Šta je hipertenzija?
Hipertenzija, poznata i kao visok krvni pritisak, predstavlja medicinsko stanje u kojem je pritisak krvi u arterijama neproporcionalno visok.
Često se za hipertenziju, u narodu, može čuti i naziv “tihi ubica”.
Razlog za to je što može proći dosta vremena pre nego što osoba primeti da je ugrožena i zdravstveno stanje počne da se komplikuje.
Komplikacije
Komplikacije mogu biti razne, od srčanih bolesti, uključujući srčani udar, zadebljanje srčanih zidova ali i proširenje krvnih sudova u mozgu i moždani udar odnosno infarkt.
Osim toga, može se javiti i nedovoljno snabdevanje srčanog mišića krvlju i kiseonikom (angina pektoris).
U ovom tekstu opisali smo zašto je važno voditi računa o hipertenziji, kakvi se simptomi javljaju, koje namirnice u ishrani pospešuju održavanje normalnog krvnog pritiska i podelili savete o lečenju i smanjenju rizika.
Krvni pritisak i kako se meri
Krvni pritisak predstavlja silu koju krv vrši na zidove arterija dok se pumpa iz srca kroz celo telo.
Kada srce radi svoj posao i pumpa krv, ona vrši pritisak na zidove puteva arterija.
Taj pritisak se meri pomoću dva parametra koji se narodski nazivaju gornji i donji pritisak, a stručni nazivi jesu sistolni pritisak ili gornji i dijastolni odnosno donji pritisak.
- Sistolni (“gornji” pritisak) predstavlja meru koliko snažno srce gura krv u arterije kada radi svoj najteži posao, tj. kad pumpa krv. To je vrhunac sile koja se tom prilikom ispoljava.
- Dijastolni (“donji” pritisak) je pritisak koji nastaje kada srce odmara između otkucaja. To je trenutak mirovanja ili pauze između pumpanja krvi.
Normalan krvni pritisak se obično smatra oko 120/80 mmHg.
MmHg označava milimetre živinog stuba i koristi se kao jedinica za merenje krvnog pritiska.
Hipertenzija se dijagnostikuje kada su vrednosti krvnog pritiska redovno iznad 130/80 mmHg, mada u modernom životu punom stresa i briga, mnogi lekari će vam potvrditi da ta granica ide i od 140/90 mmHg.
Koliko često treba meriti krvni pritisak
Merenje krvnog pritiska kod kuće može biti korisno sredstvo za praćenje zdravlja, naročito kod starijih osoba koje često imaju povišen krvni pritisak.
Međutim, važno je pridržavati se preporuka lekara i ne preterivati sa čestim merenjima.
Stariji pojedinci, posebno oni koji već imaju postavljenu dijagnozu hipertenzije, imaju običaj da više puta dnevno mere pritisak što nije preporučljivo iz više razloga.
Preterano merenje ili preterana reakcija na pojedinačne rezultate može dovesti do anksioznosti i nepotrebnog stresa, pa je važno postupati u skladu sa savetima lekara.
Faktori rizika
Postoji niz faktora rizika koji mogu doprineti razvoju povišenog krvnog pritiska (hipertenzije).
Razumevanje ovih faktora može pomoći u prevenciji ili upravljanju hipertenzijom.
Evo nekoliko ključnih faktora rizika:
- Nasledni faktor: Osobe s porodičnom istorijom hipertenzije imaju veći rizik od razvoja visokog krvnog pritiska. Genetski faktori mogu igrati važnu ulogu u podložnosti ovom stanju.
- Starost: Rizik od hipertenzije povećava se s godinama.
Starije osobe dodatno su izložene zato što s godinama, arterije gube svoju prirodnu elastičnost, koja je važna za nesmetan protok krvi, što može dovesti do povećanja krvnog pritiska.
Pored toga, kod starijih osoba je povećan otpor u krvnim sudovima zbog postojanja masnoća, kalcijuma i drugih materijala.
Pored toga mogu se javiti i hormonalne promene i promene na bubrezima. - Pol: U nekim uzrastima, muškarci imaju veći rizik od hipertenzije, dok je u starijoj dobi ta razlika manje izražena.
Žene imaju niže stope hipertenzije u mlađim godinama u poređenju s muškarcima.
Međutim, nakon menopauze, stope hipertenzije kod žena se povećavaju. Razlog za to je smanjenje nivoa estrogena kao i druge hormonalne promene. - Gojaznost: Višak telesne mase može povećati opterećenje srca i uzrokovati povećanje krvnog pritiska.
Gojaznost često dovodi do povećanja ukupnog volumena krvi u telu.
Veća količina krvi koja cirkuliše može povećati pritisak na zidove arterija što samim tim rezultuje i povećanjem krvnog pritiska. - Fizička neaktivnost: Nedostatak redovne fizičke aktivnosti doprinosi razvoju hipertenzije.
Bavljenje sportom ili samo duže šetnje ili trčanje, pomažu održavanju zdrave telesne težine i jačanju srčanog sistema. - Loša ishrana: Prekomerni unos soli može uzrokovati zadržavanje tečnosti i povećati krvni pritisak.
Hrana bogata zasićenim mastima, poput brze hrane i prerađenih proizvoda, može povećati nivo lošeg holesterola u krvi, oštetiti krvne sudove i povećati rizik od hipertenzije.
Takođe, šećeri koji se nalaze u procesuiranoj hrani i gaziranim pićima dovode do gojaznosti, rezistencije na insulin i povećanog rizika od hipertenzije. - Visok unos alkohola i pušenje: Preterani unos alkohola izaziva povećani krvni pritisak.
