Endokrinologija

Endokrinologija je deo medicine koji se bavi proučavanjem endokrinog sistema. Složenog sistema unutar tela, čija je glavna funkcija da proizvodi i kontroliše hormone.

Hormoni važe za posebne hemijske supstance koje telu služe kako bi kontrolisalo različite funkcije i procese unutar organizma.

Možete ih zamisliti kao sićušne glasnike ili prenosnike poruka koji prenose naredbe i informacije između različitih delova tela.

Endokrini sistem obuhvata žlezde sa unutrašnjim i spoljašnjem lučenjem, kao što su štitna žlezda, hipofiza, nadbubrežne žlezde, gušterača i polne žlezde (testisi i jajnici), zajedno sa hormonima koje ove žlezde proizvode i šalju u telo.

• ENDOKRINOLOG
• ŠTA PODRAZUMEVA PREGLED KOD ENDOKRINOLOGA
• ŠTITNA ŽLEZDA
• MORFOLOŠKE PROMENE ŠTITASTE ŽLEZDE
• FUNKCIONALNI POREMEĆAJI ŠTITASTE ŽLEZDE
• HAŠIMOTO TIROIDITIS
• RIZIK OD MALIGNIH PROMENA U ŠTITNOJ ŽLEZDI
• KARDIOLOGIJA I BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE
• HIPOFIZA
• NADBUBREŽNE ŽLEZDE
• POLNE ŽLEZDE
• GUŠTERAČA
• DIJABETES TIP 2
• CENE USLUGA ENDOKRINOLOGIJE

Endokrinolog

Endokrinolog je lekar specijalista koji se bavi proučavanjem, dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti i poremećaja povezanih s endokrinim sistemom. 

Endokrinolozi se bave dijagnostikovanjem i lečenjem različitih stanja povezanih s hormonalnim neravnotežama. 

To uključuje bolesti kao što su dijabetes, poremećaji štitne žlezde, hipotireozu, hipertireozu, Hašimoto sindorm, poremećaji rasta, bolesti nadbubrežnih žlezda, osteoporoza, sindrom policističnih jajnika (PCOS), poremećaj prednjeg režnja hipofize i hipotalamusa i mnoge druge.

Šta podrazumeva pregled kod endokrinologa

Kao i svi pregledi u našoj klinici, pregled endokrinologa Doc. dr Saša Radenković obuhvata detaljan medicinski pregled sa ciljem procene funkcije endokrinog sistema i identifikacije potencijalnih problema ili poremećaja povezanih s hormonima. Uključuje sledeće faze:

• Anamneza: Lekar vam postavlja pitanja o simptomima i medicinskoj istoriji kako bi bolje razumeo vaše stanje.
  
• Fizički pregled: Doktor će vas pažljivo pregledati kako bi pronašao potencijalne znakove koji mogu ukazati na određene hormonalne probleme. Ono što se najčešće može primetiti tokom fizičkog pregleda, a što je jako važno su promene na koži ili očima.

• Laboratorijski testovi: Iako je veoma značajan, fizički pregled je nedovoljan, jer je za dijagnostiku neophodno odraditi precizne analize. Najčešće analize počinju sa uzimanjem uzoraka krvi radi detaljne analize nivoa različitih hormona u telu. Rezultati testova endokrinologu pomažu u proceni ravnoteže hormona.

•  Dodatne dijagnostičke procedure: U nekim slučajevima, endokrinolog može naručiti dodatne dijagnostičke procedure, kao što su ultrazvuk, CT skeniranje ili biopsiju određenih žlezda ili tkiva kako bi stekao bolji uvid u srž problema.
  
• Razgovor o ishrani i načinu života: lekaru može značiti kako bi stekao sliku o vašim navikama i potencijalnim rizicima kojim ste izloženi a da toga možda i niste svesni a ugrožavaju vaše hormonalno zdravlje.
  
• Plan lečenja: Na osnovu rezultata pregleda i testova, naš lekar će postaviti dijagnozu, a zatim razviti plan lečenja. Ovo može uključivati ​​terapiju lekovima, promene u ishrani, vežbe i druge terapijske intervencije.

