Hipertenzija

Hipertenzija, ili kako se često naziva “tihi ubica”, poznata i kao visok krvni pritisak predstavlja medicinsko stanje u kojem je pritisak krvi u arterijama tela povišen iznad normalnih vrednosti. 

Za visok krvni pritisak važi da je tihi ubica iz razloga što u ranoj fazi uopšte nema simptoma ili su oni zanemarljivi.

• ŠTA JE HIPERTENZIJA
• MERENJE PRITISKA
• DIJAGNOSTIKOVANJE I LEČENJE HIPERTENZIJE
• DODATNI ASPEKTI HIPERTENZIJE
• PREVENCIJA
• NORMALAN KRVNI PRITISAK
• CENE HEMATOLOŠKIH USLUGA

Šta je hipertenzija

Arterijska hipertenzija je jedna od najčešćih bolesti kardiovaskularnog sistema i predstavlja najmasovniju nezaraznu bolest. 

Problem kod hipertenzije ne leži toliko u njenom lečenju, jer se ona relativno lako kontroliše odgovarajućim lekovima, već u tome što se često otkriva prekasno.

Kada se hipertenzija dijagnostikuje kasno, često su već prisutne komplikacije, iako je lečenje i dalje neophodno.

Ako su već nastupile promene na očnom dnu, srčanom mišiću ili bubrezima (kao što je prisustvo proteina u urinu, poznato kao proteinurija), to znači da je hipertenzija već nanela štetu određenim organima.

Zato je ključno redovno kontrolisati krvni pritisak. Ljude treba podsticati da povremeno mere svoj krvni pritisak, čak i ako se osećaju dobro. 

Ako neko u porodici ima povišen krvni pritisak, preporučuje se da i ostali članovi porodice redovno mere pritisak. Često se dešava da osoba koja nikada nije imala simptome doživi moždani ili srčani udar.

Važno je redovno merenje pritiska, posebno ako se pojave simptomi kao što su vrtoglavica, nestabilnost, bol u grudima, zamor, ubrzan ili nepravilni rad srca, koji su glavni simptomi hipertenzije. 

Merenje pritiska

Numeričke vrednosti krvnog pritiska kao što su 160 sa 100 ili 150 sa 90 nam ne govore puno; te vrednosti treba samo da nas podstaknu na dodatnu pažnju. Značajnije je kada se pronađu promene na očnom dnu, bubrezima ili srcu. 

To je znak da se hipertenzija mora intenzivnije lečiti, posebno ako pacijent do tada nije bio na terapiji. Ako je pacijent već na terapiji, tada je potrebna korekcija.

Često se ne istražuje uzrok nastanka hipertenzije, što je problematično.

Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na jedinicu površine zida krvnog suda. 

Obeležava se sa TA (tensio arterialis) i postoje dve vrednosti koje merimo.

Sistolni krvni pritisak (gornji), koji se registruje u momentu kontrakcije srca, odnosno kada srce ispumpava krv.

Dijastolni krvni pritisak (donji), koji se registruje pri maksimalno relaksiranim krvnim sudovima, odnosno kada se srce puni krvlju.

Normalne vrednosti krvnog pritiska se stalno redefinišu, a prema najnovijim smernicama pritisak od 149 sa 89 mmHg (milimetar živinog stuba) se smatra normalnim, dok su vrednosti 150 sa 90 mmHg klasifikovane kao visok normalan pritisak.

Normalne vrednosti krvnog pritiska ne zavise od starosne dobi kao što se ranije verovalo, kada se govorilo “za moje godine to je normalan pritisak”.

Kod hipertenzije glavno i najvažnije što je potrebno je istražiti uzrok njenog nastanka.

Postoje dve velike grupe hipertenzije:

Primarna hipertenzija je nepoznatog porekla i mnogo je češća, čineći 90-95% slučajeva. Kod lečenja primarne hipertenzije koriste se specifični modeli i načini lečenja.

Sekundarna hipertenzija ima organsko poreklo, odnosno uzrokovana je bolestima određenih organa.

