Biopsija je dijagnostički postupak u kome se iz tela uzima mali uzorak tkiva ili ćelija, koji se potom pregleda pod mikroskopom u laboratoriji. Cilj je da se sa sigurnošću utvrdi priroda neke promene, pre svega da li je dobroćudna (benigna) ili zloćudna (maligna).
Iako se najčešće vezuje za sumnju na rak, radi se i kod upalnih, infektivnih i autoimunih oboljenja, jer je neretko jedini način da se postavi konačna dijagnoza. Uzorak se može uzeti iglom, tokom endoskopskog pregleda ili malim hirurškim zahvatom, a sam postupak je u većini slučajeva kratak i bezbedan.
Za mnoge pacijente sama reč zvuči zastrašujuće, jer se odmah vezuje za rak. Biopsija je, međutim, dijagnostička metoda, a ne dijagnoza. Jednako često potvrdi da je promena bezopasna koliko i da otkrije ozbiljno oboljenje, a taj precizan odgovor je ono što omogućava da se dalje postupa kako treba.
Nalaz koji vrati laboratorija pokazuje šta se stvarno dešava u tkivu, čime se nagađanje zamenjuje činjenicama.
- ŠTA JE BIOPSIJA?
- KOJE VRSTE BIOPSIJE POSTOJE?
- ZAŠTO SE RADI BIOPSIJA?
- KAKO SE RADI BIOPSIJA?
- KOJE SE BIOPSIJE RADE PREMA ORGANU?
- DA LI BIOPSIJA BOLI?
- DA LI JE BIOPSIJA OPASNA?
- KOLIKO SE ČEKAJU REZULTATI BIOPSIJE?
- KAKO IZGLEDA OPORAVAK POSLE BIOPSIJE?
- ČESTO POSTAVLJANA PITANJA (FAQ)
Šta je biopsija?
Biopsija je uzimanje uzorka tkiva ili ćelija iz živog organizma radi laboratorijskog pregleda pod mikroskopom. Taj uzorak, koliko god bio mali, nosi informaciju koju nijedan spoljašnji pregled ne može da da sa istom sigurnošću.
Ultrazvuk, skener ili analiza krvi mogu da pokažu da nešto nije u redu i gde se nalazi, ali tek pregled samog tkiva otkriva o čemu se tačno radi.
Ono što biopsiju izdvaja jeste da ona daje dijagnozu na nivou ćelije. Patolog pod mikroskopom vidi kako ćelije izgledaju, kako su raspoređene i da li se ponašaju onako kako bi trebalo, i na osnovu toga razlikuje zdravo tkivo od upale, benigne promene ili malignog procesa.
Zbog te preciznosti se biopsija u velikom broju oboljenja smatra zlatnim standardom, odnosno pregledom čiji nalaz ima najveću težinu pri postavljanju konačne dijagnoze.
Pregled uzetog uzorka naziva se patohistološki nalaz (analiza tkiva pod mikroskopom) i predstavlja završni korak svake biopsije.
Uzorak se posebno priprema, boji i pregleda u laboratoriji, a rezultat opisuje tip tkiva i eventualnu promenu u njemu. Taj nalaz je ono zbog čega se biopsija i radi, jer sve što mu prethodi, od igle do endoskopa, služi samo da se do tkiva dođe.
Biopsija nije jedinstven postupak koji svuda izgleda isto. Pod istim imenom kriju se metode koje se razlikuju po tome čime se uzorak uzima i iz kog dela tela, od uboda tanke igle do uzimanja tkiva tokom endoskopskog pregleda.
Zbog toga se pre svake biopsije bira pristup koji je za dati organ i datu promenu najprecizniji, a istovremeno najmanje opterećujući za pacijenta.
Šta znači pojam biopsija?
Reč biopsija potiče od grčkih reči „bios“, što znači život, i „opsis“, što znači gledanje ili posmatranje. Doslovno prevedeno, pojam znači „gledanje živog“, odnosno posmatranje živog tkiva, čime se jasno razdvaja od pregleda tkiva uzetog nakon smrti.
Termin je krajem devetnaestog veka uveo francuski lekar Ernest Benje, i od tada opisuje isti postupak: uzimanje delića živog tkiva radi mikroskopskog pregleda.
