Apsces je ograničena šupljina ispunjena gnojem koja nastaje kada telo pokuša da zaustavi infekciju tako što je opkoli i odvoji od okolnog zdravog tkiva. Prepoznaje se po otoku koji je bolan, topao i zategnut, a kod površinskih apscesa na koži često se vidi i nakupljeni gnoj ispod površine.
Može se javiti gotovo bilo gde, od kože i potkožnog tkiva do zuba, dojke i unutrašnjih organa, a težina stanja zavisi upravo od toga gde se nalazi. Osnovno pravilo lečenja je da se gnoj mora isprazniti, najčešće malim hirurškim rezom (incizijom i drenažom), dok antibiotici sami po sebi retko rešavaju problem.
Što se apsces ranije prepozna i zbrine, manji je rizik da se infekcija proširi i preraste u ozbiljnije stanje.
Iako deluje kao obična gnojna bubuljica koja će proći sama, apsces je aktivno žarište infekcije koje telo ne može uvek da savlada bez pomoći. Sitna gnojna kvržica na koži i duboki apsces u trbuhu dele isti mehanizam nastanka, ali se razlikuju po tome koliko su opasni i kako se leče.
- ŠTA JE APSCES?
- KAKO NASTAJE APSCES?
- KOJE VRSTE APSCESA POSTOJE?
- KOJI SU SIMPTOMI APSCESA?
- PO ČEMU SE APSCES RAZLIKUJE OD FURUNKULA, KARBUNKULA I FLEGMONE?
- KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE APSCES?
- KAKO SE LEČI APSCES?
- KOJE KOMPLIKACIJE MOŽE IZAZVATI APSCES?
- KADA TREBA POTRAŽITI POMOĆ LEKARA?
- ČESTO POSTAVLJENA PITANJA (FAQ)
Šta je apsces?
Apsces je zapravo naslaga gnoja zatvorena u šupljini, koju telo samo stvori da bi ograničilo infekciju i sprečilo njeno širenje na okolno tkivo. Nastaje kao odgovor odbrambenog sistema: kada bakterije prodru u tkivo, telo na to mesto šalje bela krvna zrnca da unište napadača, a od izmešanih odumrlih ćelija, razgrađenog tkiva i bakterija nastaje gnoj.
Da bi zaštitilo ostatak organizma, telo oko tog žarišta gradi svojevrsni zid od vezivnog tkiva, takozvanu piogenu membranu, i time infekciju drži na jednom mestu.
Upravo taj zaštitni zid objašnjava zašto se apsces retko povuče sam od sebe. Membrana koja sprečava širenje infekcije istovremeno onemogućava da gnoj izađe, a otežava i lekovima da dopru do sredine žarišta. Zbog toga apsces nije obično zapaljenje koje prođe uz mirovanje, nego zatvorena kesa pod pritiskom koju u većini slučajeva treba isprazniti da bi se stanje razrešilo.
Gnoj koji ispunjava apsces gust je i najčešće žućkast ili zelenkast, a njegova boja i miris zavise od vrste bakterije koja stoji iza infekcije. Nakupljanjem gnoja raste i pritisak unutar šupljine, pa apsces postaje sve bolniji i zategnutiji kako vreme prolazi. Kod površinskih apscesa taj pritisak se oseti kao napeta kvržica ispod koje se, kada dozri, može napipati talasanje tečnosti.
Šta znači pojam apsces?
Reč apsces potiče od latinskog izraza abscessus, što znači odvajanje ili izdvajanje, i opisuje upravo ono što se dešava u tkivu, gde se gnojno žarište odvaja od okoline sopstvenim omotačem. Naziv dakle ne govori o uzroku, već o samoj prirodi promene, o odeljenom prostoru koji nastaje unutar inače zdravog tkiva.
U svakodnevnom pisanju često se sreće i oblik „absces“, pa se javlja dilema koji je pravilan. U srpskom jeziku ustaljen je oblik apsces, sa slovom p, dok se „absces“ smatra manje pravilnim, iako se zbog latinskog korena povremeno koristi.
Kako nastaje apsces?