Kod sekundarne hipertenzije vrše se ispitivanja štitaste žlezde, nadbubrežne žlezde i drugih hormona. Bolesti bubrega najčešće dovode do hipertenzije, kao što su prepartalna, partalna i postpartalna hipertenzija kod trudnica.

Kod ovih slučajeva je posebno važno redovno meriti pritisak i očekivati moguće komplikacije.

Dijagnostikovanje i lečenje hipertenzije

Utvrđivanje vrste hipertenzije

Prvi korak u lečenju hipertenzije je određivanje njene vrste, što zahteva proveru funkcije različitih žlezda i organa. Ovo uključuje:

• Nadbubrežna žlezda: Hormonalna neravnoteža u nadbubrežnim žlezdama može biti uzrok hipertenzije. Proverava se lučenje hormona poput aldosterona i kortizola, koji mogu značajno uticati na krvni pritisak.
• Štitna žlezda: Problemi sa štitnom žlezdom, poput hipotireoze ili hipertireoze, mogu biti povezani sa povišenim krvnim pritiskom. Hormoni štitne žlezde igraju ključnu ulogu u regulaciji metabolizma i kardiovaskularne funkcije.
• Koarktacija aorte: Ovo je stanje suženja aorte, glavne arterije koja izlazi iz srca. Koarktacija aorte se često javlja kod mladih osoba, posebno sportista, i može se manifestovati kao hipertenzija.
  Na klinici se često susrećemo sa mladim sportistima koji dolaze zbog povišenog krvnog pritiska, a uzrok je često upravo ovo stanje. Koarktacija aorte se obično leči hirurškim putem kako bi se povratila normalna cirkulacija i smanjio pritisak.

Higijensko-dijetetski režim

Pre nego što se započne sa medikamentnim lečenjem hipertenzije, preporučuje se uvođenje higijensko-dijetetskog režima. Ovaj pristup uključuje:

• Promene u ishrani i životnim navikama: Prvi korak je smanjenje telesne težine, izbegavanje prekomernog unosa slatkiša, i regulacija nivoa holesterola kroz uravnoteženu ishranu bogatu vlaknima, voćem, povrćem, i zdravim mastima.
• Smanjenje faktora rizika: Ovaj režim takođe podrazumeva prestanak pušenja, smanjenje unosa alkohola, i uvođenje redovne fizičke aktivnosti. Fizička aktivnost ne samo da pomaže u smanjenju telesne težine, već i direktno doprinosi snižavanju krvnog pritiska.

Ovaj pristup se primenjuje najmanje tri meseca kako bi se procenilo da li promene u načinu života mogu dovesti do snižavanja krvnog pritiska. Ukoliko ove mere nisu dovoljne, prelazi se na medikamentno lečenje.

Medikamentno lečenje

Ako nakon tri meseca promene načina života nema poboljšanja, pristupa se lečenju lekovima. Postoje različite grupe lekova koje se koriste u lečenju hipertenzije:

• Beta blokatori: Ovi lekovi pomažu u smanjenju krvnog pritiska i usporavanju rada srca. Deluju tako što blokiraju efekte adrenalina, smanjujući tako srčani ritam i snagu kontrakcija srca, što smanjuje pritisak na krvne sudove.
• ACE (angiotenzin-konvertujući enzim) inhibitori: Ova grupa lekova sprečava formiranje hormona angiotenzina II, koji uzrokuje sužavanje krvnih sudova. Time se krvni sudovi šire, što dovodi do smanjenja krvnog pritiska i olakšava rad srca.
• Antagonisti kalcijuma: Ovi lekovi blokiraju unos kalcijuma u ćelije srčanog mišića i krvnih sudova. Kao rezultat, dolazi do opuštanja krvnih sudova, što smanjuje krvni pritisak i poboljšava cirkulaciju.

Dodatni aspekti lečenja hipertenzije

Sedativna sredstva

Kod pacijenata sa hipertenzijom koji ispoljavaju tahikardiju (ubrzan rad srca) i znojenje, a koji imaju povišen nivo kateholamina u krvi, preporučuje se upotreba sedativnih sredstava.