U svakodnevnom govoru pojam se ponekad koristi šire nego što bi trebalo. Biopsijom se naziva i sam čin uzimanja uzorka i laboratorijski nalaz koji potom sledi, iako su to dva odvojena koraka.
Uzimanje tkiva je intervencija koju obavlja lekar, dok je pregled tog tkiva posao patologa u laboratoriji. Kada pacijent kaže da „čeka biopsiju“, najčešće zapravo čeka patohistološki nalaz uzorka koji je već uzet.
Koje vrste biopsije postoje?
Vrste biopsije dele se po dva osnovna merila: prema tehnici kojom se uzorak uzima i prema organu iz kog se uzima. Ova dva merila se ne isključuju, već se ukrštaju, jer se ista tehnika može primeniti na različite organe.
Core biopsija se, na primer, radi i na dojci i na prostati, dok se ista promena na dojci može ispitati tankom iglom ili širokom iglom, zavisno od toga šta lekar traži. U ovom delu su biopsije razvrstane prema tehnici, dok podela po organu dolazi kasnije.
Sama tehnika bira se prema tome koliko tkiva je potrebno za pouzdan nalaz i koliko je promena dostupna. Nekad je dovoljno nekoliko ćelija usisanih tankom iglom, a nekad je neophodan čitav komad tkiva. Što je uzorak veći, nalaz je po pravilu precizniji, ali je i sam zahvat opsežniji, pa se traži ravnoteža između to dvoje.
Kako se radi iglena biopsija?
Iglena biopsija je uzimanje uzorka tkiva ili ćelija ubodom igle kroz kožu, bez rezanja i bez šavova. Reč je o najčešćem i najmanje opterećujućem načinu, koji se kod dubljih promena izvodi pod kontrolom ultrazvuka ili skenera, tako da lekar prati vrh igle i tačno pogađa ciljano mesto. Prema debljini igle i količini uzorka koji se dobija, razlikuju se tri varijante:
- Aspiraciona biopsija tankom iglom (punkciona biopsija, FNA) koristi vrlo tanku iglu kojom se iz promene usisa mali broj ćelija. Dobijeni uzorak sadrži pojedinačne ćelije, a ne komad tkiva, pa se takav pregled naziva citološki (pregled ćelija). Metoda je brza i gotovo bezbolna, a najčešće se primenjuje kod čvorova štitne žlezde i uvećanih limfnih čvorova.
- Core biopsija (biopsija širokom iglom) uzima tanak valjkast isečak tkiva umesto pojedinačnih ćelija. Time se dobija uzorak u kome je očuvan raspored ćelija, što omogućava potpun patohistološki nalaz, pa je ova metoda pouzdanija od tankoiglene kada treba potvrditi ili isključiti malignitet. Široko se koristi kod promena na dojci i prostati.
- Vakum-asistirana biopsija je varijanta širokoiglene biopsije kod koje se uz pomoć blagog vakuuma kroz jednu iglu uzme više isečaka tkiva odjednom. Najčešće se primenjuje na dojci, kada je potrebno više materijala ili kada se ciljaju sitne promene vidljive tek na snimku.
Šta je hirurška biopsija?
Hirurška biopsija je uzimanje uzorka malim operativnim zahvatom, kada iglena ili endoskopska metoda nisu dovoljne ili nisu izvodljive. Radi se kada je potreban veći komad tkiva nego što igla može da pruži, ili kada se promena nalazi na mestu do kog se drugačije ne dopire. Postoje dva oblika, koji se razlikuju po tome da li se uklanja deo ili cela promena:
- Kod incizione biopsije uzima se samo deo sumnjive promene, dok ostatak ostaje na mestu. Ovaj pristup se bira kada je promena velika, pa je cilj prvo utvrditi o čemu se radi, a tek onda planirati dalje lečenje.
- Eksciziona biopsija podrazumeva uklanjanje cele promene u jednom zahvatu, čime se ona istovremeno i dijagnostikuje i uklanja. Takav pristup je čest kod manjih promena na koži i kod sumnjivih mladeža, gde se cela promena šalje na analizu.
