Čir na želucu nastaje kada se na sluzokoži želuca stvori otvorena ranica koja prodire u dublje slojeve zida i ne zarasta sama od sebe. Najčešće se ispoljava kao bol u gornjem delu stomaka, a u podlozi stoji poremećena ravnoteža između želudačne kiseline i mehanizama koji sluzokožu štite od nje. Reč je o čestom oboljenju koje se uz odgovarajuću terapiju u većini slučajeva potpuno izleči. Problem nastaje kada se zanemari, jer neprepoznat čir vremenom može da prokrvari ili da probije zid želuca, a tada prelazi u hitno stanje. Zbog toga je korisno znati kako čir izgleda, odakle dolazi i kada tegobe traže lekarsku procenu.
- ŠTA JE ČIR NA ŽELUCU
- ČIR NA ŽELUCU SIMPTOMI
- KAKO NASTAJE ČIR NA ŽELUCU
- ČIR NA ŽELUCU I DVANAESTOPALAČNOM CREVU
- LEČENJE ČIRA NA ŽELUCU
- ISHRANA KOD ČIRA NA ŽELUCU
- PERFORACIJA ČIRA NA ŽELUCU
- ČESTO POSTAVLJANA PITANJA (FAQ)
Šta je čir na želucu
Čir na želucu, u medicini poznat kao gastrični ulkus, predstavlja jasno ograničeno oštećenje sluzokože želuca koje prodire kroz njen površinski sloj sve do dubljih slojeva zida. Po tome se razlikuje od običnog zapaljenja sluzokože (gastritisa) ili plitke erozije, koji ostaju površniji i lakše zarastaju. Čir je dublja, prava rana na unutrašnjoj strani želuca.
Da bi se razumelo kako do njega dolazi, treba znati da želudac luči jaku kiselinu i enzim pepsin, neophodne za varenje hrane. Sopstvenu sluzokožu od tog agresivnog sadržaja štiti sloj sluzi i bikarbonata, uz stalno obnavljanje ćelija i dobru prokrvljenost zida. Dok je ta zaštita očuvana, kiselina ne nagriza tkivo. Čir nastaje onda kada se ravnoteža poremeti, bilo da agresivni činioci ojačaju, bilo da odbrana oslabi, pa kiselina i pepsin počnu da oštećuju nezaštićenu sluzokožu.
Upravo zbog uloge kiseline, čir na želucu spada u takozvanu peptičku ulkusnu bolest, zajedno sa čirom na dvanaestopalačnom crevu (početnom delu tankog creva odmah iza želuca). Dva stanja dele sličan mehanizam nastanka, ali se razlikuju po lokaciji i pojedinim osobinama.
Kako prepoznati čir na želucu
Najupečatljiviji znak je bol u gornjem delu trbuha, u predelu ispod grudne kosti, koji pacijenti opisuju kao žarenje, grickanje ili tup pritisak. Kod čira na želucu bol se tipično javlja ili pojačava ubrzo nakon obroka, jer hrana podstiče lučenje kiseline koja nadražuje ranicu. Po tome se delom razlikuje od čira na dvanaestopalačnom crevu, gde bol češće dolazi natašte i popušta posle jela.
Uz bol se javljaju mučnina, osećaj nadutosti i prevremene sitosti, podrigivanje i slabiji apetit. Neki pacijenti počnu da izbegavaju obroke jer ih povezuju sa tegobama, pa vremenom i nenamerno izgube na težini.
Vredi znati i da čir ne mora uvek da boli. Deo pacijenata, naročito stariji i oni koji redovno uzimaju lekove protiv bolova, gotovo da nemaju tegoba sve dok se ne pojavi komplikacija. Zato uporne ili ponavljane smetnje u gornjem delu stomaka ne treba olako pripisivati „običnoj kiselini“ i odlagati pregled, već su razlog za odlazak kod gastroenterologa, koji utvrđuje pravi uzrok.