Kateholamini, poput adrenalina i noradrenalina, mogu značajno povećati krvni pritisak i ubrzati rad srca, pa je u takvim slučajevima neophodno prilagoditi terapiju kako bi se stabilizovalo stanje pacijenta.

Sedativna sredstva pomažu u smanjenju nervne napetosti i snižavanju nivoa kateholamina, što doprinosi regulaciji krvnog pritiska i usporavanju srčanog ritma.

Kombinacija ovih lekova sa antihipertenzivima omogućava bolju kontrolu simptoma i smanjuje rizik od komplikacija.

Individualizovan pristup terapiji

Lečenje hipertenzije zahteva individualizovan pristup, jer uzrok hipertenzije može varirati od pacijenta do pacijenta. Evo kako se pristupa različitim uzrocima:

• Prekomerna količina tečnosti: Kod pacijenata koji imaju višak tečnosti u organizmu, često se prepisuju diuretici. Ovi lekovi pomažu u izbacivanju viška tečnosti kroz urin, što može smanjiti volumen krvi i time snižava krvni pritisak.
• Ubrzan rad srca: Pacijenti sa ubrzanim radom srca mogu zahtevati specifične lekove koji usporavaju rad srca. Beta blokatori su često korišćeni u ovim slučajevima, jer pomažu u usporavanju srčanog ritma i snižavanju krvnog pritiska.
• Problemi sa bubrezima: Kod pacijenata sa bubrežnim problemima, često se koriste lekovi koji pomažu u regulaciji krvnog pritiska i zaštiti bubrežne funkcije. ACE inhibitori i ARB (antagonisti angiotenzinskih receptora) su primeri lekova koji ne samo da snižavaju krvni pritisak, već i štite bubrege od daljeg oštećenja.

Individualizovan pristup omogućava prilagođavanje terapije specifičnim potrebama svakog pacijenta, što je ključno za efikasno upravljanje hipertenzijom.

Različiti uzroci zahtevaju različite tretmane

Nije svaki slučaj hipertenzije isti, pa se ne može svima prepisati isti lek. Važno je utvrditi uzrok hipertenzije kako bi se primenila odgovarajuća terapija.

Feohromocitom je specifičan oblik tumora nadbubrežne žlezde koji proizvodi velike količine kateholamina, poput adrenalina i noradrenalina.

Ovi hormoni mogu značajno povećati krvni pritisak. Ako je feohromocitom uzrok hipertenzije, njegovo uklanjanje može rešiti problem hipertenzije.

Dugotrajno lečenje lekovima

U slučajevima kada uzrok hipertenzije nije poznat ili se ne može ukloniti, lekovi za snižavanje krvnog pritiska često moraju biti uzimani doživotno. 

Kontinuirano uzimanje ovih lekova pomaže u kontrolisanju krvnog pritiska i sprečavanju potencijalnih komplikacija, kao što su srčani i moždani udar, bolesti srca i oštećenje bubrega. 

Važno je da pacijenti redovno prate svoje stanje i da se pridržavaju preporuka lekara kako bi terapija bila što efikasnija.

Izbor lekova u zavisnosti od komorbiditeta

Izbor leka za hipertenziju zavisi od drugih postojećih stanja pacijenta (komorbiditeta):

Beta blokatori: Koriste se kod pacijenata sa hipertenzijom, anginom pektoris i povišenim holesterolom. Unutar ove grupe lekova postoje različite vrste:

• Hidrosolubilni beta blokatori: Eliminiraju se putem bubrega.
• Liposolubilni beta blokatori: Eliminiraju se putem jetre.
• Selektivni beta blokatori: Deluju specifično na beta-1 receptore.
• Neselektivni beta blokatori: Deluju na više beta receptora.

Prevencija

Najvažniji korak u prevenciji hipertenzije je održavanje higijensko-dijetetskog načina života, odnosno usvajanje zdravih navika. 

To uključuje pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, izbegavanje štetnih navika kao što su pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola, te održavanje zdrave telesne težine. Ova vrsta prevencije ne samo da pomaže u sprečavanju hipertenzije, već je i ključna za prevenciju mnogih drugih bolesti.

