Šta je želudačna kila: simptomi, dijagnoza, lečenje

Želudačna kila ili bruh (hijatalna hernija) je stanje kod kojeg deo želuca prolazi kroz otvor u dijafragmi i premešta se u grudni koš. Dijafragma je mišićna pregrada koja razdvaja grudni koš od trbušne duplje i ima prirodni otvor kroz koji prolazi jednjak (ezofagus) pre nego što se spoji sa želucem. Kada se ovaj otvor proširi, može doći do prolaska dela želuca kroz njega, što nazivamo želudačnom kilom.

Ovo je relativno česta medicinska pojava, posebno kod starijih osoba, i može značajno uticati na kvalitet života. Iako mnogi ljudi sa manjim kilama nemaju simptome, veće kile mogu izazvati ozbiljne tegobe koje zahtevaju medicinsku intervenciju.

• VRSTE ŽELUDAČNIH KILA
• SIMPTOMI ŽELUDAČNE KILE
• UZROCI I FAKTORI RIZIKA
• DIJAGNOZA ŽELUDAČNE KILE
• HIRURŠKO LEČENJE ŽELUDAČNE KILE
• ZAKLJUČAK
• ČESTO POSTAVLJANA PITANJA O ŽELUDAČNOJ KILI

Vrste želudačnih kila

Želudačne kile se klasifikuju u četiri glavna tipa na osnovu toga koji deo želuca prolazi kroz dijafragmu i kakav je odnos između želuca i jednjaka. Razlikovanje ovih tipova je važno jer svaki tip nosi različit rizik od komplikacija i zahteva specifičan pristup u lečenju. Osnovni kriterijumi za klasifikaciju su pozicija spoja jednjaka i želuca (gastroezofagealnog spoja), veličina dela želuca koji prolazi kroz dijafragmu, i da li su uključeni i drugi organi pored želuca.

Prva dva tipa čine preko 95% svih slučajeva, dok su tipovi III i IV ređi ali obično zahtevaju hitnije hirurško lečenje zbog većeg rizika od ozbiljnih komplikacija:

Tip I – Klizajuća kila (sliding hernia)

Ovo je najčešći tip i čini oko 95% svih želudačnih kila. Kod ovog tipa, spoj jednjaka i želuca (gastroezofagealni spoj) zajedno sa delom želuca klizi gore u grudni koš. Ova vrsta kile može da se povlači nazad u trbušnu duplju, pa se zato i naziva “klizajuća”.

Tip II – Paraezofagealna kila (paraesophageal hernia)

Kod ovog tipa, spoj jednjaka i želuca ostaje na svom mestu, ali deo želuca prolazi kroz dijafragmu i nalazi se pored jednjaka. Ova vrsta je manje česta ali potencijalno opasnija jer može doći do uvrtanja ili “zaglavljenja” dela želuca.

Tip III – Mešovita kila

Kombinacija klizajuće i paraezofagealne kile, gde i spoj jednjaka i želuca i dodatni deo želuca prolaze kroz dijafragmu.

Tip IV – Kompleksna kila

Najređi i najsloženiji tip kod kojeg, pored želuca, i drugi organi (poput creva ili slezine) mogu da prođu kroz otvor u dijafragmi.

Simptomi želudačne kile

Klinička slika želudačne kile može biti veoma raznolika i kreće se od potpunog odsustva simptoma do ozbiljnih tegoba koje značajno narušavaju svakodnevno funkcionisanje. 

Intenzitet i tip simptoma prvenstveno zavise od veličine kile, njenog tipa, kao i od toga koliko dugo postoji. Kod manjih klizajućih kila (tip I), veliki broj pacijenata ne oseća nikakve tegobe i kila se često otkrije slučajno tokom pregleda iz drugih razloga. S druge strane, veće kile, posebno paraezofagealne (tip II, III i IV), obično izazivaju simptome koji zahtevaju medicinsku pažnju.

