Icon

Endokrinologija

Endokrinologija je deo medicine koji se bavi proučavanjem endokrinog sistema. Složenog sistema unutar tela, čija je glavna funkcija da proizvodi i kontroliše hormone. Hormoni važe za posebne hemijske supstance koje telu služe kako bi kontrolisalo različite funkcije i procese unutar organizma. Možete ih zamisliti kao sićušne glasnike ili prenosnike poruka koji prenose naredbe i informacije između različitih delova tela.

Endokrini sistem obuhvata žlezde sa unutrašnjim i spoljašnjem lučenjem, kao što su štitna žlezda, hipofiza, nadbubrežne žlezde, gušterača i polne žlezde (testisi i jajnici), zajedno sa hormonima koje ove žlezde proizvode i šalju u telo.

Endokrinolog

Endokrinolog je lekar specijalista koji se bavi proučavanjem, dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti i poremećaja povezanih s endokrinim sistemom. 

Endokrinolozi se bave dijagnostikovanjem i lečenjem različitih stanja povezanih s hormonalnim neravnotežama. 

To uključuje bolesti kao što su dijabetes, poremećaji štitne žlezde, hipotireozu, hipertireozu, Hašimoto sindorm, poremećaji rasta, bolesti nadbubrežnih žlezda, osteoporoza, sindrom policističnih jajnika (PCOS), poremećaj prednjeg režnja hipofize i hipotalamusa i mnoge druge.

Šta podrazumeva pregled kod endokrinologa

Kao i svi pregledi u našoj klinici, pregled endokrinologa Doc. dr Saša Radenković obuhvata detaljan medicinski pregled sa ciljem procene funkcije endokrinog sistema i identifikacije potencijalnih problema ili poremećaja povezanih s hormonima. Uključuje sledeće faze:

  • Anamneza: Lekar vam postavlja pitanja o simptomima i medicinskoj istoriji kako bi bolje razumeo vaše stanje.
  • Fizički pregled: Doktor će vas pažljivo pregledati kako bi pronašao potencijalne znakove koji mogu ukazati na određene hormonalne probleme. Ono što se najčešće može primetiti tokom fizičkog pregleda, a što je jako važno su promene na koži ili očima.
  • Laboratorijski testovi: Iako je veoma značajan, fizički pregled je nedovoljan, jer je za dijagnostiku neophodno oraditi precizne analize. Najčešće analize počinju sa uzimanjem uzoraka krvi radi detaljne analize nivoa različitih hormona u telu. Rezultati testova endokrinologu pomažu u proceni ravnoteže hormona.
  •  Dodatne dijagnostičke procedure: U nekim slučajevima, endokrinolog može naručiti dodatne dijagnostičke procedure, kao što su ultrazvuk, CT skeniranje ili biopsiju određenih žlezda ili tkiva kako bi stekao bolji uvid u srž problema.
  • Razgovor o ishrani i načinu života: lekaru može značiti kako bi stekao sliku o vašim navikama i potencijalnim rizicima koji ste izloženi a da toga možda i niste svesni a ugrožavaju vaše hormonalno zdravlje
  • Plan lečenja: Na osnovu rezultata pregleda i testova, naš lekar će postaviti dijagnozu, a zatim razviti plan lečenja. Ovo može uključivati ​​terapiju lekovima, promene u ishrani, vežbe i druge terapijske intervencije.

Štitna žlezda

Štitna žlezda je mala žlezda smeštena u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice. Ona je deo endokrinog sistema i igra ključnu ulogu u regulaciji različitih funkcija tela, uključujući metabolizam, rast, razvoj, i očuvanje ravnoteže hormona u organizmu.

Glavne funkcije štitaste žlezde su regulacija metabolizma, rast i razvoj, regulacija temperature kao i kontrola srčane frekvencije i digestivnih funkcija.

Hormoni štitne žlezde

Štitna žlezda proizvodi i luči hormone koji se nazivaju tiroksin i trijodtironin.

Tiroksin (T4) je hormon štitne žlezde koji se proizvodi u neaktivnoj formi i služi kao rezerva hormona. Kada je potrebno, T4 se pretvara u aktivni hormon Trijodtironin (T3), koji izaziva biološke promene u telu.

Trijodtironin (T3) je aktivna forma hormona štitne žlezde koja ubrzava metabolizam i direktno utiče na ćelije i tkiva u telu. Glavna uloga T3 je povećanje brzine metaboličkih procesa, što rezultuje ubrzanim sagorevanjem energije (kalorija) i povećanom proizvodnjom toplote.