Apsces nastaje kada mikroorganizmi, najčešće bakterije, prodru u tkivo i pokrenu infekciju koju odbrambeni sistem ne uspe odmah da ugasi. Telo na mesto prodora šalje bela krvna zrnca, a u sukobu sa bakterijama odumiru i one i deo okolnog tkiva. Od te mešavine odumrlih ćelija, bakterija i tkivne tečnosti nastaje gnoj, koji se postepeno nakuplja i stvara šupljinu.
Najčešći uzročnik su bakterije sa kože i sluzokoža, pre svih stafilokok (Staphylococcus aureus), koji lako iskoristi i najmanji prekid u koži da dospe u dublje slojeve. Kod apscesa u unutrašnjim organima uzročnici su drugačiji i obično potiču iz same sredine u kojoj apsces nastaje, poput bakterija iz creva kod apscesa u trbuhu.
Bez obzira na to koja bakterija stoji iza infekcije, mehanizam je isti: prodor, odbrambena reakcija, stvaranje gnoja i njegovo ograničavanje omotačem.
Da bi do infekcije uopšte došlo, bakterijama je najčešće potreban put kojim će ući u tkivo. Taj ulaz mogu biti:
- Posekotina, ogrebotina ili ubodna rana na koži
- Ubod igle ili mesto injekcije, naročito kada higijena nije besprekorna
- Začepljena lojna ili znojna žlezda i urasla dlaka
- Zapaljeni zub ili oštećena sluzokoža
- Pucanje ili prodor sadržaja iz obolelog organa u okolno tkivo
Sve ovo objašnjava zašto apsces može da nastane i kod potpuno zdravih ljudi, ali i zašto se kod nekih javlja lakše i češće. Oslabljen imunitet, šećerna bolest, gojaznost i loša prokrvljenost tkiva otežavaju telu da savlada infekciju u ranoj fazi, pa se ona lakše zaokruži u apsces. Pušenje i loša higijena kože dodatno povećavaju rizik, naročito za apscese na koži i u potkožnom tkivu.
Ono što mnogi ne znaju jeste da nastanak apscesa nije znak slabosti organizma, nego posledica toga što je odbrana ipak delimično uspela. Da telo nije ograničilo infekciju, ona bi se nesmetano širila tkivom, što je opasnije stanje od samog apscesa. Apsces je, u tom smislu,neka vrsta kompromisa. Infekcija jeste zaustavljena, ali zarobljena, i zato traži da bude ispražnjena.
Koje vrste apscesa postoje?
Apscesi se dele prema tome gde u telu nastaju, pa razlikujemo površinske apscese kože i potkožnog tkiva i duboke apscese u unutrašnjim organima. Površinski su vidljivi i opipljivi, obično lakši za prepoznavanje i za lečenje, dok duboki dugo ostaju skriveni i otkrivaju se tek preko opštih simptoma i snimanja.
Ista bolest tako može da bude bolna kvržica na koži ili ozbiljno stanje u trbuhu, u zavisnosti od toga gde se gnoj nakupio.
Ova podela nije samo formalna. Mesto na kome apsces nastaje određuje koliko je stanje hitno, koji lekar ga leči i da li je dovoljna mala intervencija ili je potreban ozbiljniji zahvat. Zbog toga vredi proći kroz najčešće tipove, od onih na koži do onih skrivenih duboko u telu.
Kako izgleda apsces na koži?
Apsces na koži izgleda kao crven, otečen i bolan čvor koji je na dodir topao i zategnut, a u sredini vremenom omekša kako se gnoj nakuplja. To omekšanje, koje se pri pritisku oseti kao talasanje tečnosti pod prstima (fluktuacija), znak je da je gnoj sazreo i da se primakao površini.
Koža iznad postaje napeta i sjajna, a ponekad se na vrhu pojavi žućkasta tačka kroz koju apsces može sam da probije i isprazni se.