Tokom konzumiranja cigareta, nikotin izaziva vazokonstrikciju, odnosno suženje krvnih sudova.
Ova suženja otežavaju normalan protok krvi kroz arterije, stvarajući povećan pritisak na zidove krvnih sudova. - Stres: Stres može biti značajan faktor rizika za razvoj hipertenzije.
Kada smo izloženi stresu, naše telo reaguje na različite načine koji mogu uticati na krvni pritisak.
Od promena u ponašanju, povećane proizvodnje kortizola i otpuštanja adrenalina i noradrenalina koji takođe sužavaju krvne sudove.
Smanjenjem izloženosti ovim faktorima rizika i usvajanjem zdravog stila života, poput redovnog vežbanja, zdrave ishrane i održavanja zdrave težine, može se značajno smanjiti rizik od razvoja hipertenzije.
Simptomi hipertenzije
Ova podmukla bolest često ne pokazuje izražene simptome.
Baš zbog toga se često može čuti da hipertenzija i jeste “tihi ubica”.
Većina ljudi s hipertenzijom neće osećati ništa neobično sve dok pritisak ne postane ekstremno visok ili dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija.
Često se ljudi sažive sa situacijom i ne primećuju promene ili zanemaruju simptome.
Osim što pružamo vrhunske medicinske usluge, uvek se trudimo da naše pacijente savetujem o zdravim navikama kao i kako da prepoznaju simptome.
Evo na šta treba obratii pažnju ukoliko sumnjate na hipertenziju:
- Glavobolja
Često je jedan od prvih simptoma, ali nije specifičan samo za hipertenziju i može se javiti iz različitih razloga.
Bol u glavi kod hipertenzije obično se opisuje kao pulsirajuća, tupava ili pritiskajuća senzacija koja se često oseća na obe strane glave. - Vrtoglavica
Osećaj vrtoglavice ili nesvestice može biti povezan sa visokim krvnim pritiskom, posebno kada osoba naglo ustane.
Visok pritisak može uticati na krvne sudove u mozgu, što može dovesti do promena u protoku krvi i izazvati osećaj vrtoglavice ili nesigurnosti u prostoru.
Osim toga, može se javiti i mučnina. - Zujanje ili buka u ušima
Ponekad se može javiti zujanje, šuštanje ili drugi zvuci u ušima.
Kao i u drugim organima u kojima može doći do povišenog protoka krvi, i u ušima se mogu osetiti nelagodnosti i tegobe koje se manifestuju zujanjem ili šuštanjem. - Promene u vidu
Problemi sa vidom, kao što su zamagljen vid ili promene u vidnom polju, mogu biti znak visokog krvnog pritiska.
Hipertenzija može uzrokovati oštećenje malih krvnih sudova u očima, poznato kao retinopatija.
Ovo oštećenje može dovesti do sužavanja ili blokade krvnih sudova, smanjenog protoka krvi i povećanja pritiska u očima. - Umor
Osećaj umora ili slabosti može biti povezan sa smanjenim dotokom krvi i kiseonika do organa. - Nesanica ili promene u spavanju
Hipertenzija može izazvati nesanica ili druge promene u obrascima spavanja.
Važno je napomenuti da su ovi simptomi nespecifični i mogu se pojaviti iz različitih razloga.
Najvažnije je redovno meriti krvni pritisak i posetiti lekara kako bi se postavila tačna dijagnoza i preduzele odgovarajuće mere u slučaju hipertenzije.
Mnogi ljudi sa hipertenzijom nemaju simptome, što naglašava značaj redovnih medicinskih pregleda i praćenja zdravstvenog stanja.
Lečenje povišenog krvnog pritiska
Lečenje visokog krvnog pritiska, obuhvata širok pristup koji kombinuje promene u načinu života, prilagođenu ishranu, kontrolu faktora rizika i eventualnu primenu lekova.
Kao ključni element za uspešno lečenje izdvaja se usvajanje zdravijeg načina života.
To podrazumeva ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama i ribom, uz smanjen unos soli.
Pored specijalističkog pregleda kardiologa interniste na našoj poklinici možete odraditi test intolerancije na preko 300 namirnica, a naš tim stručnjaka i lekara specijalista koji su anažovani u Nutritivnom centru pobrinuće se da dobijete personalizovani plan ishrane prilagođen vašim potrebama i terapiji.
Pored toga, redovna fizička aktivnost, poput umerenog vežbanja, igra važnu ulogu, kao i gubitak težine ako je potreban.
Takođe, jako važan faktor jeste i kontrola stresa i tehnike za opuštanje.
Smanjenje i prestanak konzumacije alkohola i prestanak pušenja krucijalan su faktor i neizmerno doprinose kontroli hipertenzije i generalnom zdravstvenom boljitku.
Ukoliko je alkohol nešto čega ne možete da se odreknete preporuka je da konzumiranje smanjite na optimalne količine, što je jedna čaša piva ili 150 ml crvenog vina dnevno.
Medikamentna terapija
U slučajevima kada promene u načinu života nisu dovoljne, često je neophodno uključivanje lekova.
Pre upotrebe lekova neophodno je da oni budu propisani od strane lekara specijaliste, ni u jednom slučaju se ne preporučuje samoinicijativno uzimanje lekova.
Održavanje dugoročne svestranosti o zdravom načinu života i pridržavanje lekarskih preporuka igraju ključnu ulogu u upravljanju hipertenzijom.
Ukoliko sumnjate da se ovaj “tihi ubica” uvukao u vaš organizam, obratite nam se i zakažite pregled kako bi dobili precizan i tačan odgovor.
