Ulcerozni kolitis je hronična upalna bolest creva u kojoj sluzokoža debelog creva prolazi kroz smene pogoršanja i privremenog povlačenja simptoma. Upala počinje u završnom delu creva, oko čmara, i širi se naviše u kontinuitetu, a na zahvaćenoj sluzokoži nastaju sitne ranice (ulceracije) po kojima je bolest dobila ime i koje stoje iza krvi u stolici, simptoma koji većinu pacijenata prvi put dovede lekaru. Reč je o doživotnom stanju, ali drne i o stanju koje mora da određuje kvalitet života, jer se kod najvećeg broja pacijenata danas drži pod kontrolom uz duge periode bez tegoba. Rano prepoznavanje i redovno praćenje menjaju ceo tok bolesti, pošto omogućavaju da se pogoršanja zaustave pre nego što ostave trajan trag na crevu.
- ŠTA JE ULCEROZNI KOLITIS
- UZROCI I FAKTORI RIZIKA
- ULCEROZNI KOLITIS SIMPTOMI
- DIJAGNOSTIKA ULCEROZNOG KOLITISA
- KRONOVA BOLEST I ULCEROZNI KOLITIS
- DA LI JE ULCEROZNI KOLITIS IZLEČIV
- ULCEROZNI KOLITIS ISHRANA
- ULCEROZNI KOLITIS KOD DECE
- ULCEROZNI KOLITIS I TRUDNOĆA
- KOMPLIKACIJE I PROGNOZA
- ČESTO POSTAVLJANA PITANJA (FAQ)
Šta je ulcerozni kolitis
Ulcerozni kolitis spada u grupu hroničnih zapaljenskih bolesti creva (poznatih i pod skraćenicom IBD, od engleskog inflammatory bowel disease). Suština poremećaja je trajna upala sluzokože debelog creva, koja se za razliku od običnih, prolaznih crevnih infekcija ne povlači sama, već ostaje prisutna mesecima i godinama, sa periodima kada se rasplamsa i kada se primiri.
U zdravom crevu odbrambeni sistem razlikuje sopstveno tkivo i bezopasne sadržaje creva od stvarnih pretnji. Kod ulceroznog kolitisa ta sposobnost je narušena, pa imuni sistem greškom napada sopstvenu sluzokožu debelog creva kao da je strani napadač. Zbog tog mehanizma ulcerozni kolitis se ubraja u autoimune bolesti, grupu stanja u kojima telo okreće odbranu protiv samog sebe.
Bolest ne zahvata creva nasumično. Upala gotovo uvek počinje u rektumu (završnom delu debelog creva) i odatle se širi naviše, u neprekinutom potezu, bez preskakanja zdravih delova. Koliko će se proširiti razlikuje se od pacijenta do pacijenta, od upale ograničene samo na rektum, preko leve polovine creva, do zahvaćenosti celog debelog creva. Obim zahvaćenog creva i jačina upale zajedno određuju koliko su tegobe izražene i kakvo lečenje je potrebno.
Uzroci i faktori rizika
Tačan uzrok ulceroznog kolitisa do danas nije u potpunosti razjašnjen. Ne postoji jedan jedini krivac koji se može izdvojiti i otkloniti, već se bolest razvija iz spoja više činilaca koji se preklapaju. Najprihvaćenije objašnjenje jeste da kod osobe sa naslednom sklonošću dolazi do poremećaja u radu imunološkog sistema, koji onda pokreće i održava upalu u crevu.
Nasleđe ima jasnu ulogu. Osobe koje u bližoj porodici imaju nekoga sa ulceroznim kolitisom ili Kronovom bolešću nose veću verovatnoću da i same obole. Geni, međutim, nisu presuda, jer mnogi sa naslednom sklonošću nikada ne razviju bolest. Zato se smatra da nasleđe stvara podlogu, a da je za pokretanje bolesti potreban dodatni okidač iz spoljašnje sredine.
Deo odgovora leži u načinu života i okruženju. Bolest je znatno češća u razvijenim zemljama i urbanim sredinama, što upućuje na uticaj ishrane bogate prerađenom hranom, načina na koji se u ranom detinjstvu razvija crevna flora, pa i prekomerne upotrebe pojedinih lekova. Ovi faktori ne izazivaju kolitis direktno, ali menjaju ravnotežu u crevu i odnos imuniteta prema sopstvenoj sluzokoži.