Ovakvi apscesi javljaju se gotovo bilo gde na telu, ali su neka mesta sklonija zbog trenja, znojenja ili dlaka:
- Na licu i vratu, najčešće iz upaljenog folikula dlake ili lojne žlezde
- Iza uha i na poglavini
- Na zadnjici i u glutealnoj regiji (predeo sedalnih mišića), gde se spajaju trenje i pritisak pri sedenju
- U preponi i pazuhu, gde ima mnogo znojnih žlezda
- Na nozi i rukama, obično posle posekotine ili uboda
- Na mestu injekcije, kada bakterija iglom dospe u potkožno tkivo
Sasvim mali apsces ponekad prsne i isprazni se sam, pa zaraste bez posebnog lečenja. Kod većine ostalih, međutim, gnoj mora da se ispusti kroz mali rez, što je posao opšte hirurgije. Pokušaji da se apsces istisne ili probode kod kuće po pravilu pogoršaju stanje, jer se infekcija tada širi u dublje slojeve umesto da izađe napolje.
Šta je perianalni apsces?
Perianalni apsces je nakupina gnoja u tkivu oko čmara, koja nastaje kada se začepe i inficiraju sitne žlezde u analnom kanalu. Ispoljava se jakim, pulsirajućim bolom oko čmara koji se pojačava pri sedenju i pražnjenju creva, uz otok, crvenilo i osećaj napetosti, a neretko i uz povišenu temperaturu. Za razliku od običnog čvora na koži, ovaj apsces je često dublji nego što deluje spolja.
Ono po čemu se izdvaja jeste sklonost da za sobom ostavi fistulu, tanak kanal koji nakon pražnjenja gnoja poveže unutrašnjost analnog kanala sa kožom i ne zarasta sam. Zbog te veze između apscesa i fistule, lečenjem perianalnih apscesa i pratećih stanja bavi se proktologija. Rano zbrinjavanje smanjuje bol i verovatnoću da apsces preraste u hronični problem sa ponavljanim gnojenjem.
Kako nastaje apsces dojke?
Apsces dojke najčešće nastaje kao komplikacija neizlečenog zapaljenja dojke (mastitisa), pre svega kod žena u periodu dojenja. Mleko koje se zadržava u kanalima stvara pogodnu sredinu za razmnožavanje bakterija, a ako se mastitis ne smiri na vreme, upala se može zaokružiti u gnojnu šupljinu. Dojka tada postaje bolna, otečena, zategnuta i topla, a bol je izraženiji nego kod običnog mastitisa.
Apsces dojke može da se javi i van dojenja, pa se procenjuje pažljivo, jer se iza otoka u dojci povremeno krije druga promena. Za razlikovanje gnojne šupljine od ostalih promena koristan je ultrazvuk dojke, koji pokazuje ima li nakupljene tečnosti i koliko je duboko. Kada se apsces potvrdi, gnoj se ispušta, bilo iglom pod kontrolom ultrazvuka, bilo malim rezom u okviru opšte hirurgije.
Koji apscesi nastaju u unutrašnjim organima?
Duboki apscesi nastaju u organima kao što su pluća, jetra i bubrezi, ili unutar trbušne duplje, i opasniji su od površinskih upravo zato što se ne vide i ne opipavaju. Umesto lokalnog crvenila i otoka, oni se ispoljavaju opštim znacima infekcije, poput visoke temperature sa groznicom, malaksalosti i bola u zahvaćenom delu tela. Zbog toga se otkrivaju posrednije, kroz analize krvi i snimanje, a ne pukim pregledom.
Apsces pluća često se razvija posle teže upale pluća ili udisanja sadržaja u disajne puteve, pa spada u domen pulmologije, a kod složenijih slučajeva i grudne hirurgije. U trbuhu apsces može da nastane oko upaljenog organa ili posle operacije, gde je za otkrivanje dragocen ultrazvuk abdomena, a za lečenje dubljih i većih nakupina abdominalna hirurgija.
Apscesi jetre, kao i oni u predelu debelog creva, prate istu logiku, otkrivanje snimanjem pa ciljano pražnjenje. Kada su u pitanju apsces bubrega ili prostate, procenu i lečenje vode nefrologija i urologija.
