Icon

Hipertenzija

Hipertenzija, ili kako se često naziva “tihi ubica”, poznata i kao visok krvni pritisak predstavlja medicinsko stanje u kojem je pritisak krvi u arterijama tela povišen iznad normalnih vrednosti. 

Za visok krvni pritisak važi da je tihi ubica iz razloga što u ranoj fazi uopšte nema simptoma ili su oni zanemarljivi.

Pre svega treba naglasiti da se krvni pritisak meri u dve vrednosti: sistolni (gornji) pritisak i dijastolni (donji) pritisak.

Sistolni pritisak (gornji) predstavlja pritisak u arterijama tokom kontrakcija srca. Normalno, ovaj pritisak treba da bude niži od 120 mm Hg (milimetara živinog stuba).

Dijastolni pritisak (donji) predstavlja pritisak u arterijama tokom opuštanja srca između otkucaja. Normalno, ovaj pritisak treba da bude niži od 80 mm Hg (milimetara živinog stuba).

Kako izgleda pregled

Pregled kog pacijenata koji se javljaju sa simptomima hipertenzije ili samo žele da provere da li je njihov krvni pritisak uredan sastoji se iz nekoliko faza, koje obavlja lekar specijalista interne medicine, kardiolog.

merenje pritiska
  • Uzimanje anamneze: Kardiolog će razgovarati sa vama o tegobama koje osećate, o istoriji medicinske bolesti, kao i tome da li je u vašoj porodici postoji istorija bolesti hipertenzije. Takođe, interinista prikuplja nformacije o vašem načinu života, uključujući ishranu, fizičku aktivnost, pušenje i konzumiranje alkohola.
  • Merenje pritiska: Predstavlja osnovni deo pregleda. Lekar će meriti pritisak na obe ruke i možda više puta tokom pregleda kako bi se utvrdila konzistentnost rezultata.
  • Fizički pregled: Kardiolog će izvršiti opšti fizički pregled, uključujući slušanje srca i pluća, pregled abdomena, pregled očiju, ušiju, nosa i grla, kao i procenu opšteg stanja kože i perifernih krvnih sudova.
  • Laboratorijski testovi: često obuhvataju niz krvnih analiza, uključujući krvnu sliku, merenje šećera u krvi (glikemiju), procenu nivoa ukupnog holesterola, HDL i LDL holesterola, triglicerida, mokraćne kiseline, serumskog kreatinina i serumskog kalijuma, kao i analizu urina, zajedno sa određivanjem nivoa C-reaktivnog proteina (CRP).
  • Ekg– ispitivanje električne aktivnosti srca. Na ekg zapisu se mogu uočiti promene kao posledica dugogodišnjeg ne lečenog visokog pritiska.
  • Ultrazvučni pregled srca: najsenzitivnija metoda odredjivanja da li je srce trpelo ili je oštećeno od visokog (neregulisanog) pritiska.
  • Test fizičkim opterećenjem: metoda za procenu krvnog pritiska kroz različite faze napora i odmora.
  • Dijagnoza i plan lečenja: Na osnovu rezultata merenja krvnog pritiska, anamneze i drugih ispitivanja, lekar će postaviti dijagnozu hipertenzije i odabrati odgovarajući plan lečenja. To može uključivati promene u načinu života, lekove ili druge terapijske metode.

Ukolio je potrebno kardiolog može predložiti i druge metode ispitavnja kao što su 24/48 holter elg-a, ultrazvuk krvnih sudova ili bubrega i ostalo.

Normalan pritisak

Za normalne vrednosti krvnog pritiska podrazumeva se da vrednost pritiska u arterijama bude manja od 130/80 mm Hg (milimetara živinog stuba). U savremenom dobu punom stresa i različitih spoljašnih faktora koji mogu uticati na hipertenziju, lekari čak smatraju da je i pritisak od 130/80 mm podnošljiv, a vrednosti normalanog pritiska mogu varirati i zbog drugih faktora.

Normalan krvni pritisak varira među ljudima zbog faktora kao što su genetika, starost, pol, fizička aktivnost, ishrana, gojaznost, stres i zdravstveno stanje. Normalan krvni pritisak nije isti za sve. Genetika i stil života igraju ključnu ulogu. Redovno merenje i konsultacija sa lekarom su važni za utvrđivanje zdravih vrednosti za svaku osobu.

Visok pritisak

Povišen krvni pritisak ili hipertenzija definiše se kao trajno povišen krvni pritisak iznad 140/90 mm Hg. 

Ovo stanje je ozbiljno i može povećati rizik od različitih srčanih oboljenja, uključujući bolesti srčanih arterija, srčane insuficijencije, srčanog udara i moždanog udara. Takođe može uticati na druge organe kao što su bubrezi i oči.

Šta se tačno dešava u organizmu kada je pritisak povišen

Visok krvni pritisak znači da je srce prinuđeno da snažnije pumpa krv kako bi je “gurnulo” kroz arterije. To je opasno jer dovodi do toga da se debljina srčanog mišića poveća (hipertrofija) i  samim tim se povećava i rizik od srčanih bolesti.

Hipertenzija dovodi do oštećenja unutrašnjih zidova arterija i taloženja masnih naslaga (ateroskleroze) što automatski sužava arterije što povećava rizik od srčanih oboljenja. 

