mastima i industrijski prerađenom hranom direktno podiže nivo LDL-a, a uz fizičku neaktivnost i prekomernu težinu slika se dodatno pogoršava. Ovo su faktori na koje se može uticati i upravo oni čine najveći deo svakodnevne kliničke slike.
Postoji, međutim, i nasledni oblik koji se ne može pripisati navikama. Familijarna hiperholesterolemija (nasledni poremećaj u kojem je LDL holesterol povišen od rođenja) dovodi do izrazito visokih vrednosti već u mladosti, često uz porodičnu istoriju ranih infarkta. Kod takvih osoba LDL ostaje visok i pored zdrave ishrane, jer problem nije u unosu, nego u načinu na koji telo uklanja holesterol iz krvi. Prepoznavanje ovog oblika je važno, jer zahteva raniji i odlučniji pristup lečenju.
Deo povišenih vrednosti nije posledica samog metabolizma masti, već drugog oboljenja koje stoji u pozadini. Smanjen rad štitne žlezde usporava razgradnju holesterola i podiže LDL, pa se kod sumnje na takav uzrok radi procena u okviru endokrinologije, uz ultrazvuk štitne žlezde kojim se sagledava stanje samog organa. Slično tome, pojedine bolesti bubrega i jetre menjaju nivo masnoća, zbog čega se stanje jetre po potrebi procenjuje elastografijom jetre, metodom kojom se meri njena građa bez ijednog reza.
Najčešći činioci koji podižu LDL holesterol mogu se sažeti ovako:
- Ishrana sa puno zasićenih masti, transmasti i prerađene hrane
- Fizička neaktivnost i prekomerna telesna težina, naročito salo u predelu stomaka
- Nasleđe, uključujući familijarnu hiperholesterolemiju
- Smanjen rad štitne žlezde, pojedine bolesti bubrega i jetre
- Pušenje i određeni lekovi koji mogu da povise nivo masnoća
LDL i HDL holesterol
Da bi se stanje masnoća pravilno protumačilo, LDL i HDL holesterol moraju se posmatrati zajedno, jer obavljaju suprotne zadatke. LDL prenosi holesterol iz jetre ka tkivima i, kada ga ima u višku, ostavlja ga u zidovima arterija. HDL radi obrnuto i taj višak odnosi nazad u jetru na razgradnju. Zdravlje krvnih sudova zato ne zavisi samo od pojedinačnih brojeva, već od odnosa između ove dve frakcije.
Zbog te suprotstavljenosti uredan HDL ne poništava automatski visok LDL, niti nizak HDL gubi značaj ako je LDL u granicama. Najpovoljnija je kombinacija visokog HDL-a uz nizak LDL, dok je obrnuta situacija, visok LDL uz nizak HDL, najnepovoljnija, jer se holesterol istovremeno pojačano taloži i slabije uklanja. Upravo zato lekar pored pojedinačnih vrednosti gleda i njihov međusobni odnos, koji pokazuje koliko zaštitnih čestica dolazi na svaku jedinicu štetnih.
Celokupno štetno opterećenje najpreciznije sažima non-HDL holesterol, vrednost koja se dobija kada se od ukupnog holesterola oduzme HDL. Ostaje zbir svih čestica sklonih taloženju, ne samo LDL-a, pa taj broj daje potpuniju sliku rizika od merenja LDL-a samog. Detaljnije smo non-HDL i ulogu zaštitne frakcije objasnili u posebnom tekstu o HDL holesterolu, na koji se ova tema prirodno nastavlja.
Kako smanjiti LDL holesterol
Snižavanje LDL holesterola počiva na dva pristupa koja se nadovezuju jedan na drugi. Kod većine ljudi prvo se menja način života, a lekovi se uvode tek kada to nije dovoljno ili kada je rizik od početka previsok. Koji će pristup prevagnuti ne zavisi samo od same vrednosti na nalazu, već od ukupnog kardiovaskularnog rizika, pa se ista brojka kod dve osobe leči različito.
Ishrana i navike
Promena ishrane je prvi korak i kod mnogih pacijenata sa blago povišenim vrednostima daje merljiv rezultat već za nekoliko nedelja. Cilj nije izbacivanje svih masti, nego zamena onih štetnih korisnima. Zasićene masti iz masnog mesa, punomasnih mlečnih proizvoda i industrijskih peciva podižu LDL, dok ga nezasićene masti iz biljnih ulja i ribe ne opterećuju. Posebno mesto imaju vlakna, jer u crevima vezuju deo holesterola i sprečavaju njegovu ponovnu apsorpciju.
