Kolonoskopija

Kolonoskopija je endoskopska dijagnostička procedura koja uključuje upotrebu kolonoskopa, fleksibilnog instrumenta sa svetlosnim izvorom i kamerom, kako bi se vizualizovao pregled debelog creva (koje ima dosta krivina i dužine je od približno 2 metra) i završnog dela tankog creva. Kolonoskop je instrument kojim se  obavlja pregled i koji omogućava da se unutrašnjost debelog creva i završni deo tankog creva vidi na monitoru što je ključno za otkrivanje raznih bolesti.

Iako mnogi misle da se debelo crevo nalazi sa donje leve strane, ono ustvari zahvata jedan ram trbušne duplje.

Kolonoskopija se može izvesti sa ili bez analgosedacije. Bez sedativa, pacijent ostaje budan, oseća pritisak i nelagodnost. S analgosedacijom, pacijent dobija sedative za smanjenje nelagodnosti i opuštanje, ne osećajući bol. U oba slučaja, postupak se pažljivo izvodi uz minimalne rizike.

• CILJ KOLONOSKOPIJE
• KOLONOSKOPIJA PRIPREMA
• KAKO IZGLEDA PREGLED
• KOLIKO TRAJE KOLONOSKOPIJA
• KOLONOSKOPIJA RIZICI
• OPORAVAK POSLE KOLONOSKOPIJE
• NAJČEŠĆA PITANJA (FAQ)
• CENE USLUGA KOLONOSKOPIJE

Cilj kolonoskopije

• Ispitivanje uzroka: bola u trbuhu, pojave sveže krvi u stolici, crne prolivaste stolice, hroničnog zatvora, hroničnog proliva (dijareja) i drugih simptoma.
• Rano otkrivanje zloćudnog tumora (karcinoma) debelog creva, kao i bolesti poput divertikuloze, koja često ne uzrokuje bolne senzacije ali može biti izvor krvarenja, upalnih bolesti creva kao što su Crohnova bolest i ulcerozni kolitis, koje izazivaju upalne procese i oštećenja sluzokože creva.
• Uzimanje tkiva za biopsiju i otkrivanja upale ili tumora (malignog ili benignog).
• Uklanjanje polipa (terapijska namena).

Tokom kolonoskopije, najčešće se otkrivaju polipoidne promene, hemoroidi, angiodisplazije, divertikulumi i tumori. U želucu, može se uočiti i prisustvo ulkusa, erozivnih promena, kao i oštećenja donjeg okrajka jednjaka usled refluksne bolesti.

Kolonoskopija priprema

Za izvođenje ove dijagnostičke procedure potrebna je prethodna priprema od 48 do 72 sati. Veoma je važno da debelo crevo bude što je moguće čistije i preglednije tokom samog pregleda. U danima pre pregleda preporučuje se da pacijent praktikuje  tečnu dijetu ili pređu na niskofibroznu ishranu. To uključuje konzumiranje lake i tečne hrane kao što su supe, bistri voćni sokovi, čaj ili voda. Izbegavajte jesti čvrstu hranu, voće i povrće s vlaknima.

Pre kolonoskopije se preporučuje ultrazvučna dijagnostika kao osnovna procedura, jer može otkriti velike aneurizme koje bi mogle ugroziti pacijenta, što bi moglo dovesti do odustajanja od pregleda. Tokom gastroskopije ili kolonoskopije, ultrazvukom se mogu dijagnostikovati bolesti jetre, žučne kese, pankreasa, bubrega, limfnih žlezda, kao i prisustvo slobodnih tečnosti, poput ascita ili plućnih efuzija.

Još jedan važan savet je uzeti slobodan dan jer ceo proces priprema i sam postupak odvijati tokom nekoliko sati. 

Jedna od najvažnijih stvari tokom pregleda je da pratite uputstva lekara i medicinskog osoblja tokom celog pregleda, ali nije nevažno razmišljati i o tome kako ćete doći i vratiti se sa pregleda, u tom slučaju vožnja nije preporučena jer ćete biti pod anestezijom.

Kako izgleda pregled

Obaveza pacijenta je da sprovede sve potrebne pripreme pre dolaska u ordinaciju, a tu spada temeljno čišćenje debelog creva kako bi se omogućila jasna vizualizacija. Priprema uključuje posebnu dijetu i uzimanje laksativa.

Pacijent će dobiti detaljne instrukcije o proceduri i moći će da postavi pitanja kako bi razjasnio sve nedoumice. Pre kolonoskopije, obavlja se rektalni pregled (tuše), koji procenjuje gornji deo rektuma, obično na dužini od 7-9 cm. Tokom ovog pregleda, pacijent leži na levom boku, a doktor prstom ulazi u anus i pregleda površinu završnog dela creva. Ovim putem se mogu otkriti tumorski ili drugi patološki procesi, a u slučaju krvarenja može se dobiti uzorak stolice koji omogućava procenu prisutnosti krvarenja.