Takođe, visok krvni pritisak može uticati i na arterije u mozgu, kao i na krvne sudove očiju, koji kada su izloženi visokom krvnom pritisku mogu dovesti do oštećenja vida.

Nisu pošteđeni ni drugi vitalni organi tela poput bubrega, kod kojih se zbog hipertenzije mogu javiti ozbiljna oboljena.

Visok pritisak simptomi

Mnogi ljudi vrlo često ne znaju da imaju visok krvni pritisak dok ne dožive ozbiljne komplikacije. 

Pre nego što nabrojimo neke od simptoma koji se mogu javiti, moramo navesti da je najbezbedniji način da sačuvate svoje zdravlje da redovno, jednom godišnje, posetite lekara specijalistu interne medicine kako bi obavili sve potrebne preglede.

Naveli smo neke od simptoma koji se mogu javiti kao predznak hipertenzije:

  • Učestale glavobolje

    Glavobolje su čest simptom, ali nisu specifične samo za hipertenziju i javljaju se i kod drugih bolesti. Najčešća lokalizacija je potiljačna glavobolja.
  • Brzo zamaranje

    Osećaj umora i gubitka energije u aktivnostima koje ranije nisu predstavljale problem i koje ste sa lakoćom obavljali
  • Nesvestica

    Može doći do čestih vrtoglavice, nesvestice, kao i gubljenja ravnoteže
  • Zamagljen vid

    Kada srce aktivno pumpa krv zbog povišenog pritiska, može doći do oštećenja arterija i krvnih sudova očiju što dalje može uzrokovati probleme sa vidom
  • Trnjenje nogu

    Povišen krvni pritisak može izazvati otečene noge i članke.
  • Zujanje u glavi

    Ponekad se javlja tinitus, tj. zujanje u ušima zato što hipertenzija izaziva oštećenje malih krvnih sudova u unutrašnjem uhu
  • Bol u grudima

    Visok krvni pritisak može doprineti angini (bol u grudima).
  • Kratak dah

    Možete osećati otežano disanje jer je prisutan povećan napor srca zbog osećaja da nije u stanju da zadovolji povećanu potrebu za kiseonikom.
  • Krvarenje iz nosa

    Hipertenzija može izazvati oštećenje malih krvnih sudova u nosnoj sluznici. Ovo oštećenje može učiniti te krvne sudove krhkijim i podložnim krvarenju.

Kako se leci hipertenzija

Kada kardiolog ustanovi prisutvo hipertenzije, na osnovu rezultata merenja krvnog pritiska, anamneze i drugih ispitivanja, pristupa se prepisivanju terapije ali i savetovanju za promene u načinu života ili druge metode.

Što se tiče ishrane, pacijent može dobiti savete da smanji unos soli, poveća unos voća, povrća, celih žitarica, nemasnih proteina.

Jako važne su i fizičke aktivnosti, kao što su šetnja ili lagano trčanje, voženje bicikla ili plivanje, ali sve bez preteranog umaranja. 

Prestanak ili smanjenje konzumacije alkohola i prestanak pušenja su jedan od glavnih faktora koji mogu doprineti smanjenju rizika od hipertenzije. Svako ko želi da se uhvati u koštac sa problemima povišenog krvnog pritiska mora u izbacivanju ovih štetnih aktivnosti videti jednu od ključnih šansi za izlečenje. 

Lekovi su svakako faktor koji se ne može isključiti, lekar može propisati lekove za snižavanje krvnog pritiska, kao što su diuretici, beta blokatori, ACE inhibitori, blokatori angiotenzinskih receptora ili kalcijumski antagonisti. Izbor lekova zavisi od individualnih faktora i potreba svakog pacijenta.

Preventivno lečenje

Kao i za svako drugo oboljenja, najvažnije je pravovremena i tačna dijagnoza. Da bi do toga došlo, važno je da pacijenti bar jednom godišnje dođu kod nas na pregled kako bi odradili kompletnu dijagnostiku. 

Zdravlje je naša najvažnija vrednost, i zato vas pozivamo da zakazivanjem pregleda u našoj aktivnoj antihipertenzivnoj ambulanti preduzmete korake ka očuvanju svog kardiovaskularnog zdravlja. Hipertenzija, ili visok krvni pritisak, može biti tih ubica koja se ne primećuje u ranim fazama, ali može dovesti do ozbiljnih srčanih problema. Naš tim stručnjaka na čelu sa Spec. dr med. Predragom Nikolićem će vam pružiti preciznu dijagnozu, praćenje i odgovarajući plan lečenja.

Cene hematoloških usluga

Kardioloski pregled cena

– 4000

EKG srca cena

– 4000

Ultrazvuk srca cena

– 3500

Eho stres cena

– 7500

Holter ekg 24h cena

– 3500

Holter ekg 48h cena

– 5500

Telemetrijski EKG cena

– 3000

Test opterecenja cena

– 3800

Pogledajte sve cene hematoloških usluga OVDE

Stručni tim

Spec. dr med. Predrag Nikolić

internista kardiolog

Prim. dr spec. med. Jozef Glasnović

internista kardiolog

Spec. dr med. Nemanja Nikolić

internista kardiolog

Spec. dr med. Marija Marinković

internista kardiolog - pulmolog