Mnogi ljudi često žele da reše zdravstvene probleme uzimanjem tableta, bez promene svojih životnih navika. Međutim, ovaj pristup nije efikasan dugoročno i može dovesti do komplikacija. 

Promena načina života može biti izazovna, ali je od suštinskog značaja za održavanje zdravlja i sprečavanje bolesti.

Ukoliko hipertenzija već postoji, ključno je otkriti je na vreme, u ranom stadijumu. Rano otkrivanje omogućava lečenje koje možda neće zahtevati upotrebu lekova, već se stanje može kontrolisati i poboljšati kroz promene u načinu života. 

Redovno praćenje krvnog pritiska i preventivni pregledi su važni za pravovremeno otkrivanje hipertenzije i sprečavanje njenih komplikacija.

Normalan krvni pritisak

Normalan krvni pritisak se određuje numerički. Prema trenutno važećim standardima, gornja granica normalnog krvnog pritiska je 150 mmHg za sistolni pritisak (gornji pritisak) i 90 mmHg za dijastolni pritisak (donji pritisak). 

Vrednosti koje prelaze ove granice obično se smatraju hipertenzijom i zahtevaju dodatna medicinska ispitivanja i potencijalno lečenje.

Krvni pritisak kod dece i adolescenata:

Normalne vrednosti krvnog pritiska kod dece mlađe od 15 godina određuju se na osnovu uzrasta, pola i visine deteta i specifične su za svaku od tih kategorija. 

Nakon 15. godine, normalne vrednosti krvnog pritiska za adolescente postaju iste kao za odrasle osobe.

Vrste hipertenzije i njihovo lečenje:

Rezistentna hipertenzija: Ova vrsta hipertenzije ne reaguje na standardnu terapiju koja obično uključuje upotrebu tri različita leka iz različitih klasa antihipertenziva. 

Pacijenti sa rezistentnom hipertenzijom često ne postižu željene rezultate u smanjenju krvnog pritiska uprkos pravilnom uzimanju lekova. 

Ova vrsta hipertenzije zahteva specijalizovano lečenje i dodatna ispitivanja kako bi se otkrio uzrok problema i pronašao odgovarajući terapijski pristup.

Rezidualna hipertenzija: Ovaj oblik hipertenzije može se pojaviti čak i nakon što je pacijent prošao operativni zahvat, kao što je operacija nadbubrežne žlezde, koja je trebalo da reši uzrok povišenog pritiska. 

Rezidualna hipertenzija može biti izazvana preostalim poremećajem ili novim problemima, te stoga zahteva specijalizovanu negu i detaljno praćenje.

Upravljanje ovim tipom hipertenzije može biti kompleksno i često uključuje dodatne terapijske i dijagnostičke postupke.

Pristupi lečenju hipertenzije:

U tretmanu hipertenzije, neki lekari odmah prepisuju tablete koje sadrže dve ili tri aktivne supstance kako bi se postigao bolji efekat.

Međutim, preporučuje se da se prvo započne sa monoterapijom, što podrazumeva primenu jednog antihipertenzivnog leka.

Ovaj pristup omogućava lekarima da testiraju odgovor pacijenta na određeni lek i da prilagode terapiju na osnovu tih rezultata.

Ako nakon 2 do 3 nedelje terapije ne dođe do željenih rezultata ili poboljšanja, može biti potrebno:

• Povećanje doze leka: Da bi se postigao bolji efekat, ponekad je potrebno povećati dozu prvobitno propisanog leka.
• Promena leka: Ako lek ne daje rezultate ili uzrokuje neželjene efekte, može biti potrebno prelazak na drugi lek.
• Dodavanje drugog leka: U nekim slučajevima, dodavanje dodatnog leka iz druge klase može poboljšati kontrolu krvnog pritiska.

Cene hematoloških usluga

Molimo vas da proverite cene usluga na stranici Cenovnik zbog mogućih izmena ili neslaganja usled ažuriranja cena. Hvala!

Pogledajte sve cene hematoloških usluga OVDE