Prepoznavanje simptoma je ključno za pravovremenu dijagnozu i lečenje, jer neprepoznata i nelečena želudačna kila može dovesti do ozbiljnih komplikacija:

Najčešći simptomi:

• Žgaravica i peckanje iza grudne kosti (piroza) – posebno nakon jela ili u ležećem položaju
• Refluks ili vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak
• Otežano gutanje (disfagija)
• Bol u grudima koji može podsetiti na srčane probleme
• Osećaj punoće nakon manjih obroka
• Podrigivanje i nadimanje
• Gorki ili kiseo ukus u ustima

Ozbiljniji simptomi kod većih kila:

• Kratkoća daha zbog pritiska na pluća
• Povraćanje, ponekad sa krvlju
• Crna stolica (znak krvarenja u probavnom traktu)
• Anemija (manjak crvenih krvnih zrnaca) zbog hroničnog krvarenja
• Bol u stomaku

Važno je napomenuti da simptomi poput bola u grudima uvek treba da se provere kod kardiologa kako bi se isključile srčane bolesti pre nego što se zaključi da su posledica želudačne kile.

Uzroci i faktori rizika

Želudačna kila nastaje kada se slabi mišićno tkivo oko otvora u dijafragmi (hijatusa). Iako tačan mehanizam nastanka nije uvek poznat, postoji nekoliko dobro prepoznatih faktora koji doprinose razvoju ovog stanja.

Proces starenja igra centralnu ulogu, sa godinama tkivo dijafragme gubi elastičnost i čvrstinu. Ovo je posebno izraženo kod ljudi starijih od 50 godina, kod kojih se kila najčešće i dijagnostikuje.

Višak telesne težine stvara stalni pritisak unutar trbušne duplje koji gura organe prema gore i može vremenom proširiti otvor u dijafragmi. Sličan efekat ima i trudnoća, kada rastući fetus pritiska organe ka dijafragmi, dok hormonske promene dodatno opuštaju vezivno tkivo.

Neki ljudi imaju urođenu predispoziciju, od rođenja veći otvor u dijafragmi ili slabije tkivo. Traumatske povrede stomaka i hirurške intervencije takođe mogu oštetiti strukturu dijafragme.

Svakodnevne aktivnosti koje povećavaju pritisak u trbuhu predstavljaju dodatni faktor rizika. Hronični kašalj, čest pritisak pri pražnjenju creva, redovno podizanje teških predmeta i intenzivno naprezanje mogu postepeno širiti otvor u dijafragmi. Pušenje takođe direktno utiče na kvalitet vezivnog tkiva, čineći ga slabijim i sklonijim povredama.

Dijagnoza želudačne kile

Postavljanje dijagnoze želudačne kile zahteva sistematičan pristup koji kombinuje detaljnu analizu simptoma, klinički pregled i primenu različitih dijagnostičkih metoda. 

S obzirom na to da simptomi želudačne kile često mogu da podseте na druge zdravstvene probleme, od srčanih oboljenja do bolesti jednjaka, ključno je sprovesti preciznu dijagnostiku koja će ne samo potvrditi prisustvo kile, već i odrediti njen tip, veličinu i eventualne komplikacije. 

U zavisnosti od kliničke slike, lekar može koristiti nekoliko različitih dijagnostičkih metoda:

Klinički pregled

Prvi korak u dijagnostici je razgovor sa lekarom koji detaljno prikuplja istoriju bolesti i raspituje se o prirodi i trajanju simptoma. Lekar vrši fizikalni pregled stomaka, slušanjem i palpacijom, mada se sama kila ne može direktno detektovati na ovaj način. 

Ove informacije su ključne jer pomažu u formiranju kliničke slike i određivanju koje dijagnostičke metode treba primeniti u daljem procesu.