Štitna žlezda

Štitna žlezda je mala žlezda smeštena u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice. Ona je deo endokrinog sistema i igra ključnu ulogu u regulaciji različitih funkcija tela, uključujući metabolizam, rast, razvoj, i očuvanje ravnoteže hormona u organizmu.

Glavne funkcije štitaste žlezde su regulacija metabolizma, rast i razvoj, regulacija temperature kao i kontrola srčane frekvencije i digestivnih funkcija.

Hormoni štitne žlezde

Štitna žlezda proizvodi i luči hormone koji se nazivaju tiroksin i trijodtironin.

Tiroksin (T4) je hormon štitne žlezde koji se proizvodi u neaktivnoj formi i služi kao rezerva hormona. Kada je potrebno, T4 se pretvara u aktivni hormon Trijodtironin (T3), koji izaziva biološke promene u telu.

Trijodtironin (T3) je aktivna forma hormona štitne žlezde koja ubrzava metabolizam i direktno utiče na ćelije i tkiva u telu. Glavna uloga T3 je povećanje brzine metaboličkih procesa, što rezultuje ubrzanim sagorevanjem energije (kalorija) i povećanom proizvodnjom toplote.

Morfološke promene štitaste žlezde

Simptomi mogu varirati u zavisnosti od toga da li su promene na štitnoj žlezdi morfološke ili funkcionalne. Kod morfoloških promena, pacijenti često primete izbočinu ili čvor na vratu, što je obično znak prisustva nodusa u štitnoj žlezdi.

Nodus bi trebalo da alarmira doktore, naročito ako se pojavi u kratkom vremenskom periodu. Na primer, ako pacijent primeti izbočinu, i u roku od 10 dana dođe do povećanja, to je nešto što zahteva hitnu medicinsku pažnju.

Dijagnostičke metode za morfološke promene

Pregled štitne žlezde kada postoji sumnja na nodus obuhvata nekoliko koraka. 

Prvo se obavlja klinički pregled palpacijom. Nakon toga, koristi se ultrazvuk za detaljnije ispitivanje. Zatim se rade analize hormona, a po potrebi i nespecifičnih markera. 

Poslednji korak u dijagnostičkom procesu je scintigrafija štitne žlezde.

Evo nekih od bolesti sa kojima se naši pacijenti najviše susreću:

Funkcionalni poremećaji štitaste žlezde

Što se tiče funkcionalnih poremećaja štitne žlezde, pacijenti obično ne primete promene na vratu, ali mogu osećati poremećaje u metabolizmu. Postoje dve glavne grupe funkcionalnih poremećaja štitne žlezde: hipertireoza i hipotireoza.

Hipertireoza

Hipertireoza je stanje ubrzanog metabolizma. Simptomi mogu uključivati:

• Pojačano znojenje
• Drhtavicu
• Gubitak težine
• Povećan broj stolica

Hipotireoza

Hipotireoza je stanje usporenog metabolizma. Simptomi mogu uključivati:

• Suvu kožu
• Povećanje telesne težine
• Konstantnu pospanost
• Osećaj hladnoće

Hipotireoza može prolaziti neprimećena, bez simptoma ili sa vrlo blagim simptomima.

Hašimoto tiroiditis

Ako je količina TSH (tireostimulirajući hormon) na vrednostima između 10 i 15, tada organizam ne primećuje promene. 

Vrlo često se to dešava kod Hašimoto tiroiditisa da ljudi prosto ne znaju da su u hipotireozi i da imaju Hašimoto tiroiditis odnosno hronični limfocitni tiroiditis. 

Za hipotireozu se kaže da krade životnu sreću a da vi to ni ne znate. Organizam je jednostavno usporen. 

Postoje suptilni znaci hipotireoze, a to je da se gojimo dok jedemo isto, ili nam se spava i ako smo spavali 10 sati ili ako je svima u sobi prijatno a nama je hladno, takođe suva koža, suva kosa, krti nokti. 