Zajedničko svim dubokim apscesima jeste da se retko leče samo lekovima. Gnoj u većini slučajeva mora da se isprazni, često iglom uvedenom pod kontrolom ultrazvuka ili skenera, a ređe otvorenom operacijom, uz antibiotike koji prate zahvat.
Na kojim još mestima može nastati apsces?
Apsces može da nastane i na mestima koja izlaze iz okvira usluga naše poliklinike, ali spadaju u temu i vredi ih poznavati. Ovde ih navodimo radi potpune slike, uz jasnu napomenu da njihovo lečenje traži specijaliste kojih u našoj poliklinici nema.
Najpoznatiji među njima je apsces zuba, gnojna nakupina u korenu zuba ili desni koja nastaje iz neizlečenog karijesa ili upale, i koju zbrinjava stomatolog. Peritonzilarni apsces stvara se pored krajnika, kao komplikacija teže upale grla, i pripada oblasti otorinolaringologije (ORL, medicina uha, grla i nosa).
Apsces mozga je redak, ali izuzetno ozbiljan, i predstavlja hitno neurohirurško stanje, gde neurološka procena može da bude ulazna tačka kada se jave simptomi nervnog sistema, ali samo lečenje traži neurohirurgiju i bolničke uslove. Kod žena se sreće i apsces Bartolinijeve žlezde, smešten uz ulaz u vaginu, o kome brine ginekolog.
Da bi se svi tipovi lakše sagledali na jednom mestu, sledi pregled prema lokaciji i oblasti medicine koja se njima bavi:
| Vrsta apscesa | Gde nastaje | Oblast medicine |
| Apsces kože i potkožni apsces | Koža i potkožno tkivo | Opšta hirurgija |
| Perianalni i analni apsces | Tkivo oko čmara i rektuma | Proktologija |
| Apsces dojke | Tkivo dojke | Ultrazvuk dojke, opšta hirurgija |
| Apsces pluća | Plućno tkivo | Pulmologija, grudna hirurgija |
| Apsces jetre | Jetra | Abdominalna hirurgija |
| Apsces u trbuhu i oko creva | Trbušna duplja, creva | Abdominalna hirurgija |
| Apsces bubrega i prostate | Bubreg, prostata | Nefrologija, urologija |
| Apsces zuba | Koren zuba, desni | Stomatologija (van ponude poliklinike) |
| Peritonzilarni apsces | Oko krajnika | ORL (van ponude poliklinike) |
| Apsces mozga | Mozak | Neurohirurgija (van ponude poliklinike) |
| Apsces Bartolinijeve žlezde | Ulaz u vaginu | Ginekologija (van ponude poliklinike) |
Koji su simptomi apscesa?
Simptomi apscesa zavise od toga da li je površinski ili dubok, ali se svi svode na dve grupe znakova: lokalne na samom mestu i opšte znake infekcije u celom telu. Kod apscesa na koži u prvom planu su lokalni znaci, jer se sve dešava tik ispod površine i vidljivo je.
Kod dubokih apscesa lokalnih znakova gotovo da nema, pa telo na infekciju upozorava posrednije, groznicom i malaksalošću. Zbog toga se površinski apsces obično prepozna na prvi pogled, dok dubok traži da se posumnja, i pre nego što se potvrdi njegovo postojanje.
Ono što povezuje sve apscese jeste bol, ali ni on nije uvek isti. Površinski apsces boli oštro i tačno na jednom mestu, dok se bol dubokog apscesa oseća tuplje i teže se locira. Vredi razdvojiti ove dve slike, jer se po njima prepoznaju sasvim različite situacije.
Koji su znaci apscesa na koži?
Znaci apscesa na koži su klasični znaci zapaljenja skupljeni na jednom mestu: crvenilo, otok, toplota, bol i otežana funkcija tog dela tela. Isprva se javi osetljiva, tvrda oteklina, koja tokom nekoliko dana raste, postaje bolnija i u sredini omekšava kako se gnoj nakuplja. To omekšano jezgro koje se pri pritisku pomera pod prstima znak je zrelog apscesa spremnog za pražnjenje.