Posebno mesto u priči o ulceroznom kolitisu zauzima stres. Dugo se verovalo da stres izaziva bolest, što nije tačno. On ne pokreće kolitis kod zdrave osobe, ali kod već obolelog spada među najčešće okidače pogoršanja. Slično deluju i crevne infekcije, pojedini lekovi protiv bolova i naglo prekidanje propisane terapije. Razlikovanje uzroka od okidača ovde je važno: uzrok stvara bolest, dok okidač budi već postojeću bolest iz mirne faze.
Najčešći činioci povezani sa nastankom i pogoršanjem ulceroznog kolitisa mogu se sažeti ovako:
- Nasledna sklonost i postojanje bolesti u bližoj porodici
- Poremećen imunološki odgovor prema sopstvenoj sluzokoži creva
- Uticaji sredine – ishrana bogata prerađenom hranom, izmenjena crevna flora, urbani način života
- Stres, crevne infekcije i pojedini lekovi protiv bolova, kao okidači pogoršanja
- Prekid ili nepravilno uzimanje propisane terapije
Treba razjasniti i jednu rasprostranjenu zabludu. Ulcerozni kolitis nije zarazna bolest i ne prenosi se sa čoveka na čoveka, ni dodirom, ni hranom, ni na bilo koji drugi način. Reč je o poremećaju sopstvenog imuniteta, a ne o infekciji koja se može pokupiti od drugoga.
Ulcerozni kolitis simptomi
Simptomi ulceroznog kolitisa ne javljaju se kod svih jednako i njihova jačina prati stanje upale u crevu. U mirnoj fazi bolesti pacijent može biti potpuno bez tegoba, dok ih pogoršanje vraća, ponekad postepeno, a ponekad naglo i burno. Većina simptoma potiče direktno iz creva, ali bolest ume da se ispolji i na mestima koja sa varenjem nemaju očigledne veze.
Crevni simptomi
Najupečatljiviji znak ulceroznog kolitisa je krv u stolici. Krv potiče od ranica na upaljenoj sluzokoži debelog creva i obično je svetlocrvena, pomešana sa stolicom ili sluzi. Upravo taj prizor najčešće je razlog zbog kog se pacijent prvi put javlja lekaru, jer za razliku od bola ili nadutosti, krv teško da se može ignorisati.
Uz krv idu i izmenjene navike pražnjenja. Stolica postaje učestala, kašasta ili tečna, a proliv se kod težih oblika javlja i više puta dnevno, neretko i noću. Karakteristično je da pacijent oseća stalan, hitan nagon na pražnjenje, čak i kada u crevu nema mnogo sadržaja, što zna biti iscrpljujuće i ometati svakodnevni život. Grčeviti bolovi u donjem delu trbuha, najčešće sa leve strane, prate pražnjenje i delom popuštaju nakon njega.
Kod izraženijih pogoršanja javljaju se i opšti znaci da telo troši snagu na borbu sa upalom. Povišena temperatura, umor, gubitak apetita i nenameran gubitak telesne težine ukazuju da bolest nije ograničena samo na crevo, već opterećuje ceo organizam. Pojava temperature po pravilu govori o jačoj upali i razlog je da se pacijent javi lekaru bez odlaganja.
Simptomi van creva
Deo pacijenata iznenadi to što ih ulcerozni kolitis pogađa i izvan digestivnog trakta. Pošto je u podlozi poremećaj imuniteta, upala se može ispoljiti na zglobovima, koži i očima, ponekad i pre nego što crevne tegobe postanu jasne.
Najčešće su to bolovi u zglobovima i otok, naročito velikih zglobova nogu i ruku, koji prate aktivnost bolesti u crevu. Procenom i lečenjem ovakvih zglobnih tegoba bavi se reumatologija, često u saradnji sa gastroenterologom. Na koži se mogu javiti bolne crvene kvržice ili rane, a na očima upala praćena crvenilom i osetljivošću na svetlost. Ove manifestacije nisu pravilo i ne javljaju se kod svih, ali kada se pojave, govore da je imuni odgovor izraženiji.
Tok bolesti i remisija
Ulcerozni kolitis se ne odvija ravnomerno, već u talasima. Smenjuju se faze pogoršanja (relaps), kada je upala aktivna i simptomi izraženi, i faze smirivanja (remisija), kada se tegobe povuku, a sluzokoža delimično ili potpuno zaceli. Cilj celokupnog lečenja upravo je da se postigne remisija i da se ona održi što duže.