U ishrani usmerenoj na snižavanje LDL-a najviše pomažu:
- Maslinovo ulje, orašasti plodovi i avokado kao izvori nezasićenih masti
- Masna morska riba bogata omega-3 masnim kiselinama, nekoliko puta nedeljno
- Integralne žitarice, mahunarke, voće i povrće bogato vlaknima
- Što manje crvenog i prerađenog mesa, transmasti i industrijski prerađene hrane
Sama ishrana retko deluje izolovano. Redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja i gubitak suvišnih kilograma popravljaju ceo lipidni profil, a ne samo LDL. Kod osoba kojima je potreban strukturiran pristup, plan ishrane prilagođen konkretnim nalazima može se napraviti u okviru nutritivnog centra, na osnovu stvarnih navika i vrednosti, umesto uopštenih preporuka.
Medikamentozna terapija
Kada promena navika nije dovoljna ili kada je rizik visok od samog početka, uvodi se terapija. Najčešće su to statini, lekovi koji smanjuju stvaranje holesterola u jetri i podstiču uklanjanje LDL-a iz krvi. Oni su godinama temelj lečenja i kod većine pacijenata pouzdano spuštaju vrednost. Kod onih kod kojih statini nisu dovoljni ili se loše podnose, na raspolaganju su i drugi lekovi koji se mogu dodati ili koristiti samostalno.
Važno je naglasiti da terapija ne ukida potrebu za zdravim navikama, već radi uporedo sa njima. Lekovi snižavaju vrednost, ali je ishrana i kretanje održavaju, pa se najbolji rezultat postiže kada idu zajedno. Odluku o uvođenju, vrsti i dozi leka uvek donosi lekar, na osnovu ukupnog rizika, a ne na osnovu jedne izolovane vrednosti na nalazu.
Kako se meri LDL holesterol
LDL holesterol određuje se iz uzorka venske krvi, u sklopu analize poznate kao lipidni status ili lipidogram. Isti nalaz obuhvata ukupan holesterol, HDL, trigliceride i LDL.
Zanimljivost koju malo ko zna jeste da se LDL u rutinskoj praksi najčešće ne meri direktno, nego se izračunava. Vrednost se dobija iz ukupnog holesterola, HDL-a i triglicerida, pomoću ustaljene formule. Taj način je tačan kod većine ljudi, ali ima granicu: kada su trigliceridi izrazito povišeni, formula postaje nepouzdana, pa se tada pribegava direktnom merenju LDL-a u laboratoriji. Zbog toga vrednost triglicerida ne utiče samo na sebe, već i na pouzdanost izračunatog LDL-a.
Upravo ta povezanost objašnjava zašto se kod lipidnog statusa i dalje preporučuje vađenje krvi natašte. Sam holesterol je stabilan i obrok ga gotovo ne menja, ali trigliceridi rastu posle jela, a pošto ulaze u izračunavanje LDL-a, obrok pre vađenja može da iskrivi rezultat. Iz tog razloga se krv najčešće vadi nakon osam do dvanaest sati bez hrane, dok se voda u tom periodu sme piti. Kada lekar dobije nalaz, LDL ne čita kao izolovan podatak, već ga sagledava zajedno sa ostalim frakcijama i ukupnim rizikom, jer isti broj kod dve osobe ne znači isto.
Kada proveriti LDL holesterol
Holesterol godinama može da raste bez ijednog znaka. Povišen LDL ne boli, ne vidi se i ne oseća, pa ga je nemoguće otkriti bez analize krvi. Zbog toga provera lipidnog statusa ne treba da čeka pojavu tegoba, već se radi planski, kao deo procene kardiovaskularnog rizika. Kod odraslih osoba bez posebnih faktora rizika dovoljna je povremena kontrola u sklopu redovnih sistematskih pregleda.
Postoje, međutim, okolnosti u kojima je proveru opravdano raditi ranije i češće:
- Porodična istorija ranih srčanih oboljenja, infarkta ili povišenog holesterola
- Povišen krvni pritisak, šećerna bolest ili prekomerna telesna težina
- Pušenje i izražena fizička neaktivnost
- Već izmeren povišen holesterol ili uvedena terapija za snižavanje masnoća
- Godine, jer rizik raste sa starošću kod oba pola
Kod osoba kod kojih je vrednost povišena ili granična, jedan nalaz nije dovoljan. LDL se prati kroz vreme, jer tek ponovljena merenja pokazuju da li promena navika i terapija daju rezultat. Pošto povišene masnoće i visok krvni pritisak vrlo često idu zajedno i umnožavaju rizik, lipidni nalaz se po pravilu tumači uporedo sa vrednostima pritiska, čije kontinuirano praćenje i lečenje vodi antihipertenzivna ambulanta.
Nalaz LDL-a retko se posmatra sam. Kada lipidni profil ukaže na povišen rizik, sledeći korak je procena stanja srca i krvnih sudova, gde se LDL uklapa u širu sliku uz druge kardiološke preglede. Električna aktivnost srca procenjuje se snimanjem o kome smo pisali u posebnom tekstu o EKG pregledu, dok se protok kroz krvne sudove sagledava ultrazvučnim metodama. Cilj je da povišen LDL ne ostane usamljen podatak, nego da postane deo procene na osnovu koje lekar odlučuje o daljem praćenju i lečenju.