Simptomi i dijagnostika Hašimoto tiroiditisa

Kod Hašimoto tiroiditisa, pacijenti često osećaju bol u štitnoj žlezdi, osećaj “žarenja” ili “davljenja” u prednjem delu vrata. Neprijatni simptomi mogu uključivati osećaj nelagodnosti u prednjem delu vrata.

Za dijagnostiku Hašimoto tiroiditisa rade se laboratorijski nalazi uključujući FT4 (slobodni tiroksin), TSH (tireostimulirajući hormon) i antitela protiv peroksidaze (anti-TPO). Povišeni nivoi anti-TPO često ukazuju na prisustvo Hašimoto tiroiditisa.

Ako se dijagnostikuje Hašimoto tiroiditis, sledeći korak je primena odgovarajućih protokola lečenja. 

Iako Hašimoto tiroiditis ne mora odmah uzrokovati poremećaj štitne žlezde, gotovo sigurno vodi u hipotireozu, koja se možda ne pojavljuje odmah.

U nekim slučajevima može proći i do 10 godina od dijagnostikovanja Hašimoto tiroiditisa pre nego što se pojave simptomi smanjenog metabolizma zbog smanjenog rada štitne žlezde.

Preporučuje se da se ultrazvuk štitne žlezde obavlja svakih 6 meseci, uz analize FT4 i TSH. 

Takođe, jednom godišnje bi trebalo uraditi analizu kalcitonina, specifičnog markera za medularni karcinom štitne žlezde, jer Hašimoto tiroiditis može biti predispozicija za ovaj oblik karcinoma.

Prvi korak u dijagnostici je detaljna anamneza, uključujući porodičnu anamnezu, jer se predispozicije za bolesti mogu naslediti, posebno kod Hašimoto tiroiditisa, polinodularne strume ili hipertireoze. 

Takođe je obavezan detaljan klinički pregled, uključujući palpaciju štitne žlezde, proveru rada srca, eventualnog postojanja tremora, suvoće kože i limfatičnih čvorova (prednjih, zadnjih i srednjih).

Ceo pregled, uključujući anamnezu, traje oko 20 minuta. 

Nakon anamneze, slede laboratorijski testovi sa osnovnim parametrima i ultrazvuk štitne žlezde. Ako se uoče sumnjive promene, bilo u hormonskom ili morfološkom smislu, može se preporučiti scintigrafija štitne žlezde. 

Ako su nodusi detektovani palpatorno i potvrđeni ultrazvukom, veći od 1 cm i imaju predkliničke karakteristike, scintigrafija može pomoći u daljoj dijagnostici.

Predkliničke karakteristike uključuju hipoehogene noduse veće od 1 cm. Nodusne promene obično rastu sporo tokom godina, što ih čini manje verovatno maligne prirode.

Međutim, brzi rast nodusa treba da bude razlog za zabrinutost. Scintigrafija pruža dodatne informacije o funkcijskoj prirodi nodusa i može pomoći u proceni moguće malignosti.

Rizik od malignih promena u štitnoj žlezdi

Maligniteti štitne žlezde su globalno retki u poređenju sa drugim vrstama raka, poput karcinoma dojke i pluća, ali su najčešći maligniteti u endokrinom sistemu. Iako su retki u opštoj populaciji, njihova učestalost u endokrinom sistemu znači da broj pacijenata sa malignim neoplazijama štitne žlezde nije zanemarljiv.

Faktori rizika za malignitete štitne žlezde

Osobe koje su izložene jonizujućoj radijaciji, kao što su radnici u medicini, posebno u nuklearnoj medicini i radiologiji, interventni kardiolozi, interventni radiolozi, i oni koji rade sa toksičnim agensima, imaju povećan rizik od razvoja karcinoma štitne žlezde. Ironično, ti pacijenti se često kasnije leče radioaktivnim zračenjem.

Dijagnostičke metode za detekciju maligniteta

Postoje dve vrste scintigrafije koje se koriste u dijagnostici maligniteta štitne žlezde:

1. Scintigrafija sa pertehnetatom – pruža informacije o funkcijskoj prirodi nodusa.
   
2. Scintigrafija sa nespecifičnim tumorotropnim radiofarmakom – pomaže u potvrdi ili isključenju prisustva karcinoma.

Lečenje malignih promena štitne žlezde

Ako se posumnja na malignu promenu u štitnoj žlezdi, metoda izbora je hirurška terapija, koja obuhvata totalnu tireoidectomiju – potpuno uklanjanje štitne žlezde. 

