Icon

Nuklearna medicina

Karcinomi i slične teške bolesti postaju sve češći problem u današnjem svetu, predstavljajući ozbiljan izazov za zdravstvene sisteme i pacijente. Sve veći broj ljudi suočava se s ovim ozbiljnim dijagnozama, što naglašava hitnost pravovremene identifikacije i lečenja. U tom kontekstu, dijagnostika postaje ključna za pružanje najbolje moguće brige pacijentima. Ovaj uvod ilustruje potrebu za naprednim dijagnostičkim metodama kao što je nuklearna medicina, koja pruža dublji uvid u funkcionalne aspekte tela i unutrašnje organe.

Šta je nuklearna medicina

Nuklearna medicina spada u granu, odnosno vrstu dijagnostike i terapije u medicini koja koristi radioaktivne supstance i uređaje za dijagnostiku i lečenje različitih medicinskih stanja.

Glavni cilj nuklearne medicine je dobijanje tačnih i preciznih informacija o funkcionisanju organa i tkiva vizualizacijom.

Za razliku od nekih drugih vidova dijagnostike kao što su klasične dijagnostičke tehnike: rendgenski snimci, kompjuterska tomografija (CT), magnetna rezonanca (MR), ultrazvuk i slične tehnike, kod nuklearne medicine fokus je na dobijanju potpunih informacija o funkcionalnom statusu organa i tkiva, što se kod gore pomenutih dijagnoza ne može uvek reći jer se one uglavnom fokusiraju na njihovu anatomsku strukturu.

Primena nuklearne medicine

Nuklearna medicina ima značajnu ulogu u dijagnostici i praćenju stanja vezanih za štitnu žlezdu, uključujući hipotireozu, hipertireozu, Hašimoto sindrom i karcinome štitaste žlezde. Evo kako se primenjuje u svakom od ovih stanja:

Hipotireoza

Hipotireoza, poremećaj u radu štitne žlezde, nastaje kada ova žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, poput tiroksina i trijodtironina, koji su ključni za regulaciju metaboličkih procesa. Ovaj poremećaj često nazivamo “usporen rad štitaste žlezde”, jer nedostatak hormona usporava metaboličke funkcije organizma.

Simptomi hipotireoze obuhvataju umor, osetljivost na hladnoću, dobijanje na težini, spor puls, oticanje lica i nogu, neredovne menstrualne cikluse kod žena, promene na koži i kosi, teškoće u koncentraciji i povišen nivo holesterola.

Pravovremena dijagnoza je ključna za uspešno lečenje. Zato na našoj klinici možete odraditi detaljan pregled, a naš cenjeni stručnjak Doc. dr Miloš Stević odradiće kompletnu analizu nalaza u opsegu nuklearno medicinske i laboratorijske dijagnostike. 

Ovo je najsavremenija i najpreciznija tehnika pregleda štitne žlezde i naš tim se fokusira na palpatorni pregled štitne žlezde, analizu hormona i nalaza scintigrafije. Scintigrafija je pregled koji se obavlja u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu a detaljnu analizu rezultata i predlog terapije postaviće doktor Miloš na našoj klinici. 

Hipertireoza

Suprotno hipotireozi, gde štitna žlezda proizvodi nedovoljno hormona, hipertireoza je stanje u kojem štitna žlezda luči prekomernu količinu hormona štitne žlezde, što može izazvati ubrzanje metaboličkih procesa i različite simptome.

Simptomi hipertireoze su raznoliki i obuhvataju ubrzan rad srca, što može izazvati lupanje srca ili aritmiju. Povećana nervoza, anksioznost i nemir često prate ovo stanje, utičući na san i opšti kvalitet života. Gubitak težine i povećan apetit su uobičajeni zbog ubrzanog metabolizma, a ponekad se javlja i proliv. Koža može pokazivati promene poput povećane vlažnosti, toplote i pojačanog znojenja. 

Za tačnu dijagnozu hipertireoze od najvećeg značaja je odraditi laboratorijsku dijagnostiku u smislu određivanja nivoa tireoidnih hormona, TSH i drugih markera hipertireoze i  detaljan klinički pregled specijaliste nuklearne medicine koji se bavi dijagnozom i lečenjem svih funkcionalnih i strukturnih bolesti štitne žlezde.  

Za potpun pregled i tačno i precizno sagledavanje i analiziranje rezultata testa, pobrinuće se  Doc. dr Miloš Stević i naš stručni tim kako bi bili sigurni da ste dobili preciznu i tačnu terapiju. 

Hašimoto sindrom

Predstavlja autoimunu bolest štitne žlezde koja na kraju dovodi do hipotireoze i/ili drugih anatomsko – funkcionalnih poremećaja štitaste žlezde. Nastaje kada imunološki sistem napada sopstvenu žlezdu, što može rezultovati zapaljenjem i postepenim uništavanjem ćelija. 

Simptomi Hašimoto sindroma se često pojavljuju postepeno, sa blagim ili nespecifičnim manifestacijama poput umora, niske energije, suve kože, osetljivosti na hladnoću i promena telesne mase. 

Budući da se ovi simptomi povezuju i sa drugim bolestima, dijagnoza može proći neprimećena godinama.

Zato je veoma važno reagovati čak i na najmanje simptome i precizno detektovati probleme koji nastaju a za to je ključna nuklearna medicina i laboratorijski testovi koji će dati precizne rezultate. 

Nakon što ih naš stručni tim analizira pacijentu će biti ordinirana potrebna terapija, predložene kontrole a sve u sprečavanju pojave posledica Hashimoto sindroma. 

Karcinom štitne žlezde

Karcinom štitne žlezde je maligni tumor koji se razvija u ćelijama štitne žlezde. Ova forma raka obuhvata nekoliko tipova, a najčešći je papilarni karcinom. Simptomi mogu uključivati oticanje na vratu, promene u glasu, otežano gutanje, ili nema simptoma u ranoj fazi. 

U dijagnostici karcinoma štitne žlezde koristi se biopsija ali pre toga  koristi se i scintigrafija štitne žlezde kako bi se ocenila aktivnost i raspodela tkiva.

Nakon što se odrade testiranja scintigrafije na nuklearnoj medicini, pacijent dolazi kod nas sa rezultatima testova i uz detaljan pregled i analizu dobija savete za dalje lečenje. 

Važno je napomenuti da je primena radioaktivnih supstanci u nuklearnoj medicini specifična za svaki slučaj, i odluke o terapiji se donose uzimajući u obzir individualne karakteristike pacijenta i vrstu bolesti. Naši lekari specijalista za nuklearnu medicinu aktivno sarađju sa endokrinolozima kako bi odredili najefikasniji plan lečenja.

Na našoj klinici radi tim stručnjaka na čelu sa Doc. dr Milošem Stevićem koji će se pobrinuti da vaš pregled prođe sigurno i bezbedno.

Ukoliko imate simptome koji ukazuju na probleme sa štitnom žlezdom, zakažite pregled.

Cene usluga

Pregled lekara specijaliste nuklearne medicine

– 5000

Pogledajte sve cene usluga nuklearne medicine OVDE

Stručni tim

Doc. dr Miloš Stević

nuklearna medicina