Rendgen sa kontrastom (ezofagografija)

Ovo je jedna od najčešćih metoda za vizualizaciju želudačne kile. Pacijent guta tečnost koja sadrži barijum, kontrastno sredstvo koje se jasno vidi na rendgenskim snimcima. Dok barijum prolazi kroz jednjak i želudac, rendgenski aparat snima seriju slika koje omogućavaju lekaru da vidi oblik, položaj i kretanje ovih organa. Ovom metodom može se jasno prikazati da li je deo želuca prešao u grudni koš i koliko je velika kila.

Gastroskopija (ezofagogastroduodenoskopija – EGD)

Gastroskopija predstavlja jedan od najinformativnijih dijagnostičkih pregleda jer omogućava direktan vizuelni uvid u unutrašnjost jednjaka i želuca. Fleksibilna cevčica sa mini kamerom (endoskop) pažljivo se uvodi kroz usta, niz jednjak i u želudac. 

Lekar može direktno da vidi stanje sluznice, otkrije prisustvo upale (ezofagitisa), čireva ili drugih komplikacija koje mogu nastati usled želudačne kile. Tokom pregleda moguće je i uzeti biopsiju, mali uzorak tkiva za laboratorijsku analizu ako postoji bilo kakva sumnja na druge patološke promene.

CT ili MRI snimanje

Kompjuterizovana tomografija (CT) ili magnetna rezonanca (MRI) koriste se u slučajevima kada je potrebna detaljnija trodimenzionalna slika anatomije grudnog koša i trbušne duplje. 

Ove metode su posebno korisne kod većih ili kompleksnih kila (tip III i IV) gde je važno videti tačan odnos želuca i okolnih organa, kao i kod planiranja hirurške intervencije. CT i MRI mogu otkriti i eventualnu zahvaćenost drugih organa poput creva ili slezine.

Manometrija jednjaka

Manometrija je specijalizovani test koji meri pritisak i koordinaciju mišićnih kontrakcija u jednjaku tokom gutanja. Tanka sonda sa senzorima se postavlja kroz nos u jednjak, a pacijent guta male gutljaje tečnosti dok se beleže podaci o mišićnoj aktivnosti. 

Ovaj test je posebno važan ako se planira hirurško lečenje, jer pomaže hirurgu da proceni funkciju jednjaka i donese odluku o najprikladnijoj hirurškoj tehnici, naročito u vezi sa tipom fundoplikacije.

pH-metrija

pH-metrija je test koji meri nivo kiselosti u jednjaku tokom 24 sata i predstavlja zlatni standard za procenu gastroezofagealnog refluksa. 

Tanka sonda sa pH senzorom postavlja se kroz nos i pozicionira u donji deo jednjaka, gde kontinuirano meri koliko često i koliko kiseline se vraća iz želuca. Pacijent nosi mali uređaj za snimanje podataka i vodi dnevnik aktivnosti i simptoma. 

Ovaj test pomaže u određivanju težine refluksa i proceni da li su simptomi zaista povezani sa vraćanjem želudačne kiseline.

Hirurško lečenje želudačne kile

Važno je naglasiti da se želudačna kila ne može izlečiti lekovima ili promenama u ishrani – ove mere mogu samo ublažiti simptome. Jedino definitivno rešenje je hirurški tretman, koji vraća želudac u pravu poziciju i ojačava dijafragmu.

Indikacije za operaciju

Hirurško lečenje se preporučuje u sledećim slučajevima:

• Velike paraezofagealne kile (tip II, III, IV) – zbog rizika od uvrtanja ili “zaglavljenja” želuca
• Simptomi koji značajno utiču na kvalitet života i ne reaguju na konzervativne mere
• Komplikacije poput krvarenja, čireva ili anemije
• Uporna žgaravica i refluks koji ne reaguju na terapiju lekovima
• Otežano gutanje (disfagija)

Hirurški zahvati

Postoje dva glavna pristupa hirurškom lečenju:

Laparoskopska operacija (minimalno invazivna)

Ovo je danas zlatni standard u hirurškom lečenju želudačnih kila. Procedura se izvodi kroz nekoliko malih rezova (0.5-1 cm) u stomaku, kroz koje se uvode specijalni instrumenti i kamera.