Pod hiruršku biopsiju kože spadaju i posebne tehnike poput panč biopsije, kojom se posebnim instrumentom uzima okrugli isečak kože, i šejv biopsije, kojom se skida površinski sloj promene. One se koriste u dermatologiji za dijagnostiku kožnih oboljenja i tumora kože.
Šta je endoskopska biopsija?
Endoskopska biopsija je uzimanje uzorka tkiva tokom endoskopskog pregleda, kroz sam instrument kojim se organ pregleda.
Dok lekar endoskopom sagledava sluzokožu, kroz radni kanal instrumenta provlače se sitna klešta kojima se odseca delić tkiva sa sumnjivog mesta.
Uzorak se uzima potpuno bezbolno, jer sluzokoža unutrašnjih organa nema receptore za bol, pa pacijent samo uzimanje uzorka ne oseća.
Ovaj način je neodvojiv od endoskopske dijagnostike i najčešće se radi tokom istog pregleda na kome je promena i uočena.
Tokom gastroskopije se uzima uzorak sluzokože jednjaka, želuca ili dvanaestopalačnog creva, tokom kolonoskopije uzorak iz debelog creva, a tokom bronhoskopije uzorak iz disajnih puteva i pluća.
Kada se tokom pregleda naiđe na polip, on se često uklanja u celini istom prilikom, čime se dijagnostika i uklanjanje spajaju u jedan postupak.
Radi lakšeg pregleda, različiti tipovi biopsije po tehnici izvođenja su svrstani na jednom mestu u sledećoj tabeli:
| Vrsta biopsije | Kakav uzorak daje | Tipična primena |
| Aspiraciona tankom iglom (FNA) | Pojedinačne ćelije (citološki uzorak) | Štitna žlezda, limfni čvorovi |
| Core biopsija (široka igla) | Valjkast isečak tkiva | Dojka, prostata |
| Vakum-asistirana biopsija | Više isečaka tkiva odjednom | Dojka, sitne promene sa snimka |
| Inciziona biopsija | Deo promene | Velike promene pre lečenja |
| Eksciziona biopsija | Cela promena | Mladeži, manje promene na koži |
| Endoskopska biopsija | Delić sluzokože ili tkiva | Organi za varenje, disajni putevi |
Zašto se radi biopsija?
Biopsija se radi kada je potrebno sa sigurnošću utvrditi prirodu neke promene, a druge metode za to nisu dovoljne. Snimanja poput ultrazvuka, skenera ili magnetne rezonance pokazuju da promena postoji, koliko je velika i gde se nalazi, ali ne mogu pouzdano da kažu od kakvih je ćelija sastavljena.
Taj odgovor daje jedino pregled samog tkiva, pa se biopsiji pribegava onda kada od tačne dijagnoze zavisi dalje lečenje.
Najčešći razlog je sumnja na malignitet, odnosno potreba da se razdvoji dobroćudna od zloćudne promene. Kada se na dojci, prostati, štitnoj žlezdi ili nekom drugom organu otkrije čvor ili masa nejasne prirode, biopsija je ta koja daje konačnu reč.
Važno je pri tome razumeti da uzimanje uzorka ne znači da je rak potvrđen, nego da ga treba ili potvrditi ili isključiti, a nalaz vrlo često pokaže da je promena bezopasna.
Biopsija se, međutim, ne svodi na onkologiju. Pregledom tkiva dijagnostikuju se i mnoga nezloćudna oboljenja, od upalnih i autoimunih do infektivnih, kod kojih je uvid u samo tkivo jedini način da se bolest potvrdi. Razlozi zbog kojih lekar preporučuje biopsiju najčešće su:
- Promena nejasne prirode uočena na snimku ili pri pregledu, koju treba razjasniti
- Razlikovanje benigne od maligne promene kada nalaz slikovnih metoda nije dovoljan
- Određivanje tačnog tipa tumora pre početka lečenja, jer terapija zavisi od vrste ćelija
- Dijagnostika upalnih, autoimunih i infektivnih bolesti, poput celijakije, hroničnog hepatitisa ili bolesti bubrega
- Praćenje već poznate bolesti i procena koliko dobro ona odgovara na terapiju
- Provera sumnjivih promena uočenih tokom endoskopskog pregleda
Nalaz biopsije ne odgovara samo na pitanje da li je promena maligna. Kod potvrđenog tumora on pokazuje i o kom tipu se radi i koliko je agresivan, a neretko i koje su njegove osobine na nivou ćelije.