Trajanje ovih faza je nepredvidivo. Remisija kod nekih pacijenata traje mesecima, kod drugih godinama, a pogoršanje može doći polako ili izbiti naglo, bez jasnog povoda. Pošto se mirna faza spolja oseća kao oporavak, pacijenti ponekad sami prekidaju terapiju, što je jedan od najčešćih razloga za nov relaps. Hronična priroda bolesti znači da praćenje i lečenje ne prestaju ni onda kada nema nikakvih tegoba.
Dijagnostika ulceroznog kolitisa
Postavljanje dijagnoze ne oslanja se na jedan jedini test, već na spoj nekoliko nalaza koji se dopunjuju. Cilj nije samo potvrditi upalu, već utvrditi koliki je deo creva zahvaćen i isključiti druga stanja sa sličnim tegobama, pre svega crevne infekcije i Kronovu bolest.
Razgovor sa pacijentom i fizički pregled daju prve smernice, a slede analize krvi, kojima se traže znaci upale i malokrvnost (anemija) kao posledica dugotrajnog gubitka krvi kroz crevo. Iz uzorka stolice isključuje se infekcija i određuje fekalni kalprotektin, marker koji pokazuje da li u crevu postoji aktivna upala, koji se koristi i za kasnije praćenje bolesti bez ponavljanja invazivnih pregleda.
Odlučujući pregled jeste kolonoskopija. Tankim savitljivim instrumentom sa kamerom lekar direktno pregleda sluzokožu debelog creva i vidi raspored i jačinu upale, ranice i obim zahvaćenosti. Tokom pregleda uzimaju se i sitni uzorci tkiva (biopsija), čiji mikroskopski nalaz potvrđuje dijagnozu i razdvaja ulcerozni kolitis od drugih bolesti creva. Kada je upala ograničena na završni deo creva, ponekad je dovoljna i rektoskopija.
Glavni koraci u postavljanju dijagnoze obuhvataju:
- Razgovor i fizički pregled, sa procenom simptoma i opšteg stanja
- Analize krvi, kojima se otkrivaju upala i anemija
- Analizu stolice, sa isključivanjem infekcije i određivanjem fekalnog kalprotektina
- Kolonoskopiju sa biopsijom, kao odlučujući pregled za potvrdu dijagnoze
Pošto je bolest hronična, deo ovih ispitivanja se ponavlja i nakon postavljanja dijagnoze, radi praćenja toka i procene koliko terapija deluje.
Kronova bolest i ulcerozni kolitis
Ulcerozni kolitis i Kronova bolest dve su glavne bolesti iz IBD grupe i lako se mešaju, jer su obe hronične, nastaju zbog poremećenog imuniteta i daju slične tegobe. Razlika među njima ipak je suštinska i presudno utiče na lečenje i na vrstu komplikacija koje se mogu očekivati.
Ulcerozni kolitis pogađa isključivo debelo crevo i zadržava se na površinskom sloju sluzokože, šireći se u neprekinutom potezu od rektuma naviše. Kronova bolest se ponaša drugačije: može zahvatiti bilo koji deo digestivnog trakta, od usta do čmara, prodire kroz ceo zid creva u dubinu i preskače delove creva, ostavljajući zdrave segmente između zahvaćenih.
| Karakteristika | Ulcerozni kolitis | Kronova bolest |
| Lokalizacija | Samo debelo crevo | Bilo koji deo digestivnog trakta (od usta do čmara) |
| Širenje upale | Kontinuirano, bez preskakanja | Isprekidano, zdravi delovi između zahvaćenih |
| Dubina zahvaćenosti | Površinski sloj sluzokože | Ceo zid creva, u dubinu |
| Početak upale | Gotovo uvek rektum | Najčešće završni deo tankog creva, ali promenljivo |
| Krv u stolici | Veoma česta | Ređa |
Da li je ulcerozni kolitis izlečiv
Ovo je pitanje koje pacijenti postave prvo, čim čuju dijagnozu, i na njega treba odgovoriti iskreno. Ulcerozni kolitis se trenutno ne može trajno izlečiti u smislu da bolest zauvek nestane i da terapija više nikada ne bude potrebna. Stvarna slika je ipak povoljnija nego što to zvuči, jer se bolest vrlo uspešno kontroliše. Cilj lečenja je remisija, stanje u kojem upala miruje, simptomi se povuku, a sluzokoža zaceli. Kod velikog broja pacijenata remisija traje godinama i omogućava normalan život uz redovnu terapiju i kontrole, pa pravo pitanje nije da li će bolest nestati, već koliko dugo i koliko stabilno može da se drži u mirnoj fazi.