Tipični lokalni znaci kože obuhvataju:
- Crvenu, toplu i zategnutu kožu iznad otoka
- Bol koji pulsira i pojačava se na dodir
- Omekšanje u centru sa osećajem talasanja tečnosti (fluktuacija)
- Žućkastu tačku ili prosijavanje gnoja pri vrhu
- Ograničenu pokretljivost ako je apsces blizu zgloba ili mišića
Kod manjih apscesa opšte stanje ostaje uredno i sve se svodi na lokalnu tegobu. Ako apsces raste ili se infekcija širi u okolno tkivo, mogu se pridružiti povišena temperatura i malaksalost, što je znak da telo više ne uspeva da drži infekciju samo na tom mestu.
Koji su znaci dubokog apscesa?
Znaci dubokog apscesa su pretežno opšti, jer se gnoj nakuplja u organu ili šupljini koja se ne vidi spolja. Umesto crvenila i otoka, javljaju se povišena temperatura, često sa groznicom i drhtavicom, praćena malaksalošću, gubitkom apetita, noćnim znojenjem i osećajem opšte iscrpljenosti. Ovi znaci lako se pripišu običnoj infekciji, pa dubok apsces ume da promakne dok se ne pojača.
Uz opšte znake obično postoji i bol vezan za zahvaćeni organ, ali on je tup i slabije određen nego kod površinskog apscesa. Apsces u trbuhu daje bol i napetost u tom delu stomaka, apsces pluća prati kašalj, otežano disanje i bol u grudima, dok apsces u predelu bubrega izaziva bol u slabinama. Kada uz nejasnu, upornu temperaturu postoji i lokalizovan bol u nekom delu tela, to je situacija koju treba ispitati, jer se iza nje može kriti nakupina gnoja koju je moguće videti tek snimanjem.
Po čemu se apsces razlikuje od furunkula, karbunkula i flegmone?
Apsces, furunkul, karbunkul i flegmona srodne su gnojne infekcije kože i potkožnog tkiva, a razlikuju se po tome da li je gnoj ograničen ili se slobodno širi kroz tkivo.
Apsces je opšti pojam za ograničenu nakupinu gnoja u šupljini. Furunkul i karbunkul su njegovi posebni oblici vezani za folikul dlake, dok je flegmona suprotnost apscesu, jer se kod nje infekcija razliva tkivom bez jasnih granica. Razumeti tu razliku znači razumeti i zašto se ne leče na isti način.
Furunkul, u narodu poznat kao čir, nastaje kada se inficira folikul dlake i okolno tkivo, pa se oko dlake stvori mala gnojna nakupina sa vidljivim središtem. Praktično je reč o apscesu vezanom za jednu dlaku. Kada se više susednih folikula spoji u jednu veću, dublju gnojnu masu sa nekoliko otvora kroz koje izlazi gnoj, nastaje karbunkul, teži i bolniji od pojedinačnog furunkula, koji češće prati i povišena temperatura.
Flegmona se ponaša drugačije i tu leži ključna razlika. Dok apsces gnoj drži zatvoren u šupljini sa jasnom granicom, flegmona je razlivena upala u kojoj se infekcija širi kroz tkivo bez omeđenog žarišta. Koža nad njom je crvena, topla, otečena i bolna, ali nema omekšanog jezgra niti fluktuacije, jer nema skupljenog gnoja koji bi se ispraznio.
Zato se flegmona leči prevashodno antibioticima, dok apsces po pravilu traži i pražnjenje. Iste dve pojave mogu da se prepletu, pa nelečena flegmona vremenom ume da se zaokruži u apsces.