Upravo ti podaci usmeravaju izbor terapije, jer se lečenje razlikuje od jedne vrste tumora do druge. Zbog toga biopsija nije samo potvrda dijagnoze, već i osnova na kojoj se gradi ceo dalji plan.
Kako se radi biopsija?
Biopsija se izvodi tako što lekar dođe do ciljanog tkiva, uzme uzorak i pošalje ga u laboratoriju na patohistološku obradu. Sam tok zavisi od toga koja se tehnika koristi i koji se organ ispituje, ali se svaka biopsija oslanja na isti niz koraka.
Prvo se tačno odredi mesto sa kog se uzorak uzima, zatim se to mesto po potrebi obezboli, uzme se tkivo i, na kraju, propisno se obeleži i pošalje na analizu.
Kod promena koje se ne vide golim okom presudno je precizno navođenje. Kada se biopsira nešto duboko u telu, lekar se oslanja na sliku u realnom vremenu, najčešće ultrazvuk ili skener, da bi vrh igle doveo tačno do promene i izbegao okolne strukture.
Kod površinskih i lako dostupnih promena navođenje nije potrebno, jer se ciljano mesto vidi ili napipa.
Većina biopsija radi se uz lokalnu anesteziju, kojom se obezboli samo mesto uboda ili reza, dok pacijent ostaje budan. Kod dece, kod većih hirurških biopsija ili kod pacijenata kod kojih bi zahvat bio previše neprijatan, biopsija se može uraditi i u analgosedaciji, kratkotrajnom stanju smirenosti i bezbolnosti tokom kog pacijent ne oseća nelagodnost.
Endoskopske biopsije su poseban slučaj, jer se uzorak sluzokože uzima bezbolno, pa dodatno obezboljavanje samog uzimanja tkiva nije potrebno.
Kada se tkivo uzme, sam zahvat je najčešće gotov za nekoliko minuta. Uzorak se stavlja u poseban rastvor koji ga čuva, obeležava podacima pacijenta i šalje u patohistološku laboratoriju, gde počinje obrada od koje zavisi konačan nalaz.
Taj deo pacijent ne vidi, ali je upravo on razlog zbog kog je biopsija i urađena.
Kako se pacijent priprema za biopsiju?
Priprema za biopsiju zavisi od vrste zahvata, ali se u većini slučajeva svodi na nekoliko jednostavnih koraka i kratak razgovor sa lekarom. Kod površinskih biopsija priprema je minimalna, dok dublje i hirurške biopsije traže nešto više, poput laboratorijskih analiza krvi i provere zgrušavanja.
Najvažniji deo pripreme je da lekar unapred zna celokupno zdravstveno stanje pacijenta, jer se prema tome zahvat prilagođava.
Ono što lekar treba da zna i o čemu se pacijent obaveštava pre biopsije obično obuhvata:
- Lekove za razređivanje krvi (antikoagulanse), jer se oni ponekad privremeno prilagođavaju pre zahvata
- Sklonost pojačanom krvarenju ili poznate poremećaje zgrušavanja
- Alergije, posebno na lokalne anestetike
- Hronične bolesti i sve lekove koji se redovno uzimaju
- Trudnoću ili sumnju na trudnoću
- Potrebu za nekoliko sati bez hrane, ako se biopsija radi u analgosedaciji
Kod endoskopskih biopsija priprema je vezana za sam endoskopski pregled, pa se, na primer, pre kolonoskopije sprovodi čišćenje creva, a nalaz koji sledi zavisi od toga koliko je priprema bila temeljna.
Tačna uputstva uvek daje lekar prema vrsti biopsije i stanju pacijenta, pa opšte smernice ne zamenjuju konkretan dogovor pre termina.
Koje se biopsije rade prema organu?