Nakon ulaska u salu medicinsko osoblje obavlja pripreme, uključujući postavljanje intravenske linije za sedaciju ili anesteziju, ako je potrebno.

Nakon finalnih priprema, lekar će uputiti pacijenta da zauzme određen položaj – najčešće će to biti ležanje na boku ili leđima, u zavisnosti od specifičnih uslova pregleda. 

Kolonoskop, tanak i fleksibilan instrument sa svetlom i kamerom na vrhu, pažljivo će se uneti kroz anus (čmar) i kretati duž debelog creva do njegovog početka. Lekar će pažljivo pregledati debelo crevo u potrazi za eventualnim promenama, polipima, tumorskim promenama ili drugim nepravilnostima.

Ako se otkriju određene promene, može biti izvršena biopsija, tj. uzimanje uzoraka tkiva za dalje histopatološke analize, a polipi se po mogućstvu uklanjaju, u zavisnosti od njihovog patološkog nalaza i veličine.

Završetkom pregleda, kolonoskop će se pažljivo ukloniti. Za oporavak, pacijent će biti odveden u odmaralište gde će se probuditi iz sedacije ili anestezije. Nakon toga, može se vratiti kući uz pratnju nekog od bliskih osoba. Vožnja nije nikako preporučljiva nakon pregleda.

Koliko traje kolonoskopija

Vreme trajanje kolonoskopije može zavisiti od toga koja se vrsta pregleda obavlja kao i od toga šta će doktor tokom pregleda zateći. Uobičajen okvir za izvršenje je od 10 do 60 minuta. Ukoliko imamo neke veće direktikulume koji su rizik za probijanje zida, u tom slučaju se ne žuri i polako se sprovodi procedura.

Ukoliko se pregled radi za skrining ili preventivne svrhe, pregled obično traje kraće.

S druge strane, ukoliko postoji potreba za detaljnim pregledom ili postupcima kao što su uklanjanje polipa ili biopsija, pregled se može odužiti.

Važni faktori za dužinu pregleda uključuju i to koja je dužina i oblik debelog creva kako bi se mogla odraditi potpuna vizualizacija, kao i iskustvo lekara koji obavlja kolonoskopiju.

Kolonoskopija rizici

Kao i kod većine medicinskih postupaka, kolonoskopija nosi određene rizike, iako su oni obično relativno mali. 

Nakon kolonoskopije, može se javiti manje krvarenje, posebno ako su tokom pregleda uklonjeni polipi ili obavljena biopsija. Ovo obično traje kratko i nije potrebna intervencija za prestanak krvarenja. Pacijenti takođe mogu osetiti nelagodnost kada prođe anestezija, i mogu se javiti nadimanja, gasova, i blagog bola u stomaku. Nekada i sam organizam može loše odreagovati na lekove koji se koriste za sedaciju, ali je to redak slučaj. 

Iako su retke, mogu postojati neke komplikacije, ali većina pacijenata se dobro obavlja nakon kolonoskopije bez bolova i problema.

Oporavak posle kolonoskopije

Oporavak posle kolonoskopije obično traje nekoliko sati. 

Pacijent će provesti vreme u prostoriji za oporavak dok dejstvo sedativa ne prestane. Nakon kolonoskopije, moguće je osećati blagu nadutost, gasove ili blagu nelagodnost u stomaku. Ovo obično prolazi brzo. Pacijent se obično može vratiti normalnoj ishrani i aktivnostima nakon oporavka. Lekar će pružiti specifične smernice za oporavak i upute o tome kada se može vratiti uobičajenim dnevnim aktivnostima. Važno je imati nekoga da prati pacijenta i da ga preveze kući nakon procedure jer se obično ne preporučuje da samostalno upravlja vozilom istog dana.

Biopsija-uzimanje materijala za patohistološku obradu:

Biopsija se uzima tokom izvođenja same intervencije, potpuno je bezbolna. Uzeti materijal ide na patohistološku obradu, nalaz i definitivna dijagnoza se postavlja za 5-7 dana. Nakon dobijene patohistološke dijagnoze, pacijent dolazi na kontrolni pregled na kome dobija kompletno objašnjenje i dalja upustva o oboljenju.

Zakažite svoju kolonoskopiju danas kako biste zaštitili svoje zdravlje. Preventivni pregledi su ključni za rano otkrivanje i sprečavanje problema s debelim crevom. Naš stručni tim na čelu sa gastroenterologom Doc. dr Bojanom Mladenovićem i anesteziologom Spec. dr med. Velimirom Perićem pobrinuće se da ceo pregled prođe brzo i bezbolno. Ne čekajte – briga o vašem zdravlju je vaša odgovornost!

Najčešća pitanja (FAQ)

Cene usluga kolonoskopije

ZAKAŽITE PREGLED