Neurologija

Neurologija je medicinska specijalnost koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti i poremećaja nervnog sistema. Neurologija se fokusira na sve aspekte nervnog sistema, koji je od suštinskog značaja za funkciju celog tela.

• NERVNI SISTEM
• NAJČEŠĆE BOLESTI NERVNOG SISTEMA
• DIJAGNOSTIKA NEUROLOŠKIH OBOLJENJA
• ZNAČAJ EDUKACIJE I PREVENCIJE
• CENE NEUROLOŠKIH USLUGA

Nervni sistem

Kada kažemo da je od suštinskog značaja, to je tako zato što je nervni sistem složen i vitalan aspekt ljudskog tela koji obuhvata centralni nervni sistem, koji se sastoji od mozga i kičmene moždine, i periferni nervni sistem koji čine nervi koji se šire po celom telu. 

Ova dva sistema rade zajedno kako bi regulisali i kontrolisali različite telesne funkcije. 

Centralni nervni sistem igra centralnu ulogu u kontroli osnovnih telesnih procesa kao što su disanje, srčana aktivnost, kretanje mišića, govor, čula (vid, sluh, dodir, miris), emocionalne reakcije, pamćenje i mnogih drugih vitalnih aspekta. Neurolozi proučavaju anatomiju, fiziologiju i funkciju nervnog sistema kako bi razumeli i tretirali različite poremećaje i bolesti povezane s tim sistemom.

Najčešće bolesti nervnog sistema

Zbog velike složenosti i osteljivosti, nervni sistem je podložan velikom broju bolesti i poremećaja. Evo samo nekih od njih:

• Glavobolje

  Uključuju tenzijske glavobolje, migrene i klaster glavobolje. Ovi poremećaji često uzrokuju jake bolove u glavi i nelagodnost. Glavobolje se ne mogu isključivo vezivati za bolesti nervnog sistema, ali svakako mogu biti jedan od faktora.

• Epilepsija

  Epilepsija je neurološki poremećaj koji uzrokuje periodične napade usled neuravnoteženih električnih aktivnosti u mozgu. Napadi mogu manifestovati kao gubitak svesti, grčenje ili neobično ponašanje. Lečenje uključuje lekove, hirurške zahvate ili alternativne terapije kako bi se kontrolisali napadi i omogućio normalan život.

• Parkinsonova bolest

  Neurološki poremećaj koji utiče na pokretljivost i kontrolu mišića. Ova bolest obično uzrokuje tremor, usporenost pokreta i gubitak motoričke sposobnosti. Lečenje Parkinsonove bolesti obuhvata lekove i terapijske pristupe kako bi se ublažili simptomi i poboljšao kvalitet života pacijenata.

• Multipla skleroza

  Autoimuna bolest koja uzrokuje oštećenje omotača nervnih vlakana, što može rezultovati različitim neurološkim simptomima, uključujući slabost mišića, koordinacione probleme, poremećaje vida i umor.

• Alzheimerova bolest

  Ovo je progresivna bolest koja dovodi do gubitka pamćenja, kognitivnih funkcija i sposobnosti za svakodnevne aktivnosti.

• Moždani udar

  Moždani udar nastaje kada je snabdevanje krvlju mozga prekinuto ili smanjeno, što može izazvati oštećenje mozga.

• Neuropatija

  Neuropatija se odnosi na oštećenje perifernih nerava i može uzrokovati simptome poput trnjenja, gubitka osećaja i bolova.

• Multipli mielom

  Ovo je maligni krvni poremećaj koji se karakteriše nekontrolisanim rastom i širenjem malignih plazma ćelija u koštanoj srži.

• Autizam

  Autizam je poremećaj razvoja koji utiče na socijalne interakcije, komunikaciju i ponašanje.

ADHD (sindrom hiperaktivnosti i pažnje)

ADHD je često dijagnostikovan poremećaj koji utiče na pažnju, impulsivnost i hiperaktivnost.

Dijagnostika neuroloških oboljenja

Dijagnostika neuroloških oboljenja zahteva niz različitih postupaka i testova kako bi se identifikovala priroda, prisustvo i ozbiljnost problema u nervnom sistemu. Početni korak u procesu dijagnoze obično uključuje detaljan klinički pregled, tokom kojeg lekar razgovara sa pacijentom kako bi razumeo njegove simptome, istoriju bolesti i druge relevantne informacije. 

Osim toga, izvodi se fizički pregled koji obuhvata testiranje osećaja, ravnoteže, koordinacije i refleksa kako bi se identifikovale potencijalne abnormalnosti u funkciji nervnog sistema.

Nakon kliničkog pregleda, lekar može naručiti niz dodatnih testova, uključujući neurološke testove koji ocenjuju specifične aspekte funkcije nervnog sistema, kao što su vid, slušanje i motoričke sposobnosti. 

Pored toga, snimanje mozga i kičmene moždine pomaže u dobijanju detaljnih slika nervnog sistema i identifikaciji različitih abnormalnosti poput tumora, povreda i zapaljenja. 

Elektrofiziološki testovi, poput EMG i EP, mere električnu aktivnost mišića i nervnih puteva i često se koriste za procenu neuromišićnih poremećaja. 

Laboratorijski testovi krvi doprinose otkrivanju infekcija, upala i metaboličkih poremećaja koji mogu uticati na nervni sistem. 

U retkim slučajevima, biopsija mozga ili kičmene moždine može biti neophodna za postavljanje precizne dijagnoze.

Kroz pažljivo izvođenje ovih dijagnostičkih koraka, neurolozi su u mogućnosti da postave tačnu dijagnozu i pruže odgovarajući tretman za neurološka oboljenja.

Značaj edukacije i prevencije

Edukacija o prevenciji neuroloških poremećaja igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja nervnog sistema. Promocija zdravog načina života, redovnih medicinskih pregleda i osvešćivanje ljudi o faktorima rizika može smanjiti pojavu neuroloških bolesti i poremećaja. 

Ranom dijagnozom i pravovremenom reakcijom, mnoge bolesti nervnog sistema mogu se efikasnije tretirati, poboljšavajući kvalitet života pacijenata.

Kod nas možete odraditi preventivni pregled, a naš stručni tim na čelu sa Spec. dr med. Nikolom Vukašinovićem pobrinuće se da, ukoliko je potrebno, dobijete tačnu i preciznu dijagnozu i plan lečenja.

Cene neuroloških pregleda

Molimo vas da proverite cene usluga na stranici Cenovnik zbog mogućih izmena ili neslaganja usled ažuriranja cena. Hvala!

Pogledajte sve cene neuroloških pregleda OVDE