Prema organu iz kog se uzima uzorak, biopsija dobija poseban naziv i posebnu tehniku, jer svaki organ nosi svoja pravila pristupa. Isti cilj, dolazak do tkiva uz što manje opterećenja za pacijenta, kod dojke se postiže širokom iglom pod ultrazvukom, kod želuca kroz endoskop, a kod štitne žlezde tankom iglom.
Zbog toga se biopsija uvek prilagođava mestu na kome se promena nalazi.
Sledeća tabela daje opšti pregled najčešćih biopsija prema organu, metodi kojom se uzorak obično uzima i oblasti medicine kojoj pripadaju. Reč je o načelnoj medicinskoj podeli, nezavisno od toga gde se pregled izvodi.
| Organ | Uobičajena metoda | Oblast medicine |
| Dojka | Core ili vakum-asistirana igla, pod kontrolom ultrazvuka | Radiologija, hirurgija |
| Prostata | Core igla, transrektalno pod kontrolom ultrazvuka | Urologija |
| Štitna žlezda | Aspiraciona tankom iglom (FNA), pod ultrazvukom | Endokrinologija |
| Organi za varenje | Endoskopska biopsija | Gastroenterologija |
| Pluća i disajni putevi | Tokom bronhoskopije ili iglom kroz grudni koš | Pulmologija |
| Grlić materice | Uzimanje isečka tokom kolposkopije | Ginekologija |
| Jetra | Igla kroz kožu (perkutano), pod ultrazvukom | Gastroenterologija |
| Koštana srž | Igla iz karlične kosti | Hematologija |
| Bubreg | Igla kroz kožu, pod ultrazvukom | Nefrologija |
| Koža | Panč, šejv ili eksciziona biopsija | Dermatologija |
Od navedenih biopsija, u Poliklinici Dr Nikolić rade se biopsija dojke, biopsija prostate, biopsija štitne žlezde, biopsija pluća tokom bronhoskopije i biopsija organa za varenje tokom endoskopskih pregleda. Ostale su ovde navedene radi potpune slike, jer pripadaju oblastima kojima se poliklinika ne bavi u domenu biopsije.
Kako se radi biopsija dojke?
Biopsija dojke najčešće se radi širokom iglom, pod kontrolom ultrazvuka, kada se na pregledu ili snimku uoči čvor ili promena nejasne prirode. Lekar prati vrh igle na ekranu i vodi ga tačno do promene, a zatim uzima jedan ili više isečaka tkiva za analizu. Ovakva core biopsija daje pouzdan patohistološki nalaz, pa je metoda izbora kada treba potvrditi ili isključiti malignitet.
Do biopsije se ne ide odmah, već tek kada ultrazvuk dojke pokaže promenu koja zahteva proveru. Promene se svrstavaju u standardizovane kategorije, pa se biopsija savetuje kod onih koje su ocenjene kao sumnjive.
Sam zahvat radi se uz lokalnu anesteziju, kroz mali ubod bez reza i šavova, a traje kratko.
Otkrivanje promene na vreme presudno je za ishod, jer je rano otkriven karcinom dojke među onima sa najboljom prognozom.
Kako se radi biopsija prostate?
Biopsija prostate izvodi se uzimanjem više tankih isečaka tkiva iglom, najčešće transrektalno i pod kontrolom ultrazvuka. Preporučuje se kada rezultati drugih pregleda, poput povišene vrednosti PSA (tumorskog markera prostate) ili sumnjivog nalaza pri rektalnom pregledu, ukazuju na moguću promenu koju treba razjasniti.
Iz prostate se uzima nekoliko uzoraka sa različitih mesta, kako bi nalaz bio što pouzdaniji.
Zahvat se izvodi uz lokalnu anesteziju, a zbog svoje prirode spada u domen urologije. Cilj nije samo da se potvrdi ili isključi karcinom, već i da se, ako je prisutan, odredi koliko je agresivan, jer o tome zavisi izbor daljeg lečenja.
Blaga nelagodnost i tragovi krvi u mokraći ili krvi u stolici nakon zahvata prolazni su i očekivani.
Kako se radi biopsija grlića materice?
Biopsija grlića materice je proces uzimanja malog isečka tkiva sa grlića radi provere sumnjivih promena, najčešće nakon nepravilnog citološkog nalaza.