Čir na želucu simptomi
Slika tegoba kod čira na želucu nije kod svih ista i zavisi od veličine ranice, njenog tačnog položaja i toga koliko dugo postoji. Kod nekih pacijenata smetnje su blage i povremene, lako se zamene sa običnim probavnim tegobama, dok su kod drugih izražene i uporne. Ono što povezuje većinu slučajeva jeste bol u gornjem delu stomaka, ali on retko dolazi sam.
Uz bol se gotovo redovno javlja čitav niz pratećih smetnji koje potiču iz poremećenog rada želuca. Najčešće tegobe na koje se pacijenti žale su:
- Bol ili žarenje u gornjem delu trbuha, ispod grudne kosti
- Mučnina, ponekad praćena povraćanjem
- Osećaj nadutosti i napetosti u stomaku nakon jela
- Brzo zasićenje, kada već posle nekoliko zalogaja dolazi osećaj punoće
- Podrigivanje, gorušica i nadimanje
- Slabiji apetit i postepen gubitak telesne težine
Posebnu pažnju zaslužuju znaci koji upućuju na to da čir krvari. Crna stolica nalik katranu i povraćanje sadržaja boje taloga kafe znače da u digestivni trakt dospeva krv, pa makar tegobe delovale podnošljivo, traže hitnu lekarsku procenu. Dugotrajno, neprimetno krvarenje iz čira ume da se ispolji i posrednije, kroz malokrvnost (anemiju), umor i bledilo, što se otkriva analizom krvne slike.
Treba imati u vidu i da odsustvo bola ne isključuje čir. Kod starijih osoba i onih koji uzimaju lekove protiv bolova prva manifestacija bolesti zna da bude upravo komplikacija, bez prethodnog upozorenja. Zbog toga svaka uporna tegoba u gornjem delu stomaka zaslužuje da se ispita do kraja.
Kako boli čir na želucu
Bol kod čira ima prepoznatljiv karakter koji pomaže u razlikovanju od drugih stanja. Oseća se u sredini gornjeg dela trbuha, otprilike između pupka i donjeg kraja grudne kosti, a pacijenti ga opisuju kao grickanje, žarenje ili tup, glodajući pritisak. Po pravilu je ograničen na to područje, mada se kod nekih širi i prema leđima.
Najvažnija osobina jeste veza sa obrokom. Kod čira na želucu bol se tipično pojavljuje ili pojačava u toku prvog sata nakon jela, jer hrana pokreće lučenje kiseline koja nadražuje ranicu. Taj obrazac se razlikuje od čira na dvanaestopalačnom crevu, gde je bol češći natašte i noću, a popušta kada se nešto pojede.
Intenzitet varira iz dana u dan i ume da se smenjuje u talasima, sa periodima zatišja koji prevare pacijenta da je problem prošao. Bol koji iznenada postane oštar, jak i razliven po celom stomaku predstavlja upozoravajući znak i biće posebno objašnjen u delu o perforaciji (pucanje čira na želucu).
Kako nastaje čir na želucu
Dugo se verovalo da čir nastaje od stresa i ljute hrane, pa i danas mnogi tako misle. To je zapravo netačno. Čir na želucu u ogromnoj većini slučajeva ima dva stvarna uzroka: infekciju bakterijom Helicobacter pylori i dugotrajno uzimanje pojedinih lekova protiv bolova. Oba deluju tako što razaraju zaštitni sloj sluzokože i ostavljaju je nezaštićenu pred želudačnom kiselinom.
Sve ostalo što se obično pominje, od stresa do načina ishrane, spada u činioce koji mogu da pogoršaju postojeći čir ili uspore zarastanje, ali ga sami po sebi ne stvaraju. Ta razlika je važna, jer usmerava lečenje na pravi uzrok umesto na simptome.
Helicobacter pylori
Helicobacter pylori je bakterija prilagođena životu u kiseloj sredini želuca, gde se naseljava u sluzokoži i izaziva trajnu, tihu upalu. Kod jednog dela zaraženih ta upala vremenom oslabi zaštitni sloj i otvori put nastanku čira. Reč je o vodećem uzroku peptičke ulkusne bolesti, odgovornom za najveći deo čireva koji nisu vezani za lekove.