Radi lakšeg poređenja, osnovne razlike izgledaju ovako:
| Osobina | Apsces | Furunkul | Karbunkul | Flegmona |
| Šta je | Ograničena nakupina gnoja u šupljini | Inficiran folikul dlake sa gnojem | Više spojenih furunkula | Razlivena upala tkiva bez jasnih granica |
| Granice | Jasno omeđen | Jasno omeđen, sitan | Omeđen, ali veći i dublji | Bez jasnih granica |
| Gnoj | Nakupljen u šupljini | Prisutan, u jednom žarištu | Prisutan, na više otvora | Nema skupljenog gnoja |
| Fluktuacija | Postoji kod zrelog apscesa | Postoji | Postoji | Ne postoji |
| Osnova lečenja | Pražnjenje gnoja | Najčešće spontano pražnjenje ili se drenaža | Drenaža i često antibiotici | Pretežno antibiotici |
Podela je korisna kao orijentacija, ali se u praksi ova stanja povremeno preklapaju i prelaze jedno u drugo. Zbog toga procenu o kojoj je tačno promeni reč i kako je lečiti donosi lekar na pregledu, a ne opis ili fotografija.
Kako se dijagnostikuje apsces?
Apsces se dijagnostikuje pregledom kod lekara, a kod dubokih apscesa i snimanjem, jer se gnojna nakupina u telu mora videti da bi se potvrdila. Površinski apsces na koži lekar najčešće prepozna već pri pregledu, po izgledu, toplini i omekšanom jezgru koje se oseti pod prstima.
Dubok apsces se ne vidi ni ne opipava, pa se do dijagnoze dolazi kombinacijom kliničke slike, analizom krvi i snimanja. Cilj nije samo potvrditi da apsces postoji, već i utvrditi koliko je velik, gde se tačno nalazi i koliko je stanje ozbiljno.
Kod površinskih apscesa pregled je obično dovoljan. Lekar procenjuje veličinu, dubinu i zrelost promene, a ponekad, kada nije jasno da li se ispod kože nakupio gnoj ili je reč o razlivenoj upali, pomaže i ultrazvuk mekih tkiva. Kod dubokih apscesa dijagnostika je opsežnija, jer telo daje samo posredne znake, pa se do izvora dolazi korak po korak.
Generalno, u proceni apscesa najčešće se koriste:
- Klinički pregled, kojim se procenjuju izgled, veličina i zrelost promene
- Ultrazvuk, koji pokazuje ima li nakupljene tečnosti u tkivu ili organu i koliko je duboko
- Radiološko snimanje, pre svega skener (CT), za precizan prikaz dubokih apscesa u trbuhu, plućima i drugim organima
- Analize krvi, gde uvećan broj belih krvnih zrnaca i povišeni parametri zapaljenja potvrđuju aktivnu infekciju
- Analiza uzorka gnoja, kojom se utvrđuje vrsta bakterije i bira ciljani antibiotik
Analiza krvi zauzima posebno mesto kod dubokih apscesa, jer prva ukaže na skrivenu infekciju i prati kako telo odgovara na lečenje. Kroz kompletnu krvnu sliku i parametre zapaljenja vidi se koliko je infekcija izražena, čak i pre nego što snimanje pokaže gde se tačno nalazi gnoj.
Kada se apsces potvrdi, i kada se pristupi njegovom pražnjenju, dobijeni gnoj se često šalje na mikrobiološku analizu. Time se otkriva koja bakterija stoji iza infekcije, pa se antibiotik može precizno usmeriti umesto da se bira nasumično. Kod površinskih apscesa ovaj korak nije uvek potreban, ali kod dubokih i onih koji se ponavljaju ili teško povlače, ovo postaje dragocen deo lečenja.
Kako se leči apsces?
Apsces se leči pražnjenjem nakupljenog gnoja, najčešće malim hirurškim rezom, dok antibiotici služe kao dopuna, a ne kao zamena za taj postupak. Osnovno pravilo je jednostavno: gde ima gnoja, mora se napraviti put da izađe. Sve dok je gnoj zarobljen u šupljini, telo ga ne može samo ukloniti, a lekovi teško prodiru do sredine žarišta.
Zato lečenje apscesa gotovo uvek podrazumeva neku vrstu drenaže, a tek uz nju, po potrebi, dolaze antibiotici.
