Karcinomi i slične teške bolesti postaju sve češći problem u današnjem svetu, predstavljajući ozbiljan izazov za zdravstvene sisteme i pacijente. Sve veći broj ljudi suočava se s ovim ozbiljnim dijagnozama, što naglašava hitnost pravovremene identifikacije i lečenja. U tom kontekstu, dijagnostika postaje ključna za pružanje najbolje moguće brige pacijentima. Ovaj uvod ilustruje potrebu za naprednim dijagnostičkim metodama kao što je nuklearna medicina, koja pruža dublji uvid u funkcionalne aspekte tela i unutrašnje organe.
- ŠTA JE NUKLEARNA MEDICINA
- NUKLEARNA MEDICINA I LEČENJE ŠTITNE ŽLEZDE
- TERAPIJA KARCINOMA PROSTATE
- PREPORUKE ZA LEČENJE POREMEĆAJA ŠTITNE ŽLEZDE
- CENE USLUGA
Šta je nuklearna medicina
Nuklearna medicina spada u granu, odnosno vrstu dijagnostike i terapije u medicini koja koristi radioaktivne supstance i uređaje za dijagnostiku i lečenje različitih medicinskih stanja.
Glavni cilj nuklearne medicine je dobijanje tačnih i preciznih informacija o funkcionisanju organa i tkiva vizualizacijom.
Za razliku od nekih drugih vidova dijagnostike kao što su klasične dijagnostičke tehnike: rendgenski snimci, kompjuterska tomografija (CT), magnetna rezonanca (MR), ultrazvuk i slične tehnike, kod nuklearne medicine fokus je na dobijanju potpunih informacija o funkcionalnom statusu organa i tkiva, što se kod gore pomenutih dijagnoza ne može uvek reći jer se one uglavnom fokusiraju na njihovu anatomsku strukturu.
Nuklearna medicina i lečenje štitne žlezde
Nuklearna medicina je specijalizovani deo endokrinologije koji se fokusira na poremećaje štitne žlezde i dijagnostiku i lečenje neuroendokrinih tumora.
Dok se ne bavi dijabetesom ili poremećajima rasta, nuklearna medicina koristi specifične tretmane kao što su primena joda za karcinom štitne žlezde i aplikacija analoga somatostatina označenih beta minus emiterima za neuroendokrine tumore.
U Srbiji se poštuju preporuke Evropske agencije za nuklearnu energiju, Evropske asocijacije za nuklearnu medicinu i Američke asocijacije za nuklearnu medicinu, te se primenjuju fiksne doze.
Kod karcinoma štitne žlezde, primenjuje se ablativna doza joda od 100 milikirija (mCi) nakon operacije. Ako je potrebno, doza se može povećati na 150 milikirija ako se 6 meseci nakon terapije uoče rezidualno tkivo ili povišeni nivoi tireoglobulina i tireoglobulinskih antitela.
Povišeni nivoi tireoglobulina i tireoglobulinskih antitela nakon hirurškog uklanjanja štitne žlezde i primene radiojoda ukazuju na mogućnost metastatskih promena.
U tom slučaju, šest meseci nakon ablativne terapije, pacijent može primiti reterapiju radioaktivnim jodom.
Terapija traje dok tumor prima jod; ako tumor ne reaguje na jod, može biti jodavidan (rezistentan na jod), što znači da se ne primećuje smanjenje tumorske mase ili nivoa tireoglobulina.
U takvim slučajevima, može se koristiti onkološka terapija inhibitora tirozinkinaze, iako uspeh joda ostaje superioran, sa uspešnošću od gotovo 90%.
Terapija karcinoma prostate
U Srbiji je registrovan agens za detekciju radiorezistentnih i kastraciono rezistentnih karcinoma prostate. Da bi se započela odgovarajuća terapija, potrebna je precizna dijagnostika, koja se sada može obaviti pomoću specijalizovanih dijagnostičkih agenasa.
Većina pacijenata sa karcinomom prostate leči se hirurškim uklanjanjem prostate, ako je to moguće.
Kada to nije opcija, koristi se terapija za snižavanje nivoa muških polnih hormona testosterona, bilo to hemijskom, medikamentoznom ili hirurškom kastracijom. Ova metoda je efikasna kod hormonozavisnih tumora, koji u velikoj meri odgovaraju na takav tretman.
Međutim, oko 10% pacijenata sa karcinomom prostate pokazuje rezistenciju na kastraciju i uspešno preživljavaju čak i pri niskim nivoima testosterona. Kod ovih pacijenata prisutna je ekspresija PSMA (prostata-specifični membranski antigen) na površini tumora, što predstavlja ciljnu grupu za specifične tretmane.
Iako je broj ovih pacijenata manji u odnosu na sve pacijente sa karcinomom prostate, zbog velike učestalosti bolesti njihov broj je značajan.
Preporuke za lečenje poremećaja štitne žlezde
U lečenju poremećaja štitne žlezde, ne preporučuje se upotreba narodne medicine kao što su različiti čajevi, melemi, zeleni oraščići ili orahovača.
Ove metode su zasnovane na starim verovanjima koja tvrde da konzumacija zelenih oraščića može smanjiti gušavost, što je rezultat manjka joda.
Međutim, od 1960-ih godina na snazi je zakon o jodiranju kuhinjske soli, koji obezbeđuje adekvatan unos joda kroz ishranu. Stoga, dodatni unos joda iz nesigurnih izvora ne doprinosi izlečenju poremećaja štitne žlezde i može biti neefikasan ili čak štetan.
Cene usluga
Molimo vas da proverite cene usluga na stranici Cenovnik zbog mogućih izmena ili neslaganja usled ažuriranja cena. Hvala!
Pogledajte sve cene usluga nuklearne medicine OVDE
