Verovatno vam je poznat onaj osećaj kada alarm ujutru zazvoni, a vama se čini da je gravitacija dvostruko jača nego inače. Ustajanje iz kreveta deluje kao pravi podvig, glava vam je teška, a pred očima vam igraju crne tačkice dok pokušavate da se uspravite. Možda tokom dana osećate neobjašnjiv umor, potrebu za popodnevnom dremkom ili vam je koncentracija konstantno na minimumu, bez obzira na to koliko ste kafa popili.
Iako se u medicini i medijima znatno više pažnje posvećuje visokom krvnom pritisku (hipertenziji) zbog njegovih dramatičnih posledica po srce i krvne sudove, nizak pritisak može drastično narušiti kvalitet života. On nije tihi ubica, ali je svakako „tihi kradljivac“ vaše energije i produktivnosti.
Često se zanemaruje uz rečenicu „bolje nizak nego visok“, što pacijentima koji se bore sa vrtoglavicama i malaksalošću nije velika uteha. U nastavku teksta detaljno ćemo objasniti šta se dešava u vašem telu, zašto do toga dolazi i, najvažnije, kako da povratite snagu i stabilnost.
- ŠTA SE ZAPRAVO SMATRA NISKIM PRITISKOM?
- NAJČEŠĆI SIMPTOMI NISKOG PRITISKA
- ZAŠTO DOLAZI DO PADA PRITISKA?
- KAKO PODIĆI NIZAK PRITISAK
- KADA JE NIZAK PRITISAK OPASAN?
- NAJČEŠĆA PITANJA (FAQ)
Šta se zapravo smatra niskim pritiskom?
Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zidove arterija dok srce pumpa krv kroz telo. Da bi svi organi, a pre svega mozak, dobili dovoljno kiseonika i hranljivih materija, taj pritisak mora biti u optimalnim granicama.
U medicinskim krugovima, hipotenzija se definiše kao stanje u kojem je krvni pritisak niži od 90/60 mmHg. Međutim, važno je napomenuti da je ovaj broj samo opšta smernica. Mnogi ljudi, posebno mlađe žene, sportisti ili osobe sitnije građe, mogu imati vrednosti oko 90/60 i osećati se savršeno zdravo. Za njih je to fiziološko stanje.
Problem nastaje kada pritisak padne ispod granice na koju je vaš organizam navikao, ili kada te niske vrednosti prate simptomi koji ukazuju na to da vitalni organi ne dobijaju dovoljno perfuzije (protoka krvi). Dakle, u kliničkoj praksi lečimo pacijenta i njegove simptome, a ne samo brojke na aparatu.
Najčešći simptomi niskog pritiska
Kada pritisak padne, prva „žrtva“ je obično mozak, jer se on nalazi na najvišoj tački tela kada stojimo, i srcu je najteže da „dobaci“ krv do njega protiv sile gravitacije. Simptomi mogu varirati od blage neprijatnosti do stanja koja vas potpuno onemogućavaju u dnevnim aktivnostima:
- Vrtoglavica i ošamućenost: Naročito izražena pri naglim pokretima glave ili ustajanju.
- Hronični umor: Osećaj iscrpljenosti koji ne prolazi ni nakon spavanja.
- Problemi sa koncentracijom: Osećaj „magle“ u glavi i nemogućnost fokusiranja.
- Hladni ekstremiteti: Ruke i stopala su vam gotovo uvek hladni, a koža može biti bleda i vlažna.
- Ubrzan rad srca (tahikardija): Srce pokušava da kompenzuje nizak pritisak bržim pumpanjem.
- Mučnina: Ponekad praćena osećajem nelagode u želucu.
Ukoliko često prepoznajete ove simptome i osećate da vam nizak pritisak remeti svakodnevicu, pozovite nas na broj 018 4531 904 ili 066 453 190 i zakažite specijalistički pregled.
Zašto dolazi do pada pritiska?