Bolesti štitne žlezde

Bolesti štitne žlezde nastaju kao rezultat poremećaja u njenom funkcionisanju i regulaciji. Uzroci bolesti štitne žlezde mogu biti autoimuni, nedostatak joda, hirurški postupci, ili drugi faktori koji utiču na njenu regulaciju.

Evo nekih od bolesti sa kojima se naši pacijenti najviše sureću:

Hipotireoza

Hipotireoza je poremećaj u kojem štitna žlezda ne radi ispravno, što rezultuje smanjenom proizvodnjom njenih hormona u organizmu.

Štitna žlezda obično proizvodi hormone poput tiroksina i trijodtironina, koji igraju ključnu ulogu u regulaciji metaboličkih procesa u organizmu. Kada štitna žlezda ne radi ispravno, nivoi ovih hormona opadaju, što može izazvati različite fizičke i mentalne promene u telu.

Ovo stanje često nazivamo “usporen rad štitne žlezde” jer se metabolički procesi usporavaju zbog nedostatka hormona štitne žlezde.

Hipotireoza simptomi

Usled usporenog rada štitne žlezde mogu se javiti određeni simptomi, a neki od njih uključuju umor, osetljivost na hladnoću, dobijanje na težini, spor puls, oticanje lica i nogu, neredovne menstrualne cikluse kod žena, promene na koži i kosi, probleme sa koncentracijom i povišen nivo holesterola.

Hipotireoza lečenje

Veoma je važno postaviti pravovremenu i preciznu dijagnozu kako bi se krenulo sa lečenjem i kako bi se maksimalno smanjili potencijalni rizici i omogućilo pacijentu da nastavi sa normalnim životom. 

Jedna od najčešćih terapija za lečenje hipotireoze jeste zapravo terapija hormonima. Kao lek koji nadoknađuje nedostatak hormona štitne žlezde u organizmu često se primenjuje Levotiroksin. 

Ovaj tretman služi kako bi se hormoni štitne žlezde vratili u normalne granice, a krajnji cilj je nestanak simptoma i poboljšanje života bez tegoba. 

Endokrinolog prilagođava dozu levotiroksina prema specifičnim potrebama pacijenta i redovno pratiti stanje putem laboratorijskih analiza. Redovno uzimanje propisane terapije je od suštinskog značaja za uspešno lečenje hipotireoze.

Dijagnoza i lečenje hipotireoze trebaju biti sprovedeni što je pre moguće kako bi se minimalizovali potencijalni rizici i omogućilo pacijentu da vodi zdrav i zadovoljavajući život.

Hipertireoza

Suprotno od Hipotireoze, stanje koje se javlja kada štitna žlezda proizvodi prekomernu količinu hormona štitne žlezde naziva se Hipertireoza. Ovo stanje može izazvati ubrzan rad metabolizma i različite simptome.

Hipertireoza se javlja ređe nego hipotireoza, koje da podsetimo, predstavlja stanje umanjene proizvodnje hormona štitne žlezde.

Hipertireoza simptomi

Preaktivna štitna žlezda može rezultovati nizom specifičnih simptoma. 

Osobe sa hipertireozom često doživljavaju ubrzan rad srca, što može prouzrokovati osećaj lupanja srca ili aritmiju. Takođe, mogu imati povećanu nervozu, anksioznost i nemir, što može uticati na san i kvalitet života. Gubitak težine i povećan apetit su uobičajeni zbog ubrzanog metabolizma, dok ponekad dolazi i do proliva. Promene u koži, uključujući vlažnost, toplotu i pojačano znojenje, takođe su prisutne. Oči mogu postati izbočene i oči se često suše, što se naziva “gravesova bolest”. 

Hipertireoza takođe može uticati na mišiće, uzrokujući slabost i umor. Gubitak menstrualnih ciklusa i seksualne disfunkcije mogu se javiti kod žena. U suštini, hipertireoza ima raznovrsne simptome koji se razlikuju od osobe do osobe.

Hipertireoza lečenje

Lečenje hipertireoze može uključivati upotrebu antitiroidnih lekova kako bi se smanjila proizvodnja hormona štitne žlezde, primenu radioaktivnog joda radi uništavanja prekomernih ćelija ili čak hirurško uklanjanje dela ili cele žlezde. 