Diferentovani karcinomi, nakon hirurškog zahvata, leče se radioaktivnim jodom. 

Ovaj tretman je najučinkovitiji i obavlja se u centru za nuklearnu medicinu, kao što je UKC Niš, u posebnim izolovanim prostorijama. 

Doza radioaktivnog joda se određuje nakon operacije i može varirati.

Kardiologija i bolesti štitne žlezde

Uključivanje kardiologa u priču o endokrinim bolestima, poput hipotireoze, hipertireoze, zapaljenja štitne žlezde i Hašimoto sindroma, odražava važnost povezanosti između štitne žlezde i srčanog sistema.

Štitna žlezda i srce često međusobno utiču jedno na drugo, i problemi sa štitnom žlezdom mogu značajno uticati na zdravlje srca i krvnih sudova. 

Evo kakvog uticaja može biti:

Hipotireoza može usporiti srčani ritam i uzrokovati srčane promene, uključujući spor puls. Ukoliko nije pravilno tretirano, ovo stanje može dovesti do ozbiljnih srčanih komplikacija.

Hipertireoza, sa druge strane, može ubrzati srčani ritam i uzrokovati takozvane tahikardije. To takođe može izazvati hipertenziju i druge srčane probleme.

Endokrini poremećaji, uključujući zapaljenje štitne žlezde i Hašimoto sindrom, takođe mogu imati posredan uticaj na srčani sistem, izazivajući promene u radu srca i krvnih sudova.

S obzirom na ovu blisku vezu između štitne žlezde i srčanog sistema, saradnja između endokrinologa i kardiologa je ključna za pravilnu dijagnozu, lečenje i praćenje pacijenata sa ovim poremećajima.

Kardiolog je odgovoran za praćenje i ocenu srčanog zdravlja pacijenta, a u saradnji sa endokrinologom može pružiti celovitu brigu o pacijentima sa bolestima štitne žlezde.

Ovo omogućava ranu identifikaciju komplikacija i adekvatno upravljanje pacijentima kako bi se osiguralo najbolje moguće zdravstveno stanje.

Hipofiza

Hipofiza je žlezda smeštena u mozgu ispod hipotalamusa (malog dela mozga). Ona se često naziva “glavnim kontrolnim centrom” endokrinog sistema jer luči hormona koji regulišu druge endokrine žlezde u telu.

Hipofiza hormoni

Hormoni hipofize uključuju hormon rasta, hormon štitne žlezde stimulirajući hormon, kortikotropin, prolaktin, oksitocin i mnoge druge.

Nadbubrežne žlezde

Nadbubrežne žlezde su male žlezde smeštene iznad bubrega, iako su male po veličini, imaju ključnu ulogu u regulaciji različitih fizioloških funkcija u telu. Svaka nadbubrežna žlezda se sastoji od dva dela: kore nadbubrežne žlezde (spoljašna zona) i medule nadbubrežne žlezde (unutrašnja zona).

Kušingov sindrom

Kušingov sindrom je medicinsko stanje uzrokovano povišenim nivoima hormona kortizola u telu tokom dužeg vremenskog perioda. Kortizol je hormon koji se proizvodi u nadbubrežnim žlezdama i igra važnu ulogu u regulaciji različitih funkcija u organizmu.

Ovaj sindrom uključuje gojaznost, visok krvni pritisak, povećano stvaranje masnoća u licu (“pun mesec”), strije na koži, slabost mišića, osteoporozu, menstrualne poremećaje kod žena, i druge promene u telu.

Polne žlezde

Testisi kod muškaraca i jajnici kod žena proizvode polne hormone poput testosterona i estrogena. Ovi hormoni igraju ključnu ulogu u razvoju sekundarnih polnih karakteristika i regulaciji reproduktivnih funkcija.