Uzroci niskog pritiska mogu biti brojni, od bezazlenih životnih navika do ozbiljnijih medicinskih stanja koja zahtevaju lečenje. Razumevanje uzroka je pola puta do rešenja problema.
Dehidratacija
Ovo je ubedljivo najčešćih uzrok akutnog pada pritiska. Kada u telu nema dovoljno vode, smanjuje se ukupan volumen krvi (krv je većim delom voda). Manji volumen tečnosti u krvnim sudovima direktno dovodi do nižeg pritiska, slično kao što manja količina vode u baštenskom crevu stvara slabiji mlaz. Ovo je posebno izraženo leti, tokom fizičkih aktivnosti ili usled stomačnih virusa.
Problemi sa srcem
Određena kardiološka oboljenja mogu sprečiti srce da efikasno pumpa krv. Stanja poput bradikardije (izuzetno usporen rad srca), problema sa srčanim zaliscima ili čak srčana insuficijencija mogu dovesti do toga da srce ne izbacuje dovoljnu količinu krvi u cirkulaciju, što rezultira hronično niskim pritiskom.
Endokrini poremećaji
Naš hormonski sistem igra ključnu ulogu u regulaciji pritiska. Problemi sa štitnom žlezdom (posebno hipotireoza), paratireoidnom žlezdom, kao i insuficijencija nadbubrežne žlezde (Adisonova bolest), mogu dovesti do pada pritiska. Takođe, nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija) kod dijabetičara često ide ruku pod ruku sa hipotenzijom.
Nedostatak nutrijenata (Anemija)
Ako vašoj ishrani nedostaju ključni vitamini i minerali, pre svega vitamin B12, folna kiselina i gvožđe, telo ne može da proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca. To dovodi do anemije, a posledično i do niskog krvnog pritiska, jer krv gubi svoj kvalitet i sposobnost prenošenja kiseonika, što dodatno iscrpljuje organizam.
Ortostatska hipotenzija
Ovo je specifičan fenomen gde pritisak naglo pada prilikom prelaska iz ležećeg ili sedećeg u stojeći položaj. Gravitacija povlači krv u noge, a kod nekih ljudi mehanizam koji treba brzo da vrati krv ka srcu i mozgu reaguje previše sporo. Ovo je često kod starijih osoba, ali i kod mlađih ljudi sa slabijim tonusom krvnih sudova.
Upotreba određenih lekova
Mnogi lekovi koje pacijenti uzimaju za druga stanja mogu kao nuspojavu imati obaranje pritiska. Tu spadaju diuretici (lekovi za izbacivanje tečnosti), beta-blokatori, lekovi za Parkinsonovu bolest, kao i određeni tipovi antidepresiva. Ako sumnjate na lekove, nikada ne prekidajte terapiju na svoju ruku, već se konsultujte sa lekarom.
Kako podići nizak pritisak
Dobra vest je da se nizak pritisak, ukoliko nije posledica teškog akutnog oboljenja, vrlo uspešno može kontrolisati promenom određenih životnih navika. Često su male korekcije u svakodnevnoj rutini dovoljne da se rešite vrtoglavice i povratite energiju. Evo šta možete da uradite:
- Hidratacija je osnova svega: Dehidratacija je, kao što smo rekli, jedan od najčešćih krivaca za pad krvnog pritiska. Potrudite se da tokom dana popijete najmanje 2 do 2.5 litre vode. Ovo je posebno važno tokom letnjih meseci ili ako ste fizički aktivni. Pored obične vode, odličan izbor su i biljni čajevi, dok bi alkohol trebalo izbegavati jer on dodatno „izvlači“ tečnost iz organizma.