Odluka o lečenju zavisi od ozbiljnosti stanja i individualnih faktora svakog pacijenta, a praćenje i saradnja sa lekarom su od suštinskog značaja kako bi se postigao uspešan ishod lečenja.

Hašimoto sindrom

Hašimoto sindrom je autoimuna bolest štitne žlezde koja se javlja kada imunološki sistem tela napada sopstvenu štitnu žlezdu. Ovo može rezultovati zapaljenjem štitne žlezde i postepenim uništavanjem njenih ćelija. Kako se stanje razvija, funkcija žlezde se može smanjiti, što dovodi do hipotireoze, stanja u kojem štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona za normalno funkcionisanje organizma.

Hašimoto sindrom obično napreduje postepeno i mogu proći godine pre nego što se primete simptomi ili se postavi dijagnoza. Početni simptomi mogu biti blagi ili nespecifični, uključujući umor, nisku energiju, suvu kožu, osetljivost na hladnoću i promene u težini. Budući da se ti simptomi često ne povezuju sa štitnom žlezdom, mnogi pacijenti ne traže lečenje ili dijagnozu.

Kada se postavi dijagnoza Hašimoto sindroma, pacijentu se obično daju veštački hormoni kako bi se nadoknadila nedostajuća količina prirodnih hormona.

Kardiologija i bolesti štitne žlezde

Uključivanje kardiologa u priču o endokrinim bolestima, poput hipotireoze, hipertireoze, zapaljenja štitne žlezde i Hašimoto sindroma, odražava važnost povezanosti između štitne žlezde i srčanog sistema. Štitna žlezda i srce često međusobno utiču jedno na drugo, i problemi sa štitnom žlezdom mogu značajno uticati na zdravlje srca i krvnih sudova. 

Evo kakvog uticaja može biti:

Hipotireoza može usporiti srčani ritam i uzrokovati srčane promene, uključujući spor puls. Ukoliko nije pravilno tretirano, ovo stanje može dovesti do ozbiljnih srčanih komplikacija.

Hipertireoza, sa druge strane, može ubrzati srčani ritam i uzrokovati takozvane tahikardije. To takođe može izazvati hipertenziju i druge srčane probleme.

Endokrini poremećaji, uključujući zapaljenje štitne žlezde i Hašimoto sindrom, takođe mogu imati posredan uticaj na srčani sistem, izazivajući promene u radu srca i krvnih sudova.

S obzirom na ovu blisku vezu između štitne žlezde i srčanog sistema, saradnja između endokrinologa i kardiologa je ključna za pravilnu dijagnozu, lečenje i praćenje pacijenata sa ovim poremećajima. Kardiolog je odgovoran za praćenje i ocenu srčanog zdravlja pacijenta, a u saradnji sa endokrinologom može pružiti celovitu brigu o pacijentima sa bolestima štitne žlezde. Ovo omogućava ranu identifikaciju komplikacija i adekvatno upravljanje pacijentima kako bi se osiguralo najbolje moguće zdravstveno stanje.

Hipofiza

Hipofiza je žlezda smeštena u mozgu ispod hipotalamusa (malog dela mozga). Ona se često naziva “glavnim kontrolnim centrom” endokrinog sistema jer luči hormona koji regulišu druge endokrine žlezde u telu.

Hipofiza hormoni

Hormoni hipofize uključuju hormon rasta, hormon štitne žlezde stimulirajući hormon, kortikotropin, prolaktin, oksitocin i mnoge druge.

Nadbubrežne žlezde

Nadbubrežne žlezde su male žlezde smeštene iznad bubrega, iako su male po veličini, imaju ključnu ulogu u regulaciji različitih fizioloških funkcija u telu. Svaka nadbubrežna žlezda se sastoji od dva dela: kore nadbubrežne žlezde (spoljašna zona) i medule nadbubrežne žlezde (unutrašnja zona).

Kušingov sindrom

Kušingov sindrom je medicinsko stanje uzrokovano povišenim nivoima hormona kortizola u telu tokom dužeg vremenskog perioda. Kortizol je hormon koji se proizvodi u nadbubrežnim žlezdama i igra važnu ulogu u regulaciji različitih funkcija u organizmu.

Ovaj sindrom uključuju gojaznost, visok krvni pritisak, povećano stvaranje masnoća u licu (“pun mesec”), strije na koži, slabost mišića, osteoporozu, menstrualne poremećaje kod žena, i druge promene u telu.