Kada Papanikolau test (PAPA test, citološki bris grlića) pokaže odstupanje, poput nalaza treće grupe ili promena označenih kao CIN, sledeći korak je kolposkopija, uveličani pregled grlića, tokom koje se sa sumnjivog mesta uzima uzorak.
Cilj biopsije je da se razjasni da li je reč o bezopasnoj promeni, predstadijumu ili malignitetu, jer se promene na grliću mogu otkriti i lečiti veoma rano.
Uzimanje uzorka je kratko i podnošljivo, uz osećaj blage nelagodnosti. Kada se biopsijom potvrdi maligna promena, onkologija je oblast koja vodi dalje lečenje karcinoma grlića materice.
Koje se još biopsije prema organu rade?
Ostali organi prate istu logiku, uz metodu prilagođenu mestu promene. Kod štitne žlezde se čvorovi ispituju tankom iglom pod ultrazvukom, u domenu endokrinologije i nuklearne medicine.
Uzorak organa za varenje uzima se tokom endoskopije, u okviru gastroenterologije. Kod jetre se, pre nego što se posegne za iglom, stanje tkiva često procenjuje neinvazivno putem elastografije jetre.
Biopsija koštane srži, kojom se ispituju bolesti krvi, pripada hematologiji, dok biopsija bubrega spada u nefrologiju.
Da li biopsija boli?
Biopsija u većini slučajeva ne boli, jer se radi uz anesteziju ili na način koji sam po sebi ne izaziva bol. Ono što pacijenti osete najčešće je kratkotrajna nelagodnost, pritisak ili ubod, a ne bol u pravom smislu.
Koliko će zahvat biti prijatan zavisi od tehnike i mesta sa kog se uzorak uzima, pa se i doživljaj razlikuje od jedne biopsije do druge.
Kod iglenih i hirurških biopsija mesto uboda ili reza obezboli se lokalnim anestetikom, pa pacijent tokom uzimanja uzorka oseti pritisak, ali ne i bol. Sam ubod anestetika kratko peče, slično vađenju krvi, a nakon toga se područje umrtvi.
Kod aspiracije tankom iglom, kakva se radi na štitnoj žlezdi, igla je toliko tanka da se često ni ne obezboljava posebno, jer je ubod jedva primetan.
Endoskopske biopsije su poseban slučaj, jer se samo uzimanje uzorka uopšte ne oseća. Sluzokoža unutrašnjih organa nema receptore za bol, pa pacijent ne primeti trenutak kada se tkivo uzima.
Posle biopsije može se javiti blaga osetljivost na mestu zahvata, koja prolazi za dan ili dva. Reč je o očekivanoj reakciji tkiva, a ne o znaku da nešto nije u redu, i najčešće ne traži ništa više od uobičajenog blagog analgetika.
Strah od bola ne bi trebalo da bude razlog za odlaganje biopsije, jer je nelagodnost koju ona nosi mala u odnosu na vrednost nalaza koji daje.
Da li je biopsija opasna?
Biopsija je bezbedan postupak, a ozbiljne komplikacije su retke. Kao i svaka intervencija, nosi mali rizik od blagih, prolaznih tegoba, ali su one po pravilu lakše od stanja zbog kog se biopsija radi.
Kod velike većine pacijenata sve se završi bez ikakvih posledica, a nalaz koji se dobija daleko je vredniji od male nelagodnosti koju zahvat može da izazove.
Najčešće tegobe posle biopsije su bezopasne i kratkotrajne. Na mestu uboda ili reza mogu se javiti blaga bol, modrica ili manje krvarenje, a kod endoskopskih biopsija povremeno i tragovi krvi u stolici ili ispljuvku, što obično prestaje samo od sebe.
Ozbiljnije komplikacije, poput jačeg krvarenja ili infekcije, javljaju se veoma retko, a rizik zavisi od toga koji se organ biopsira i kojom tehnikom.
Najrasprostranjeniji strah vezan za biopsiju jeste da ubod igle u tumor može da „razaspe“ rak po telu. Ta pojava, poznata kao rasejavanje ćelija duž putanje igle, teorijski je moguća, ali je izuzetno retka i u praksi ne menja tok bolesti niti ukupno preživljavanje.
