Kognitivno-bihejvioralna terpaija (KBT) je vodeća metoda psihoterapije. Ovaj pristup koristi mnoge iste principe kao i druge metode tradicionalne i individualne psihoterapije.
KBT postoji duže od 50 godina. Ovaj pravac psihoterpaije je nastao od strane psihijatra Arona Beka šezdesetih godina prošlog veka. Bek je otkrio da postoji jaka veza između misli i osećanja i počeo je da pomaže klijentima da povežu svoje misaone obrasce sa promenama u raspoloženju. On je uveo termin „negativne automatske misli“ kako bi podržao ovaj koncept. Automatske misli su misli ispunjene emocijama, koje se dešavaju brzo, jednostavno se pojavljuju u umu bez previše komplikovanog razvoja. Takve misli imaju potencijal da brzo promene način na koji se neko oseća. Ukoliko ostanu neprepoznate, nastaje neugodan osećaj i nelagodnost, koji dalje mogu dovesti do problema.
Termin „kognitivno-bihevioralna terapija“ je skovan da naglasi važnost razmišljanja u prevazilaženju emocionalnog stresa. Ovaj model se u velikoj meri oslanja na filozofske ideje Sokratovskog razmišljanja, ohrabrujući pojedince da se upoznaju sa sopstvenim misaonim procesima, kako bi povećali svest o sopstvenim predrasudama i percepcijama. Ovaj zajednički napor klijenta i terapeuta može da dovede do emocionalnih pomaka kako bi se prevazišla pitanja u vezi mentalnog zdravlja, kao što su depresija ili anksioznost.
KBT se smatra kratkoročnom metodom psihoterapije sa dugoročnim učinkom, zahvaljujući visoko fokusiranom i praktičnom dizajnu. Klijent dolazi jednom nedeljno na seanse, tokom nekoliko meseci, nakon čega uspeva da samostalno koristi strategije na kojima je prethodno radio sa terapeutom. Pošto je KBT prilagođena potrebama pojedinca, ciljevi svake terapijske seanse su jedinstveni na osnovu ličnih potreba klijenata. Krajnji cilj je da se pruži pomoć klijentima da preispitaju svoje obrasce razmišljanja i preuzmu veću kontrolu nad svojim ponašanjem odvajajući postupke drugih od sopstvenih interpretacija okoline. Na ličnom nivou, ciljevi svake seanse, pored ostalih indikacija, mogu uključivati sledeće: da se klijenti više (bolje) socijalizuju, da se osećaju ugodnije u nepoznatom društvu i u razgovoru sa prijateljima i poznanicima, da formiraju prijateljstva i intimne odnose, da govore u javnosti, da postanu asertivniji, da prevaziđu anksiozost u određenim (stresnim) situacijama.
KBT se fokusira na individualnu percepciju. Osnovna pretpostavka ovog oblika terapije je da je lično iskustvo bliže vezano za percepciju nego za određenu situaciju. Ovo znači da fokusiranje percepcije može pomoći pojedincu da prevaziđe stresna ili čak i traumatska iskustva.
Seanse su dizajnirane tako da pomognu pojedincu da rekonstruiše ranija iskustva i događaje na način da bolje razume sopstvenu percepciju. Cilj KBT-a je da klijentu poboljša kvalitet života promenom sopstvenog šablona razmišljanja i ponašanja, a ne promenom spoljašnjih okolnosti.
Standardna seasna traje oko 50 minuta. Tokom seanse, terapeut i klijent zajedno nastoje da razumeju postojeće obrasce mišljenja koji su povezani sa trenutnim problemima klijenta, te zajedno razvijaju strategije za prevazilaženje tih problema.
Ovo se postiže kroz niz strategija uključujući psihoedukaciju, kognitivnu restrukturaciju, bihejvioralnu aktivaciju, relaksacioni trening, izlaganje, terapijske zadatke, misaone eksperimente i izazove postojećim obrascima mišljenja i ponašanja.
KBT se koristi za podršku u različitim situacijama uključujući međuljudske odnose, zavisnost i zloupotrebu droga, poteškoće sa spavanjem, depresiju i anksioznost. Ideja je da ohrabrivanjem promena u misaonim procesima i pravljenjem fundamentalnih promena u stavu pojedinca, postane moguće da se pomogne klijentu bez obzira na okolnosti koje su dovele do određenog problema. KBT, sem navedenog, predstavlja kombinaciju treninga ponašanja, koja u isto vreme naglašava važnost ličnog značenja problema i odnosa prema istom.
- Glavne karakteristike KBT-a:
- Bazirana na dokazima;
- Objašnjava vezu između misli, emocija i ponašanja;
- Orijentisana na problem – fokus je na sadašnjosti i budućnosti;
- Jasno strukturisana;
- Bazirana na edukativnom modelu;
- Pomaže u razvijanju fleksibilnih verovanja i stavova prema sebi, drugima i okolini;
- Naglašava lični ravoj i rad na sebi;
- Prevencija relapsa.
- Indikacije za primenu KBT-a:
- Anksiozni poremećaji (panični poremećaj, agorafobija, socijalna fobija, specifične fobije i generalizovani anksiozni poremećaj);
- Depresija;
- Post-traumatski stresni poremećaj;
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj;
- Poremećaji ishrane;
- Poremećaji ličnosti;
- Hronični bol;
- Zloupotreba psihoaktivnih supstanci;
- Bipolarni poremećaj i shizofrenija (kao adjuvantna terapija).
Psihoterapeut – dr Iva Binić