Polne žlezde

Testisi kod muškaraca i jajnici kod žena proizvode polne hormone poput testosterona i estrogena. Ovi hormoni igraju ključnu ulogu u razvoju sekundarnih polnih karakteristika i regulaciji reproduktivnih funkcija.

Gušterača

Gušterača ima dvostruku funkciju kao egzokrini (luči enzime za varenje hrane) i endokrini organ (luči hormone). Glavna endokrina funkcija gušterače je proizvodnja insulina i glukagona, koji su ključni za kontrolu nivoa šećera u krvi.

Dijabetes tip 2

Dijabetes tip 2 je bolest koja se karakteriše povišenim nivoom šećera (glukoze) u krvi, a osnovni problem leži u neefikasnom korišćenju insulina u telu, što je hormon koji reguliše nivo šećera u krvi.

Insulin je hormon koji se proizvodi u gušterači i igra ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera (glukoze) u krvi. Kada jedemo, šećer iz hrane se oslobađa u krvotok, a gušterača reaguje proizvodnjom insulina. Insulin omogućava glukozi da uđe u ćelije tela, gde se koristi kao izvor energije. Kod dijabetesa, ovaj proces je poremećen. U dijabetesu tipa 1, gušterača ne proizvodi insulin, pa je zamena neophodna. U dijabetesu tipa 2, telo postaje otporno na insulin, pa su lekovi ili insulin potrebni za održavanje normalnih nivoa šećera u krvi. Insulin je ključni faktor u održavanju stabilnih nivoa šećera u krvi i ključ za upravljanje dijabetesom.

Najbolji lek za dijabetes tip 2

Hrono ishrana se često preporučuje kao jedan od najboljih pristupa za upravljanje dijabetesom tipa 2 iz nekoliko ključnih razloga.

Prvo, hrono ishrana se fokusira na konzumiranje složenih ugljenih hidrata, koji se polako razgrađuju u telu, što omogućava postepeno povećanje nivoa šećera u krvi i sprečava nagli skok šećera. Ovo je važno za osobe sa dijabetesom tipa 2 jer imaju problema sa regulacijom šećera u krvi.

Takođe, hrono ishrana promoviše unos voća, povrća, integralnih žitarica, nemasnih proteina i zdravih masti, što pruža obilje hranljivih sastojaka i vlakana. Vlakna su posebno važna jer usporavaju apsorpciju šećera u krvi i održavaju stabilne nivoe glikemije.

Pored toga, hrono ishrana naglašava redovne obroke i ograničava unos šećera i prerađenih namirnica, što može doprineti boljoj kontroli šećera u krvi.

Najvažnije je da hrono ishrana promoviše dugoročne promene u načinu ishrane i stila života, što je od suštinskog značaja za upravljanje dijabetesom tipa 2. Kontrola šećera u krvi zahteva doslednost i pravilnu ishranu, a hrono ishrana može pomoći osobama sa dijabetesom da održe stabilne nivoe šećera i smanje rizik od komplikacija.

Na našoj klinici aktivan je nutritivni centar  Hrono Ishrane Dr Gifing koji će vam za kratak period na najzdraviji način korigovati ishranu i vratiti osmeh na lice. 

Osim što će vam pomoći u regulaciji šećera i dijabetesa tip 2, program hrono ishrane Dr Gifing takođe smanjuje višak masti, unapređuje opšte zdravlje, koriguje probleme sa metabolizmom i usporava proces starenja. 

Ako imate simptome ili sumnjate na hormonalni problem, zakazivanje pregleda kod našeg interniste endokrinologa Doc. dr Saša Radenković može vam pomoći da bolje razumete svoje zdravlje i dobijete odgovarajuću terapiju. 

Najbolja terapija za rešavanje hormonalnih problema jeste kombinacija terapije koju ćete dobiti od našeg cenjenog endokrinologa Doc. dr Saše Radenkovića i našeg stručnog tima kardiologa koji će specijalno za vas napraviti program ishrane po programu Hrono Ishrane Dr Gifing. 

Ne odlažite brigu o svom hormonalnom zdravlju – zakazivanje pregleda može vam doneti bolji kvalitet života. Kontaktirajte nas danas kako biste zakazali pregled.

Cene usluga endokrinologije

Pregled endokrinologa cena

– 5000

Ultrazvuk štitne žlezde cena

– 3500

Pogledajte sve cene usluga endokrinologije OVDE

Stručni tim

Doc. dr Saša Radenković

internista endokrinolog