Postoji i jedan važan izuzetak. Pošto ulcerozni kolitis pogađa isključivo debelo crevo, hirurško uklanjanje celog debelog creva uklanja i samu bolest. Taj zahvat se ne radi kod svih, već samo u određenim situacijama o kojima će biti reči u nastavku, ali predstavlja jedini put kojim se bolest u potpunosti otklanja.
Medikamentozna terapija
Osnovu lečenja čine lekovi koji smiruju upalu u crevu i održavaju remisiju. Kod blažih i umerenih oblika prvi izbor su preparati na bazi 5-aminosalicilne kiseline (5-ASA), koji deluju lokalno na sluzokožu i uzimaju se kroz usta ili u obliku čepića i klizmi kada je upala ograničena na donji deo creva. Kod jačih pogoršanja uvode se kortikosteroidi, lekovi koji brzo gase upalu, ali se koriste kratkotrajno, samo da prelome akutnu fazu, jer nisu pogodni za dugotrajnu upotrebu. Za održavanje mirne faze kod dela pacijenata koriste se i imunomodulatori, lekovi koji smiruju preterani imuni odgovor.
Biološka terapija
Kada uobičajeni lekovi ne daju rezultat ili je bolest od početka teška, na raspolaganju je biološka terapija. Reč je o savremenim lekovima koji ciljano blokiraju tačno određene molekule odgovorne za upalni proces, umesto da deluju na imuni sistem uopšteno. Time se upala zaustavlja preciznije, a deo pacijenata koji ranije nisu reagovali na klasičnu terapiju ovim putem dolazi do dugotrajne remisije. Biološka terapija se primenjuje pod nadzorom specijaliste, uz redovno praćenje odgovora i podnošljivosti.
Hirurško lečenje
Operacija postaje rešenje kada lekovi više ne pomažu, kada se jave ozbiljne komplikacije ili kod dugotrajne teške bolesti sa povišenim rizikom od raka debelog creva. Uklanjanjem celog debelog creva otklanja se i bolest, pa hirurgija u ovom slučaju ima i lekovit smisao. Ovim zahvatima bavi se abdominalni hirurg, a odluka o operaciji donosi se zajednički, posle iscrpljivanja drugih mogućnosti.
Ulcerozni kolitis ishrana
Oko ishrane kod ulceroznog kolitisa kruži dosta pogrešnih uverenja, pa vredi razjasniti na samom početku da ne postoji univerzalna dijeta koja leči ovu bolest. Ishrana ne zamenjuje terapiju, ali značajno utiče na to kako se pacijent oseća i može da ublaži ili pojača tegobe. Ono što je čini složenom jeste to što se potrebe menjaju u zavisnosti od faze bolesti. U pogoršanju, kada je crevo upaljeno i osetljivo, cilj je rasteretiti ga i izbegavati namirnice koje nadražuju sluzokožu ili ubrzavaju pražnjenje, pa većini pacijenata tada prija lakša hrana siromašnija vlaknima:
- Lakše podnošljivo: kuvano i oljušteno povrće, belo meso, riba, bela riža, banane, kuvani krompir
- Bolje izbegavati: sirovo i vlaknasto povrće, koštunjavo voće, integralne žitarice, ljute začine, masnu i prženu hranu
- Oprez sa pojedinačnom reakcijom: mleko i mlečni proizvodi, mahunarke, kafa, alkohol, gazirana pića
Reakcija na hranu nije ista kod svih, pa praćenje sopstvenih tegoba daje pouzdaniju sliku od opštih lista. U remisiji se ishrana proširuje i vraća ka raznovrsnoj, uz dovoljno belančevina i namirnica bogatih gvožđem zbog sklonosti ka anemiji.
Pošto su potrebe pacijenata individualne, plan ishrane prilagođen pacijentu i fazi bolesti može se napraviti u okviru nutritivnog centra.
Ulcerozni kolitis kod dece
Ulcerozni kolitis može se javiti u svakom uzrastu, uključujući decu i adolescente. Osnovni mehanizam bolesti isti je kao kod odraslih, ali kod najmlađih pacijenata bolest neretko ima širi zahvat creva i sklonija je težem toku, pa rano prepoznavanje dobija dodatni značaj.