Infekcija se najčešće stiče još u detinjstvu, a prenosi se bliskim kontaktom i preko zagađene hrane i vode. Mnogi nose bakteriju godinama bez ikakvih tegoba i nikada ne razviju čir, što znači da prisustvo Helicobactera ne mora samo po sebi da znači bolest. Tek kada se jave smetnje ili se čir potvrdi, dokazivanje i uklanjanje bakterije postaju ključni deo lečenja, jer se time uklanja sam koren problema i sprečava ponovno javljanje čira.
Rizični lekovi
Drugi veliki uzrok su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), grupa široko korišćenih sredstava protiv bolova i upale u koju spadaju ibuprofen, diklofenak, aspirin i slični. Oni smanjuju stvaranje supstanci koje štite želudačnu sluzokožu, pa pri redovnoj ili dugotrajnoj upotrebi mogu da dovedu do čira, ponekad i bez prethodnih tegoba. Rizik je veći kod starijih osoba, kod onih koji ove lekove uzimaju u višim dozama i kod istovremenog prisustva infekcije Helicobacterom.
Ostali faktori rizika
Pored ova dva glavna uzroka, postoji niz okolnosti koje povećavaju verovatnoću za nastanak čira ili otežavaju njegovo zarastanje. Pušenje smanjuje prokrvljenost sluzokože i usporava oporavak, a povezano je i sa češćim vraćanjem bolesti. Alkohol direktno nadražuje i oštećuje sluzokožu, naročito u većim količinama. Jak i dugotrajan telesni stres, kakav prati teške bolesti i opsežne operacije, takođe može da pokrene nastanak čira. Nasledna sklonost igra ulogu kod nekih pacijenata, kao i pojedina ređa stanja sa preteranim lučenjem kiseline. Začinjena hrana i svakodnevni stres, suprotno rasprostranjenom uverenju, ne stvaraju čir, ali kod već obolelih mogu da pojačaju tegobe.
Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
Čir na želucu i čir na dvanaestopalačnom crevu spadaju u istu grupu oboljenja i dele isti osnovni mehanizam, neravnotežu između želudačne kiseline i zaštite sluzokože. Zbog toga se često pominju zajedno, pod nazivom peptička ulkusna bolest. Razlika je u tome gde se ranica nalazi: čir na želucu smešten je u samom želucu, dok čir na dvanaestopalačnom crevu nastaje u početnom delu tankog creva, odmah iza želuca.
Iako su po nastanku srodni, dva čira se razlikuju po nekoliko praktičnih osobina koje pomažu u prepoznavanju. Najuočljivija je veza bola sa obrokom. Kod čira na želucu bol se javlja ili pojačava nakon jela, dok kod čira na dvanaestopalačnom crevu dolazi natašte i noću, a popušta kada se nešto pojede. Razlikuju se i po tome na koga češće nailaze i kako se ponašaju u pogledu telesne težine kod pacijenata.
| Osobina | Čir na želucu | Čir na dvanaestopalačnom crevu |
| Lokacija | U želucu | U početnom delu tankog creva |
| Bol u odnosu na obrok | Pojačava se posle jela | Javlja se natašte i noću, popušta posle jela |
| Odnos prema hrani | Pacijent često izbegava obroke | Pacijent jede da bi ublažio bol |
| Telesna težina | Sklonost gubitku težine | Težina češće stabilna ili u porastu |
| Tipičan uzrast | Češći kod starijih osoba | Češći kod mlađih osoba i osoba srednjih godina |
Ova podela je korisna kao orijentacija, ali se na osnovu samih tegoba ne može sa sigurnošću reći o kom je čiru reč, niti ih razlikovati od drugih stanja sa sličnom slikom. Oba se pouzdano potvrđuju istim pregledom, pa način postavljanja dijagnoze ostaje isti bez obzira na to gde se ranica nalazi.