Savremene tehnike biopsije osmišljene su upravo tako da tu mogućnost svedu na najmanju meru, pa strah od širenja raka ne bi trebalo da bude razlog za odbijanje pregleda.
Opasnost zapravo leži u suprotnom, u odlaganju. Kada se biopsija izbegava iz straha, gubi se vreme u kome bi bolest bila otkrivena i lečena na vreme.
Recenzirani pregledi pokazuju da odlaganje biopsije duže od tri meseca nakon sumnjivog nalaza može biti povezano sa osetno nižim preživljavanjem, reda veličine oko petine u relativnom smislu. Drugim rečima, veći rizik nosi neurađena nego urađena biopsija, pa se sumnjiv nalaz ne isplati čekati.
Koliko se čekaju rezultati biopsije?
Rezultati biopsije najčešće su gotovi u roku od nekoliko dana do dve nedelje, u zavisnosti od vrste uzorka i analiza koje su potrebne. Za jednostavan patohistološki nalaz obično je dovoljno nekoliko dana, dok složeniji slučajevi traju duže.
Čekanje je pacijentima često najteži deo, ali dužina ne govori ništa o samom nalazu. Vreme odlazi na laboratorijsku obradu koja se ne može ubrzati bez gubitka pouzdanosti, jer uzorak prolazi kroz nekoliko koraka pre nego što ga patolog pregleda:
- Priprema i fiksacija tkiva u posebnom rastvoru koji ga čuva
- Sečenje na vrlo tanke preseke i bojenje radi razlikovanja struktura
- Pregled pod mikroskopom, gde patolog procenjuje izgled i raspored ćelija
- Dodatne analize kod tumora, kojima se određuje tip i agresivnost promene
Postoji i poseban slučaj u kome se odgovor dobija odmah, tokom operacije. Kod ex tempore analize (intraoperativna biopsija) uzorak se zamrzne i pregleda dok je pacijent još na stolu, da bi hirurg na osnovu brzog nalaza odlučio o daljem toku zahvata. Takav nalaz je privremen i uvek se potvrđuje standardnom obradom.
Sam nalaz tumači lekar, a ne pacijent na osnovu pisanog izveštaja. Patohistološki izveštaj pisan je stručnim jezikom i lako se pogrešno razume bez konteksta, pa se pravo značenje dobija tek na kontrolnom pregledu, gde se dogovara i dalji korak.
Kako izgleda oporavak posle biopsije?
Oporavak posle biopsije najčešće je brz, a većina pacijenata se istog dana vraća uobičajenim aktivnostima. Kod iglenih i endoskopskih biopsija oporavak je gotovo trenutan, dok hirurške biopsije, kod kojih ima reza i šavova, traže nešto više mirovanja i negu rane.
Koliko će oporavak trajati zavisi od tehnike i organa, ali je kod većine biopsija reč o danu ili dva blage osetljivosti.
Blage tegobe posle zahvata su očekivane i ne treba da zabrinjavaju. Na mestu uboda ili reza javljaju se osetljivost, modrica ili zatezanje, a kod endoskopskih biopsija prolazna nadutost ili blago grebanje u grlu.
Ako je biopsija rađena u analgosedaciji, pacijent se prvo odmara dok dejstvo ne prođe i kući odlazi u pratnji, bez vožnje istog dana.
Iako su komplikacije retke, postoje znaci koji traže da se pacijent javi lekaru:
- Jače ili sve obilnije krvarenje na mestu zahvata koje ne prestaje
- Povišena temperatura, groznica ili drhtavica
- Jak ili sve jači bol koji ne popušta uz uobičajeni analgetik
- Crvenilo, otok i toplota oko rane, kao znaci infekcije
- Otežano disanje ili bol u grudima nakon biopsije pluća
Ovi znaci javljaju se izuzetno retko, ali ih ne treba zanemariti, jer mogu ukazivati na komplikaciju koju treba na vreme zbrinuti. U najvećem broju slučajeva, međutim, biopsija prođe bez ikakvih posledica, a jedino što ostaje jeste čekanje nalaza koji će dati odgovor zbog kog je pregled i urađen.