Simptomi su u osnovi isti, proliv sa krvlju, bolovi u trbuhu i hitan nagon na pražnjenje, ali kod dece postoji posledica koju kod odraslih ne viđamo. Hronična upala i loša apsorpcija hranljivih materija mogu da uspore rast i odlože pubertet, pa zaostajanje u rastu ponekad bude prvi znak koji navede na sumnju, čak i pre izraženih crevnih tegoba. Lečenje se oslanja na iste grupe lekova uz doziranje prilagođeno uzrastu, a kada je potrebno hirurško zbrinjavanje, njime se bavi dečja hirurgija.
Život sa hroničnom bolešću nosi i emotivni teret, naročito u osetljivom periodu odrastanja. Česti pregledi, terapija i ograničenja koja vršnjaci nemaju mogu da utiču na samopouzdanje i raspoloženje, pa su podrška porodice i otvoren razgovor o bolesti jednako važni koliko i sami lekovi.
Ulcerozni kolitis i trudnoća
Dijagnoza ulceroznog kolitisa ne znači da žena ne može da ima zdravu trudnoću. Većina obolelih žena ostaje u drugom stanju i rađa bez većih problema, a ključ povoljnog ishoda leži u jednoj stvari: planiranju trudnoće u periodu kada je bolest u remisiji. Začeće tokom mirne faze povezano je sa znatno boljim tokom trudnoće nego začeće u jeku pogoršanja.
Aktivna bolest u trenutku začeća ili tokom trudnoće povećava rizik od komplikacija, pre svega prevremenog porođaja i niže porođajne težine bebe. Iz tog razloga se trudnoća savetuje tek kada se postigne stabilna remisija, a postojeća terapija se ne prekida na svoju ruku. Veliki deo lekova koji se koriste u lečenju kolitisa bezbedan je tokom trudnoće, i upravo održavanje remisije, a ne prekid terapije, najviše štiti i majku i dete. Samovoljno obustavljanje lekova zbog straha od njihovog dejstva često dovodi do pogoršanja, koje nosi veći rizik od samih lekova.
Vođenje trudnoće kod žene sa ulceroznim kolitisom zahteva saradnju gastroenterologa i ginekologa, uz nešto češće kontrole. Način porođaja određuje se individualno, a kod većine žena moguć je vaginalni porođaj, osim kada postoje posebni razlozi za carski rez. Bolest se kod jednog dela žena tokom trudnoće smiri, kod drugog ostane nepromenjena, dok se kod manjeg dela može pogoršati, što se sve prati i na vreme zbrinjava.
Komplikacije i prognoza
Strah od najgoreg ishoda prati svakog ko dobije ovakvu dijagnozu, pa treba jasno reći da ulcerozni kolitis kod najvećeg broja pacijenata ne skraćuje životni vek. Uz savremenu terapiju i redovno praćenje, očekivana dužina života obolelih danas je bliska onoj u opštoj populaciji. Bolest se posmatra kao hronično stanje sa kojim se živi, a ne kao smrtonosna pretnja, što je slika koja se često stvara pretragom uznemirujućih izraza poput smrtnosti.
To ne znači da je bolest bezopasna. Tokom teških pogoršanja mogu nastati ozbiljne komplikacije koje zahtevaju hitno bolničko lečenje. Najteža među njima je naglo i izrazito širenje debelog creva praćeno teškom upalom (toksični megakolon), stanje koje ugrožava život i ponekad traži hitnu operaciju. Obilno krvarenje iz creva i jaka, dugotrajna upala takođe spadaju u situacije koje se ne smeju odlagati.
Poseban značaj ima povezanost dugogodišnjeg kolitisa sa povišenim rizikom od raka debelog creva. Rizik raste sa dužinom trajanja bolesti i obimom zahvaćenog creva, naročito kod onih koji boluju više od osam do deset godina. Upravo zato se kod ovih pacijenata sprovodi redovan endoskopski nadzor, kontrolne kolonoskopije u određenim razmacima, kojima je cilj da se sumnjive promene uoče u najranijoj fazi.
Dugoročna prognoza zato u velikoj meri zavisi od samog pacijenta. Redovno uzimanje terapije, dolazak na zakazane kontrole i nadzor nad crevom čine razliku između bolesti koja tiho napreduje i bolesti koja godinama miruje. Ulcerozni kolitis se ne može izbrisati, ali se uz doslednost u lečenju može držati pod kontrolom tako da minimalno utiče na svakodnevni život.