Dijagnostika čira na želucu
Tegobe mogu da upute na čir, ali ga ne dokazuju. Slične smetnje daju gastritis, refluks, žučni kamenci, pa i ozbiljnija oboljenja želuca, zbog čega se dijagnoza ne postavlja na osnovu opisa bola, već direktnim pregledom sluzokože. Cilj nije samo potvrditi da čir postoji, nego i utvrditi njegov uzrok i isključiti druge promene koje na njega liče.
Odlučujući pregled je gastroskopija, endoskopsko ispitivanje kojim se tankim savitljivim instrumentom sa kamerom direktno sagledava unutrašnjost jednjaka, želuca i početnog dela dvanaestopalačnog creva. Lekar tako vidi sam čir, njegovu veličinu, položaj i izgled, i odmah procenjuje da li postoje znaci krvarenja. Pregled je kratak i kod većine pacijenata se dobro podnosi, a onima kojima predstavlja veliku nelagodnost može se ponuditi izvođenje u analgosedaciji, uz koju procedura protiče bez neprijatnosti.
Vrednost gastroskopije nije samo u tome što čir prikazuje, već i u tome što omogućava uzimanje sitnih uzoraka tkiva (biopsija). Mikroskopski pregled tih uzoraka potvrđuje prirodu promene i, što je posebno važno kod čira na želucu, isključuje malignu bolest, jer rak želuca u ranoj fazi može da izgleda slično čiru. Iz istih uzoraka se dokazuje i prisustvo Helicobactera pylori.
Postojanje ove bakterije može se utvrditi na više načina, koji se biraju prema situaciji:
- Iz uzorka tkiva uzetog tokom gastroskopije
- Izdisajnim testom, u kome se posebnom tehnikom otkriva prisustvo bakterije u dahu
- Analizom uzorka stolice na prisustvo bakterije
- Iz krvi, mada se ovaj nalaz ređe koristi jer ne razlikuje aktivnu od ranije preležane infekcije
Kod tegoba u gornjem delu stomaka ponekad se, pre ili uz gastroskopiju, radi i ultrazvuk abdomena. On ne prikazuje sam čir, ali pomaže da se isključe druga stanja sa sličnim bolom, pre svega oboljenja žučne kese, jetre i pankreasa.
Lečenje čira na želucu
Lečenje čira na želucu danas je u najvećem broju slučajeva uspešno i ranica potpuno zaraste, pod uslovom da se ukloni uzrok koji ju je izazvao. Upravo zato terapija nije ista za svakog pacijenta, već zavisi od toga šta stoji iza čira. Lečenje koje samo smiruje tegobe, a ne dotiče uzrok, donosi privremeno olakšanje posle kog se čir po pravilu vraća.
Dva cilja se prepliću kroz ceo postupak. Prvi je smanjiti agresivno dejstvo želudačne kiseline, kako bi sluzokoža dobila priliku da se obnovi. Drugi je otkloniti ono što je čir pokrenulo, bilo da je reč o infekciji Helicobacterom pylori ili o lekovima koji oštećuju sluzokožu. Kada se oba postignu, čir kod većine pacijenata zaraste u roku od nekoliko nedelja.
Medikamentozna terapija
Temelj lečenja čine inhibitori protonske pumpe (PPI), lekovi koji snažno smanjuju lučenje želudačne kiseline. Smanjenjem kiselosti uklanja se činilac koji nagriza ranicu, pa sluzokoža dobija uslove da se sama zaceli. Ovi lekovi se uzimaju u kontinuitetu, obično nekoliko nedelja, a tačno trajanje određuje lekar prema veličini i uzroku čira.
Kada se dokaže Helicobacter pylori, uz smanjenje kiseline sprovodi se i njegovo uklanjanje, takozvana eradikaciona terapija. Reč je o kombinaciji antibiotika i leka za smanjenje kiseline, koja se uzima zajedno tokom propisanog broja dana. Ova faza je presudna, jer se uklanjanjem bakterije uklanja sam koren bolesti i znatno smanjuje verovatnoća da se čir ponovo javi. Da bi terapija upalila, mora se ispoštovati u celosti, jer prekid pre vremena ostavlja deo bakterija i otvara vrata vraćanju bolesti.