Prednosti laparoskopskog pristupa:

• Manji postoperativni bol
• Kraći boravak u bolnici (obično 1-2 dana)
• Brži oporavak (povratak normalnim aktivnostima za 2-3 nedelje)
• Manji ožiljci
• Manji rizik od infekcije
• Manje krvarenje

Tok laparoskopske operacije:

Hirurg izvodi nekoliko ključnih koraka:

Vraćanje želuca u trbušnu duplju – deo želuca koji je prošao kroz dijafragmu pažljivo se vraća na svoje prirodno mesto.

Zatvaranje otvora u dijafragmi – otvor (hijatus) sužava se šavovima kako ne bi došlo do ponovnog prolaska želuca.

Fundoplikacija – gornji deo želuca (fundus) obmotava se oko donjeg dela jednjaka i učvršćava šavovima, stvarajući ventil koji sprečava refluks želudačnog sadržaja. Najčešće se koristi Nissen fundoplikacija (360° omotač) ili delimična fundoplikacija poput Toupet tehnike (270° omotač).

Učvršćavanje dijafragme – u nekim slučajevima, posebno kod većih kila, koristi se mrežica (mesh) koja ojačava dijafragmu i smanjuje rizik od ponovnog nastanka kile.

Otvorena hirurgija (laparotomija)

Ovaj pristup podrazumeva jedan veći rez na stomaku ili grudnom košu. Primenjuje se kod:

• Veoma velikih ili kompleksnih kila
• Ponovljenih operacija
• Situacija gde laparoskopski pristup nije moguć zbog anatomije ili prethodnih operacija
• Urgentnih stanja (zaglavljenje ili uvrtanje dela želuca)

Koraci operacije su isti kao kod laparoskopskog pristupa, samo se izvode kroz veći rez. Oporavak je duži, obično 4-6 nedelja.

Postoperativni period

Nakon operacije, pacijenti ostaju u bolnici 1-3 dana zavisno od pristupa i složenosti procedure.

Period	Ishrana	Aktivnost	Napomene
Prvih nekoliko dana	Tečnosti, postepeno prelazak na meku hranu	Rana mobilizacija – hodanje već prvog dana	Bol se kontroliše analgeticima
Narednih 2-4 nedelje	Meka hrana bez prevelikih zalogaja	Izbegavanje teškog fizičkog napora i podizanja težih predmeta	Postepeni povratak svakodnevnim aktivnostima
Nakon 4-6 nedelja	Povratak na normalnu ishranu	Povratak normalnim aktivnostima	Preporuka da se jede sporije i bolje žvaće

Rezultati i uspešnost

Hirurško lečenje želudačne kile ima visoku stopu uspešnosti:

• Preko 90% pacijenata ima značajno poboljšanje ili potpuni nestanak simptoma
• Rizik od komplikacija je nizak (ispod 5%)
• Rizik od ponovnog nastanka kile je 5-10% u periodu od 10 godina

Zaključak

Želudačna kila je čest medicinski problem koji može značajno uticati na kvalitet života. Prepoznavanje simptoma i pravovremena dijagnoza su ključni za uspešan tretman. Dok lekovi mogu privremeno ublažiti simptome, hirurško lečenje ostaje jedini način da se problem trajno reši.

Savremene laparoskopske tehnike omogućile su bezbedniji i efikasniji tretman sa bržim oporavkom i odličnim dugoročnim rezultatima. Ako prepoznajete simptome opisane u ovom tekstu, kontaktirajte nas na 018 4531 904 ili 066 453 190 kako biste na vreme postavili dijagnozu i ukoliko je potrebno, pristupili hirurškom rešenju problema.

Često postavljana pitanja o želudačnoj kili