Psihološka podrška je ključni element u lečenju onkoloških pacijenata. Ona je važna svima jer pruža neophodnu emocionalnu podršku i svako od nas se bolje oseća uz pruženu podršku, uz osećaj da nas neko vidi i čuje, da se trudi da nas razume i da bude uz nas kada nam je to potrebno.
- DUGOTRAJNOST PODRŠKE
- MENTALNO ZDRAVLJE PACIJENATA
- OSEĆAJ KRIVICE KOD ONKOLOŠKIH PACIJENATA
- STRATEGIJE SUOČAVANJA
- UTICAJ NA PORODICU
- PRUŽANJE PODRŠKE
Dugotrajnost podrške
Onkološko lečenje je često dugotrajan proces koji može trajati mesecima, pa čak i godinama.
Tokom ovog perioda, pacijenti prolaze kroz različite faze – od dijagnoze, preko lečenja, do oporavka ili suočavanja sa recidivom. Psihološka podrška je neophodna u svim ovim fazama.
Borba sa onkološkom dijagnozom zahteva dodatnu psihološku podršku zbog prirode bolesti, zbog neizvesnosti koju bolest sama po sebi nosi, zbog svih emocionalnih reakcija sa kojima se pacijenti susreću tokom lečenja, zbog činjenice da će im život biti promenjen u periodu lečenja i terapija.
Kontinuirana podrška pomaže pacijentima da održe emocionalnu stabilnost i da se lakše nose sa promenama koje donosi svaka nova faza lečenja.
Ona pruža siguran prostor za izražavanje emocija i strahova koji se mogu javljati tokom celog procesa.
Mentalno zdravlje pacijenata
Briga o duši i mentalnom zdravlju jednako je važna kao i briga o fizičkom zdravlju. Onkološka dijagnoza može izazvati niz emocionalnih reakcija – od šoka i neverice, preko straha i tuge, do ljutnje i anksioznosti.
Psihološka podrška pomaže pacijentima da prepoznaju i prihvate ove emocije kao normalan deo procesa.
Ona pruža alate za upravljanje stresom, anksioznošću i depresijom koji često prate onkološku dijagnozu. Kroz razgovor i različite terapijske tehnike, pacijenti mogu naučiti kako da održe pozitivan stav i nadu, čak i u najtežim trenucima.
Važno je znati da imate sa kim da podelite prijatna i neprijatna osećanja koje se javljaju, da imate nekoga ko će vas pažljivo slušati o svim mislima i brigama koje sa sobom nosite i na kraju, najvažnije je da u tome niste sami.
Svaka vaša misao, svaka vaša emocija koju osetite je vredna deljenja.
Osećaj krivice kod onkoloških pacijenata
Pojačan osećaj krivice je veoma čest kod onkoloških pacijenata i može se javiti iz raznih razloga.
Jedan od glavnih jeste osećaj krivice i krivljenje sebe za postojanje bolesti i dobijanje dijagnoze, što nikako nije tačno.
Niko od nas ne može biti kriv ako postane onkološki pacijent i suoči se sa dijagnozom. Osećaj krivice se javlja prema članovima porodice, prema partnerima.
Često se pacijenti osećaju krivo jer nisu u stanju da se dovoljno posvete porodici i partneru, kao da ih zanemaruju, što ne može biti tačno jer su oni ti kojima je potrebna pažnja i briga.
Niko od njih ne očekuje da budu posvećeni i prisutni kao da se ništa nije desilo. Svaka terapija može biti iscrpljujuća, teška za podnošenje.
Javlja se gorak osećaj krivice zbog preživljavanja, ukoliko se desi da su bili bliski sa nekim ko se suočava sa istim problemom, ali nažalost ne uspe da se izbori.
Pomešana su osećanja krivice, žaljenja, kajanja, sopstvene vrednosti u očima samog pacijenta.
Za svaki ovaj osećaj koji može biti intenzivan i nimalo prijatan, stručno lice, odnosno psiholog je tu da prođe i da se zajedno sa pacijentom suoči sa svakim od nadolazećih osećaja manjeg ili većeg intenziteta.
Strategije suočavanja
Nekome je potrebno samo da ima sa kim da se isplače nakon dobijene terapije, a nekome da čuje reči podrške i reči koje će mu vratiti nadu.
Nekome je potrebno da podeli svoja osećanja i svoju zabrinutost sa drugima i da oseti da je neko tu za njega.
Nekome je potrebno da istražuje i dobije kompletne informacije o svim mogućim ishodima, dok je nekome potrebno da dobije pomoć u prihvatanju i prilagođavanju na samu dijagnozu kao i na proces terapija.
Sve je to sasvim u redu, svaki pacijent je jedinstven i suočava se sa bolešću na svoj način.
Psihološka podrška pomaže u razvijanju individualnih strategija suočavanja koje odgovaraju ličnosti i potrebama svakog pacijenta.
Učenje i primena takvih strategija može značajno poboljšati kvalitet života tokom lečenja.
Uticaj na porodicu
Onkološka dijagnoza ne utiče samo na pacijenta, već i na celu njegovu porodicu.
Psihološka podrška često uključuje i rad sa članovima porodice, pomažući im da se nose sa svojim emocijama i pruže adekvatnu podršku pacijentu.
Porodična terapija može pomoći u poboljšanju komunikacije, rešavanju konflikata i jačanju porodičnih veza u ovom izazovnom periodu.
Takođe, edukacija porodice o bolesti i procesu lečenja može smanjiti anksioznost i povećati osećaj kontrole.
Pružanje podrške
Psihološka podrška može se pružati na različite načine:
- Individualna terapija sa psihologom ili psihoterapeutom
- Grupna terapija sa drugim onkološkim pacijentima
- Porodična terapija
- Online savetovanje i podrška
Važno je naglasiti da je traženje psihološke pomoći znak snage, a ne slabosti. To pokazuje spremnost pacijenta da aktivno učestvuje u svom lečenju i brizi o svom celokupnom zdravlju.
Psihološka podrška je neophodan deo sveobuhvatnog pristupa lečenju onkoloških pacijenata.
Ona pomaže u održavanju mentalnog zdravlja, razvijanju strategija suočavanja, podržavanju porodice i pružanju kontinuirane emotivne podrške.
Kroz psihološku podršku, pacijenti mogu naći snagu, nadu i resurse potrebne za suočavanje sa izazovima koje donosi onkološka dijagnoza.
Ona im pomaže da ne samo prežive proces lečenja, već i da rastu i razvijaju se kao osobe, pronalazeći novo značenje i svrhu u svojim iskustvima.
Za sve što vam je potrebno i za svaku temu koja vas muči, psiholog je tu da sasluša, da vam pokaže podršku i razumevanje, i da prođe zajedno sa vama celokupan proces.
