Kardiohirurgija

• ŠTA JE KARDIOHIRURGIJA
• KOJE VRSTE OPERACIJA SPADAJU POD KARDIOHIRURGIJU
• ZA KOJE INTERVENCIJE SE PACIJENTI NAJČEŠĆE JAVLJAJU U NAŠU POLIKLINIKU
• ŠTA JE POTREBNO URADITI PRE KARDIOHIRURŠKE INTERVENCIJE
• KOJE SU MOGUĆE KOMPLIKACIJE NAKON OPERACIJE
• OPORAVAK – KOLIKO TRAJE I KAKO SE ODVIJA
• CENE USLUGA

Šta je kardiohirurgija

Kardiohirurgija je grana hirurgije koja se fokusira na operacije na otvorenom srcu i lečenje srčanih mana, kao i koronarne bolesti.

Dve osnovne grane kardiohirurgije:

1. Valvularna kardiohirurgija: Bavi se operacijama srčanih zalizaka. Kada su zalisci oštećeni i ne mogu se više funkcionalno popraviti lekovima, oni se uklanjaju i zamenjuju veštačkim zalisima. Pacijenti nakon ovakvih operacija mogu živeti normalnim životom.
2. Koronarna hirurgija: Fokusira se na hirurgiju krvnih sudova srca. Kada su arterije srčanog mišića začepljene, ugrađuju se bajpasovi koji omogućavaju krv da zaobiđe zapušene arterije, poboljšavajući funkciju srca i omogućavajući oporavak.

Kardiohirurgija je izuzetno zahtevna i odgovorna grana medicine koja je značajno smanjila smrtnost zahvaljujući razvoju i usavršavanju srčanih uređaja.

Koje vrste operacija spadaju pod kardiohirurgiju

Valvularna kardiohirurgija bavi se ugradnjom veštačkih srčanih zalizaka. Kada su srčani zalisci oštećeni i ne mogu se popraviti lekovima, jedino rešenje je njihovo uklanjanje i zamena veštačkim zalisima. 

Nakon ove operacije, pacijenti mogu nastaviti sa normalnim životom kao da nije bilo problema sa zalisima.

Koronarna hirurgija se fokusira na ugradnju bajpasa kod pacijenata sa začepljenjem arterija. Kada krv ne može da protiče kroz zapušene arterije, bajpas se ugrađuje kako bi omogućio krv da zaobiđe zapušene delove i dopre do srčanog mišića. 

Ovo poboljšava funkciju srca i omogućava njegov oporavak.

Ako ultrazvuk otkrije tešku srčanu manu, snimak se šalje na kardiohirurški konzilijum koji se sastoji od kardiohirurga, anesteziologa i kardiologa, pregledava snimak i odlučuje da li je potrebna operacija. 

Na osnovu nalaza određuje se stepen hitnosti intervencije, koja može biti hitna ili odložena na nekoliko meseci.

Za koje intervencije se pacijenti najčešće javljaju u našu polikliniku

Najčešće intervencije u našoj poliklinici su vezane za hipertenziju, odnosno povišen krvni pritisak. Hipertenzija je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti, koja pogađa više od 50% odraslog stanovništva. 

Zahvaljujući napretku u medicini, dostupni su različiti lekovi koji omogućavaju kontrolu ovog stanja.

Hipertenzija je takođe glavni faktor rizika za razvoj koronarnih bolesti. Uzimanje lekova i energično lečenje hipertenzije mogu značajno smanjiti rizik od ateroskleroze, koja je glavni uzrok suženja krvnih sudova usled nakupljanja plakova.

Šta je potrebno uraditi pre kardiohirurške intervencije

Pre nego što se pristupi kardiohirurškoj intervenciji, pacijent prvo odlazi na kardiološki pregled, gde se obavlja klinički pregled i ultrazvuk srca. Ako se utvrdi potreba za hirurškom intervencijom, nalaz se šalje na kardiohirurški konzilijum.

Konzilijum proverava da li su svi potrebni nalazi obavljeni. Ako nisu, pacijent treba da uradi dodatne pretrage, uključujući analize štitne žlezde i pregled pluća (spirometriju). 

Ako su svi nalazi uredni, konzilijum može nastaviti sa procenom i odlučiti o potrebi za operacijom.

Stopa smrtnosti kod kardiohirurških intervencija je obično između 1,5% i 2%, a u nekim slučajevima može biti i do 3%.

Koje su moguće komplikacije nakon operacije

Nakon kardiohirurške intervencije, mogu se javiti različite komplikacije, uključujući:

• Prokrvarenje usled upotrebe antikoagulantnih sredstava tokom i nakon operacije.
• Popuštanje šava, što može zahtevati dodatnu intervenciju.
• Infarkt tokom operacije, koji se javlja u 1-2% slučajeva i može biti pogođen prisustvom drugih pridruženih bolesti.

Oporavak – koliko traje i kako se odvija

Ako se operacija odvija bez komplikacija, pacijent se obično može otpustiti iz bolnice nakon 5-7 dana uz uputstva lekara o ponašanju.

Dok su ranije pacijenti morali da ostanu u krevetu tri nedelje, sada se preporučuje da ustaju i hodaju već nakon 2-3 dana.

Hitna mobilizacija je važna zbog hiperkoagulantnog stanja pacijenata i povećane sklonosti ka nastanku tromba.

Cene usluga

Molimo vas da proverite cene usluga na stranici Cenovnik zbog mogućih izmena ili neslaganja usled ažuriranja cena. Hvala!

Pogledajte sve cene kardioloških usluga OVDE

ZAKAŽITE PREGLED