Način na koji se apsces prazni zavisi od toga gde je i koliko je dubok. Površinski apsces na koži rešava se jednostavnom intervencijom u ambulanti, dok duboki apscesi u organima traže pražnjenje pod kontrolom snimanja ili, ređe, otvorenu operaciju. U svim slučajevima cilj je isti, ukloniti gnoj i omogućiti tkivu da zaraste iznutra ka površini.
Da li antibiotik može sam da izleči apsces?
Antibiotik po pravilu ne može sam da izleči apsces, jer teško prodire kroz zid gnojne šupljine do njene sredine. Omotač koji telo stvara oko apscesa istovremeno štiti bakterije unutar njega, pa lek dopire do ivice žarišta, ali ne i do gnoja u centru. Zbog toga antibiotik može privremeno da smiri tegobe, ali se apsces po prestanku terapije često vraća sve dok se gnoj ne isprazni.
To ne znači da antibiotici nemaju ulogu. Oni su dragoceni kada se infekcija širi u okolno tkivo, kada apsces prati povišena temperatura, kod oslabljenog imuniteta ili kod dubokih apscesa, ali gotovo uvek uz drenažu, a ne umesto nje. Odluku o tome da li je i koji antibiotik potreban donosi lekar, jer nepotrebna ili nasumična upotreba antibiotika nosi svoje rizike i doprinosi otpornosti bakterija.
Posebno vredi razjasniti uvreženo verovanje o mastima i oblozima. Razne kreme i masti „za izvlačenje“ gnoja ne mogu da isprazne zreo apsces niti da zamene rez, a odlaganje pravog lečenja daje infekciji vremena da se proširi. Kod sasvim malih, površinskih promena topli oblozi ponekad pomognu da apsces brže sazri i sam prsne, ali to nije rešenje za veći ili dublji apsces.
Kako se izvodi incizija i drenaža apscesa?
Incizija i drenaža jesu postupak u kome lekar malim rezom otvori apsces, isprazni gnoj i ispere šupljinu, i predstavlja osnovni način lečenja površinskih apscesa. Pre reza se mesto obično obezboli lokalnim anestetikom, tako da sam zahvat kod većine pacijenata prođe uz minimalnu nelagodnost. Kada gnoj izađe, pritisak i bol brzo popuštaju, često već tokom same intervencije.
Sam tok je kod površinskih apscesa kratak. Nakon obezbeđivanja i čišćenja, apsces se zaseca dovoljno da se sav gnoj isprazni, a šupljina ispere. Kod većih apscesa u ranu se ponekad postavi gaza ili mali dren, kako bi se sprečilo da se rez prerano zatvori i da se gnoj ponovo nakupi. Rana se namerno ostavlja da zarasta postepeno, iznutra ka površini, uz redovna previjanja i kontrole.
Ovakve intervencije, uključujući i one na perianalnim apscesima i drugim gnojnim promenama, obavljaju se u okviru opšte hirurgije.
Kod bolnih ili dubljih apscesa, ili kod pacijenata kojima intervencija predstavlja veliku nelagodnost, zahvat se može uraditi i uz analgosedaciju, postupak koji izaziva kratkotrajno stanje smirenosti i bezbolnosti tokom kog pacijent ne oseća neprijatnost. Izbor između lokalne anestezije i analgosedacije zavisi od veličine i položaja apscesa i dogovara se sa lekarom pre zahvata.
Kako se leče duboki apscesi?
Duboki apscesi u unutrašnjim organima leče se pražnjenjem gnoja pod kontrolom snimanja ili operacijom, gotovo uvek uz istovremenu antibiotsku terapiju. Za razliku od površinskih, do njih se ne može doći jednostavnim rezom na koži, pa se koriste preciznije metode.
Najčešće se gnoj izvlači tankom iglom ili katetrom koji lekar uvodi kroz kožu, prateći put instrumenta na ultrazvuku ili skeneru, tako da se tačno dođe do žarišta bez nepotrebnog oštećenja okolnog tkiva.
Kada je apsces velik, komorast ili se nalazi na mestu do kog se ne može bezbedno doći iglom, pristupa se hirurškom pražnjenju. U zavisnosti od toga gde se apsces nalazi, ovim se bave abdominalna hirurgija za apscese u trbuhu i grudna hirurgija za apscese u grudnom košu.