Gušterača

Gušterača ima dvostruku funkciju kao egzokrini (luči enzime za varenje hrane) i endokrini organ (luči hormone). Glavna endokrina funkcija gušterače je proizvodnja insulina i glukagona, koji su ključni za kontrolu nivoa šećera u krvi.

Dijabetes tip 2

Dijabetes tip 2 je bolest koja se karakteriše povišenim nivoom šećera (glukoze) u krvi, a osnovni problem leži u neefikasnom korišćenju insulina u telu, što je hormon koji reguliše nivo šećera u krvi.

Insulin je hormon koji se proizvodi u gušterači i igra ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera (glukoze) u krvi. Kada jedemo, šećer iz hrane se oslobađa u krvotok, a gušterača reaguje proizvodnjom insulina.

Insulin omogućava glukozi da uđe u ćelije tela, gde se koristi kao izvor energije. Kod dijabetesa, ovaj proces je poremećen. U dijabetesu tipa 1, gušterača ne proizvodi insulin, pa je zamena neophodna.

U dijabetesu tipa 2, telo postaje otporno na insulin, pa su lekovi ili insulin potrebni za održavanje normalnih nivoa šećera u krvi. Insulin je ključni faktor u održavanju stabilnih nivoa šećera u krvi i ključ za upravljanje dijabetesom.

Najbolji lek za dijabetes tip 2

Hrono ishrana se često preporučuje kao jedan od najboljih pristupa za upravljanje dijabetesom tipa 2 iz nekoliko ključnih razloga.

Prvo, hrono ishrana se fokusira na konzumiranje složenih ugljenih hidrata, koji se polako razgrađuju u telu, što omogućava postepeno povećanje nivoa šećera u krvi i sprečava nagli skok šećera. Ovo je važno za osobe sa dijabetesom tipa 2 jer imaju problema sa regulacijom šećera u krvi.

Takođe, hrono ishrana promoviše unos voća, povrća, integralnih žitarica, nemasnih proteina i zdravih masti, što pruža obilje hranljivih sastojaka i vlakana. Vlakna su posebno važna jer usporavaju apsorpciju šećera u krvi i održavaju stabilne nivoe glikemije.

Pored toga, hrono ishrana naglašava redovne obroke i ograničava unos šećera i prerađenih namirnica, što može doprineti boljoj kontroli šećera u krvi.

Najvažnije je da hrono ishrana promoviše dugoročne promene u načinu ishrane i stila života, što je od suštinskog značaja za upravljanje dijabetesom tipa 2. Kontrola šećera u krvi zahteva doslednost i pravilnu ishranu, a hrono ishrana može pomoći osobama sa dijabetesom da održe stabilne nivoe šećera i smanje rizik od komplikacija.

Na našoj klinici aktivan je nutritivni centar Hrono Ishrane Dr Gifing koji će vam za kratak period na najzdraviji način korigovati ishranu i vratiti osmeh na lice. 

Osim što će vam pomoći u regulaciji šećera i dijabetesa tip 2, program hrono ishrane Dr Gifing takođe smanjuje višak masti, unapređuje opšte zdravlje, koriguje probleme sa metabolizmom i usporava proces starenja. 

Ako imate simptome ili sumnjate na hormonalni problem, zakazivanje pregleda kod našeg interniste endokrinologa Doc. dr Saša Radenković može vam pomoći da bolje razumete svoje zdravlje i dobijete odgovarajuću terapiju. 

Najbolja terapija za rešavanje hormonalnih problema jeste kombinacija terapije koju ćete dobiti od našeg cenjenog endokrinologa Doc. dr Saše Radenkovića i našeg stručnog tima kardiologa koji će specijalno za vas napraviti program ishrane po programu Hrono Ishrane Dr Gifing. 

Ne odlažite brigu o svom hormonalnom zdravlju – zakazivanje pregleda može vam doneti bolji kvalitet života. Kontaktirajte nas danas kako biste zakazali pregled.

Cene usluga endokrinologije

Molimo vas da proverite cene usluga na stranici Cenovnik zbog mogućih izmena ili neslaganja usled ažuriranja cena. Hvala!

Pogledajte sve cene usluga endokrinologije OVDE