- Povećajte unos soli (ali pametno): Za razliku od osoba sa visokim pritiskom kojima se so strogo brani, vama natrijum može biti saveznik. So ima svojstvo da vezuje vodu u organizmu, što pomaže u održavanju većeg volumena krvi i samim tim višeg pritiska. Možete malo slobodnije soliti obroke ili, još bolje, popiti čašu mineralne vode bogate natrijumom kada osetite malaksalost. Naravno, umerenost je ključna, cilj je normalizacija, a ne prelazak u hipertenziju.
- Prilagodite ishranu: Da li ste primetili da vam se pritisak spusti nakon obilnog ručka? To se dešava jer velika količina krvi odlazi u digestivni trakt kako bi pomogla varenje, ostavljajući manje krvi za mozak. Rešenje je jednostavno. Umesto dva ili tri teška obroka, jedite pet manjih porcija raspoređenih tokom dana. Takođe, pokušajte da smanjite unos prostih šećera i belog brašna kako biste izbegli nagle skokove i padove energije.
- Iskoristite prednosti kompresivnih čarapa: Ako vaš posao zahteva dugotrajno stajanje ili sedenje, elastične kompresivne čarape mogu biti od velike pomoći. One vrše blag, kontinuiran pritisak na noge, čime sprečavaju zadržavanje krvi u donjim ekstremitetima i olakšavaju njeno vraćanje ka srcu i mozgu. Ovo je efikasan način da sprečite jutarnje vrtoglavice i osećaj teških nogu.
- Budite oprezni sa kofeinom: Kafa je „mač sa dve oštrice“. Iako nas prvi gutljaji trenutno „podižu“, kofein to radi tako što blokira adenozin, molekul koji prirodno javlja vašem telu da je vreme za odmor i opuštanje krvnih sudova. Dok kofein drži „stražu“, adenozin se neprestano nakuplja u pozadini, pa čim dejstvo kafe prođe, on naglo preplavi mozak uzrokujući još jači pad pritiska i umor. Pored toga, kofein je snažan diuretik koji podstiče bubrege na izbacivanje tečnosti.
- Povećajte fizičku aktivnost: Kretanje je najbolji prirodni „tonik“ za vaše krvne sudove. Današnji način života, koji se uglavnom svodi na sedenje i ležanje, čini našu cirkulaciju tromom, a krvne sudove „lenjim“. Kada niste aktivni, mišići prestaju da pomažu srcu u pumpanju krvi, što direktno vodi ka padu pritiska. Redovna šetnja ili lagani trening jačaju tonus krvnih sudova i uče ih da brže reaguju na promene položaja tela. Fizička aktivnost je jedini dugoročno održiv način za očuvanje funkcije celokupnog organizma i stabilizaciju krvnog pritiska.
Kada je nizak pritisak opasan?
Iako je nizak pritisak često samo neprijatan, postoje situacije kada on ukazuje na ozbiljan zdravstveni problem i kada ne treba čekati. Ekstremno nizak pritisak može dovesti do šoka, stanja opasnog po život gde organi počinju da otkazuju zbog nedostatka kiseonika.
Obavezno se javite lekaru ako uz nizak pritisak imate:
- Bol u grudima (angina): Ovo može ukazivati na to da srce ne dobija dovoljno krvi.
- Jaku glavobolju ili ukočen vrat.
- Gubitak svesti (sinkopa): Padanje u nesvest je opasno ne samo zbog uzroka, već i zbog mogućih povreda glave i tela prilikom pada.
- Nepravilan rad srca: Osećaj preskakanja ili lupanja srca.
- Krv u stolici ili crnu stolicu: Ovo može ukazivati na unutrašnje krvarenje koje obara pritisak.
Ako se prepoznajete u simptomima hroničnog umora i vrtoglavice, a kućne metode ne pomažu, vreme je za stručnu dijagnostiku.
U našoj poliklinici možete obaviti kompletan kardiološki pregled koji uključuje EKG, ultrazvuk srca i po potrebi nošenje Holtera pritiska. Naš tim će utvrditi tačan uzrok vaše hipotenzije i prepisati adekvatnu terapiju kako biste povratili energiju.