Ako je čir vezan za upotrebu lekova protiv bolova, deo lečenja je i ponovna procena te terapije. Gde je moguće, ovi lekovi se obustavljaju ili zamenjuju blažim sredstvima, a kada su neophodni iz drugih razloga, uvodi se istovremena zaštita želuca. Tu odluku donosi lekar, jer naglo prekidanje neke terapije nosi sopstvene rizike.
Operacija čira na želucu
Hirurško lečenje čira danas je retko i u eri savremenih lekova predstavlja izuzetak, a ne pravilo. Najveći broj čireva uspešno zaraste lekovima, pa se operacija ne radi zbog samog čira, već zbog njegovih komplikacija.
Do hirurške intervencije dolazi pre svega u hitnim situacijama, kada čir probije zid želuca ili obilno prokrvari, a krvarenje se ne može zaustaviti endoskopski. Ređe, operacija je potrebna kod čira koji uprkos urednoj terapiji nikako ne zarasta ili dovodi do suženja izlaznog dela želuca. Ovim zahvatima bavi se abdominalna hirurgija, a odluka o operaciji donosi se na osnovu težine stanja i hitnosti.
Ishrana kod čira na želucu
Ishrana ne leči čir i ne može da zameni terapiju, ali utiče na to koliko su tegobe izražene i koliko lako sluzokoža zarasta. Dok traje lečenje, cilj je rasteretiti želudac i izbegavati ono što podstiče lučenje kiseline ili direktno nadražuje ranicu. Ishrana se ne mora drastično menjati, ali pojedine namirnice i navike vredi prilagoditi.
U fazi dok čir zarasta najviše pomaže sledeće:
- Lakša, kuvana i nemasna hrana, podeljena u više manjih obroka tokom dana
- Izbegavanje ljute, kisele, dimljene i jako začinjene hrane
- Ograničavanje kafe, jakog čaja i gaziranih pića
- Potpuno izbegavanje alkohola i prestanak pušenja, jer oba usporavaju zarastanje
Reakcija na pojedine namirnice razlikuje se od osobe do osobe, pa praćenje sopstvenih tegoba daje pouzdaniju sliku od opštih spiskova. Pacijentima kojima je potreban plan prilagođen njihovom konkretnom stanju, se izrađuje u okviru nutritivnog centra.
Perforacija čira na želucu
Perforacija je najteža komplikacija čira i predstavlja stanje koje neposredno ugrožava život. Nastaje kada čir progrize ceo zid želuca i napravi otvor kroz koji želudačni sadržaj dospeva u trbušnu duplju. To izaziva naglo zapaljenje trbušne maramice (peritonitis), koje bez hitne operacije može da bude smrtonosno. Za razliku od postepenog toka samog čira, perforacija se dešava iznenada i traži reakciju u roku od par sati.
Prepoznavanje je utoliko važnije što se znaci jasno razlikuju od uobičajenih tegoba. Kad pukne čir na želucu, javlja se nagao, veoma jak bol u gornjem delu stomaka, koji pacijenti opisuju kao ubod nožem i koji se brzo širi po celom trbuhu. Trbušni zid postaje tvrd kao daska i bolan na svaki dodir, a pridružuju se ubrzan rad srca, hladan znoj, mučnina i osećaj teške slabosti. Pacijent po pravilu miruje u savijenom položaju jer svaki pokret pojačava bol. Ovakva slika ne trpi odlaganje i zahteva hitan poziv hitne pomoći, a ne čekanje da bol prođe.
Perforacija nije jedina ozbiljna komplikacija neprepoznatog ili nelečenog čira. Češće od nje javlja se krvarenje, koje se ispoljava crnom stolicom nalik katranu ili povraćanjem sadržaja boje taloga kafe, i koje takođe traži hitnu procenu. Dugotrajan čir ponekad dovede i do suženja izlaznog dela želuca, koje ometa prolazak hrane i izaziva uporno povraćanje. Sve ove komplikacije imaju zajedničku pouku: čir na vreme prepoznat i lečen retko dođe do ovog stadijuma, dok zanemaren nosi stvaran rizik.