Antibiotici su ovde neizostavan deo lečenja, jer prate zahvat i pomažu da se infekcija koja je zahvatila okolinu stavi pod kontrolu, ali ni oni ne menjaju osnovno pravilo da se sam gnoj mora ukloniti.
Koje komplikacije može izazvati apsces?
Glavna opasnost od apscesa je da se infekcija ne zadrži na jednom mestu, već proširi na okolinu ili u krvotok. Dok je gnoj ograničen omotačem, telo drži situaciju pod kontrolom. Problem nastaje kada taj omotač popusti ili kada apsces ostane nelečen predugo, pa infekcija nađe način da se širi dalje.
Najozbiljnija komplikacija je sepsa, prodor infekcije u krvotok koji pokreće buran odgovor celog organizma i predstavlja hitno stanje opasno po život. Na nju upućuju visoka temperatura sa drhtavicom, ubrzan rad srca, ubrzano disanje, pad pritiska i pomućena svest. Svetska zdravstvena organizacija sepsu prepoznaje kao vodeći uzrok smrtnosti u svetu koji zahteva hitno lečenje, o čemu više piše u zvaničnom informativnom materijalu SZO.
Pre nego što stigne tako daleko, nelečen apsces može da napravi niz lokalnih problema:
- Širenje infekcije u okolno tkivo i prelazak ograničenog apscesa u razlivenu flegmonu
- Stvaranje fistule, trajnog kanala kroz koji se gnoj neprekidno prazni, naročito kod perianalnih apscesa
- Prodor gnoja u dublje prostore tela, poput trbušne ili grudne duplje
- Ponavljanje apscesa na istom mestu kada gnoj nije potpuno ispražnjen
- Oštećenje okolnih struktura pritiskom rastuće gnojne šupljine
Kod dubokih apscesa u organima rizik je po prirodi veći, jer se komplikacije dešavaju skriveno i teže se primete na vreme. Upravo zbog toga se apsces ne posmatra kao bezazlena tegoba koja će proći sama, nego kao žarište koje treba isprazniti pre nego što nađe put dalje. Međutim, pravovremeno prepoznat i zbrinut apsces, retko dovodi do ovih komplikacija.
Kada treba potražiti pomoć lekara?
Pomoć lekara treba potražiti kada apsces raste, jako boli, ne prazni se sam ili ga prati povišena temperatura. Sitna gnojna kvržica koja za koji dan sama prsne i zaraste obično ne traži poseban tretman, ali sve što je veće, dublje ili se uporno vraća, zaslužuje pregled. Pravilo je jednostavno: kada apsces ometa svakodnevni život ili ne pokazuje znake povlačenja, ne treba čekati da „prođe sam“.
Postoje situacije u kojima odlazak lekaru ne treba odlagati, jer mogu značiti da se infekcija širi:
- Apsces koji brzo raste, jako boli ili je veći od nekoliko centimetara
- Povišena temperatura, groznica ili drhtavica uz gnojnu promenu
- Crvenilo koje se širi od apscesa ka okolnoj koži
- Apsces na licu, u predelu čmara, dojke ili genitalija
- Otok i gnojenje kod osoba sa šećernom bolešću ili oslabljenim imunitetom
- Apsces koji se stalno vraća na istom mestu
Ono što se ne preporučuje jeste da se apsces samostalno probada, cedi ili tretira raznim oblogama i mastima u nadi da će se isprazniti. Takvi pokušaji najčešće guraju infekciju dublje i povećavaju rizik od širenja, umesto da pomognu. Bezbedno pražnjenje podrazumeva čiste uslove i pravilan rez, što je posao lekara.
Kada je reč o sprečavanju, potpune zaštite nema, ali se rizik smanjuje pažljivom negom kože i rana. Čišćenje i pokrivanje posekotina, održavanje higijene, izbegavanje istiskivanja bubuljica i briga o zdravlju kod hroničnih bolesti poput šećerne bolesti smanjuju priliku da bakterija dospe u tkivo i pokrene infekciju.
